Трампов „универзални војник“

Важне поруке шаљу се постављењима Ричарда Гренела, али за Србију је важније питање да ли је он више дипломата, или обавештајац

Постављења Ричарда Гренела, поред редовне дужности америчког амбасадора у Немачкој, најпре за специјалног изасланика америчког председника Доналда Трампа за преговоре Београда и Приштине, а затим и за директора америчких националних обавештајних служби, била су опште изненађење не само на европском него и на глобалном нивоу. Јасно је да ту постоје снажне поруке које је амерички председник желео да пошаље свима, али и оне друге, за које би сигурно више волео да остану сакривене.

ТРАМПОВЕ НАМЕРЕ Могло се помислити да Гренелово постављење за шефа свих америчких тајних служби значи да се тежиште америчког обавештајног ангажовања премешта у Европу. Гренел одлично познаје европске прилике, а логично је да се за ту улогу бира обавештајни стручњак који најбоље познаје ситуацију на подручјима где ће тајне службе бити тежишно ангажоване. Међутим, након што је објављено да је његово постављење само привремено, овај закључак и није тако чврст.
Ближе је истини да су ови потези део Трампове борбе за други мандат председника. Његове велике „мировне“ иницијативе и решавање нуклеарних безбедносних претњи због којих Америка не спава дефинитивно нису успеле, како у преговорима са Северном Корејом, тако ни у сучељавању с Ираном. Након тога успостављање трајног решења проблема на Косову и Метохији, иако је у очима америчких грађана далеко нижег нивоа, треба да поправи лошу слику Трампових дипломатских способности. Евентуални успех ће се „укњижити“, али не може бити вреднован ни приближно као што би биле вредноване претходне две иницијативе да су евентуално успеле, јер успешно решење проблема на КиМ не доприноси већој безбедности САД, него тек бољем очувању америчких интереса на Балкану. Међутим, у борби за други мандат сваки поен је важан.
За реализацију америчке замисли за КиМ није задужен дипломата највишег ранга, као што је државни секретар Мајк Помпео, него је као кадровски адут на опште изненађење избачен Трампов „универзални војник“ и човек од највишег поверења Ричард Гренел. Најважнија порука коју је Трамп желео да пошаље овим потезом јесте да само Америка може трајно решити проблем КиМ, наравно, онако како то одговара западном свету. Друга порука је далеко мање уверљива, јер треба да нас убеди како су САД и даље једина светска сила која располаже тако снажним арсеналом притисака и претњи којима се мале државе не могу одупрети. Желе да покажу свету да само Америка, и нико други, у споровима истовремено може бити заинтересована страна, посредник у преговорима и гарант спровођења споразума, и да их нико не може спречити да наметну решење које је потпуно у америчком интересу. Сасвим је могуће да су им процене опет погрешне, и да поново повуку погрешне потезе према Србији.

[restrict]

НЕДОСТАТАК ПОВЕРЕЊА О овим постављењима може се закључити да Трамп у значајан део америчке администрације и даље нема поверења, а што би радо сакрио, те да се плаши да ће му неко у пресудном тренутку „забити нож у леђа“. Зашто би иначе, поред живог Метјуа Палмера, задуженог за успостављање дијалога Београда и Приштине, ангажовао и Гренела? Да ли само да нагласи значај „Косова“ и Србије уопште за Америку, да ли је у питању другачији приступ решавању проблема или неповерење у Палмера, још увек није сасвим јасно.
Трамп је цео мандат потрошио да се одбрани, и од фамозне америчке „дубоке државе“, и од оне прикривене клинтоновске, за коју многи верују да још увек тајно контролише значајан део државног апарата, уз панична упозорења да је избор Трампа катастрофална грешка, да ће он упропастити Америку и да се мора уклонити с места председника. Треће Гренелово устоличење је резултат неповерења Трампа у најважније институције и баца још више светла на његове сумње да га тајне службе подривају. Прва институција коју је Трамп посетио након инаугурације била је ЦИА, што говори о томе да је све време покушавао да тајне службе стави под своју контролу, или бар да их спречи да тајно раде против њега. Потез с Гренелом, у инат свим обавештајним стручњацима који су претендовали на то место, сугерише да им и даље не верује, као ни они њему.

ТАЈНА ЗАДУЖЕЊА Гренелово постављење за шефа свих америчких тајних служби отвара неке за Србију веома важне дилеме. Прво, да ли је Гренел и до сада, поред функције америчког амбасадора у Немачкој, имао важне тајне руководеће функције у оквиру америчких обавештајних операција у Европи?
Не би то било ништа необично. Знамо да је својевремено амерички амбасадор у СФРЈ Ворен Цимерман управљао многим тајним акцијама разбијања Југославије прљавим деловањем америчких обавештајних служби. Имамо и свежији пример везан директно за Србију, када је Роберт Нејбор, секретар у америчкој амбасади у Београду, као шеф ЦИА за Балкан водио велике шпијунске акције.
Друга, још важнија дилема односи се на питање да ли је Гренел више дипломата или више обавештајац, од чега ће зависити и да ли ће се проблем КиМ решавати претежно дипломатским потезима, или претежно прљавим методама обавештајног деловања.

ТРИ МУВЕ Гренелово постављење за шефа свих америчких тајних служби може се посматрати и као снажење његовог ауторитета пре почетка преговора Београда и Приштине.
Постављењем Ричарда Гренела за шефа свих америчких тајних служби, по свему судећи, Доналд Трамп је једним ударцем покушао да убије три муве. Прво, службе бар привремено усмерава и надзире његов човек од највећег поверења. Друго, овим потезом снажи Гренелов углед и ауторитет у обавештајном свету и даје му директно у руке најмоћније оружје за решавање проблема прљавим методама и притисцима. Треће, до респективних размера јача ауторитет пред свима који ће на неки начин учествовати у преговорима Београда и Приштине.
Сада и преговарачки тимови и амерички европски партнери знају да Гренел иза леђа има скривену „тољагу“ као аргумент. Тако ће европски представник у преговорима бити маргинализован, без обзира што то може бити познато и звучно име као што је Мирослав Лајчак. Неће бити важно што смо за Гренела тек недавно чули, док је Лајчак већ дуго високорангирана личност у свету дипломатије.
Наравно да вештачко снажење Гренелове личности и ауторитета има за циљ да у први план стави америчке интересе. Будућим преговарачима јасно се ставља до знања да и не помишљају да ремете америчке планове у вези с КиМ. Велики проблем Србије биће у томе што се амерички и албански интереси углавном поклапају, што значи да се „тољага“ припрема за Србију, без обзира на то што то тренутно другачије изгледа.

БРЗО РЕШЕЊЕ Америчком председнику Трампу у борби за други мандат сада је најважнија брзина у решавању проблема на КиМ. Гренелове пројектоване активности због тога су веома динамичне, нема места за застоје и промашаје. Он већ сада показује велику нервозу ако не иде онако како је замислио. Сама дипломатија, без других алата за решавање проблема, исувише је спора и не може испунити Трампов налог да се некакав споразум између Београда и Приштине потпише пре председничких избора у Америци. Дипломатија ће, наравно, каналисати и подстицати дијалог, а обавештајне службе ће припремити терен за јаке притиске и отклањање сметњи и застоја у преговорима. У томе је очекивана Гренелова ефикасност и брзина, јер ће као дипломата диктирати процес преговора, а као респективни обавештајни моћник држаће полуге за убрзано активирање разноврсних притисака.
Одавно се стварају услови за дозиране притиске који се могу убрзано појачавати. Унапред се зна да је Приштину релативно лако дисциплиновати, јер за њих САД сигурно располажу притисцима које не могу игнорисати. Основа притисака на Приштину је претња да ће Американци напустити Космет и да ће своје војне снаге изместити из базе Бондстил.
Успут речено, не би било никакво чудо да Американци напусте Боднстил јер им је далеко погоднија база коју планирају на македонском војном полигону Криволак. Ради се о широким природним условима за увежбавање јединица које Бондстил једноставно нема и не може имати.
Постоји ту и низ других јаких претњи руководству Приштине – да САД неће заступати њихове интересе у међународним институцијама и да ће их потпуно оставити на цедилу. Уосталом, и без притисака Албанци на Косову су потпуно свесни да без Американаца лажна држава Косово не би ни постојала, и да без њихове отворене подршке не може опстати. Стога њихов отпор америчком диктату није одржив ни на краће време, и они неће моћи да ометају преговоре сем ако им Гренел из неких тактичких разлога то сугерише.
Међутим, не треба се заваравати да је то за Србију нека повољна ситуација, јер ће САД албанске интересе третирати и заступати као своје и неће одустати од идеје да Србија мора признати лажну државу Косово и да мора и званично да се одрекне дела своје територије. Напетост у Србији зависиће у великој мери од тога да ли ће Гренел више бити дипломата или више обавештајац – да ли ће то бити дипломатска мисија, или прљава обавештајна операција. Перфидна припрема притисака на Србију траје одавно, компликовањем безбедносне ситуације у њеном окружењу и јачањем унутрашњих деструктивних снага. Како се ближи некакав почетак преговора за које је сада већ извесно да предстоје, тако расте нервоза у Србији, не само код становништва него и код државног врха. Сви су свесни да ће великих притисака, претњи и уцена сигурно бити.

БАЛКАНСКА ПРАВИЛА

Чињеница да се Гренел само поставља на нове функције а не разрешава старих ствара утисак да је незаменљив и вансеријски, иако мало ко може реално проценити његову стварну моћ на месту шефа свих тајних служби САД. Једни је прецењују и сматрају да је с тог места свемоћан и да све контролише, с обзиром на то да он усмерава, одређује тежишта рада и координира америчке обавештајне активности у целом свету. Други сматрају да је он обичан „скретничар“ и трансмисија између председника Трампа и шефова појединих служби. Мало ко верује да личност на том месту може да има моћ коју има, на пример, шеф ЦИА јер руководиоци служби могу да му достављају селективне, дозиране и фризиране информације.
Недоумице у том правцу још више подгрева чињеница да се код малих држава такве функције често злоупотребљавају као ефикасан механизам за перфидно маргинализовање „неподобних“ и истрошених личности.
На пример, код тихог преузимања свеукупне власти у Хрватској тако су проусташки кадрови склањали и маргинализовали јаке личности из комунистичког миљеа. Јосип Манолић је мислио да је унапређен када је постављен за шефа свих тајних служби Хрватске, а практично више није контролисао ниједну. Добијао је дозиране и непотпуне информације док су службама стварно управљали проусташки кадрови. У својим мемоарима сам признаје да се као шеф свих тајних служби информисао само преко онога што „процури“ из кабинета Гојка Шушка. Унапређењем је изгубио праве информације, па тако и моћ.
Сличних примера било је и код нас у Србији. Перфидно је маргинализован и уклоњен генерал Недељко Бошковић с места начелника Управе безбедности ГШ. Постављен је на новоуспостављену функцију начелника обавештајно-безбедносног сектора, како би руковођење војном контраобавештајном службом преузео генерал Александар Димитријевић. Привидно Бошковић је унапређен – управљао је и обавештајном и контраобавештајном војном службом, али само „на папиру“ а практично више није контролисао ниједну. Међутим, била би велика грешка ове наше балканске примере поредити са америчким приликама и највећом обавештајном машинеријом на свету. Тамо су ове балканске смицалице одавно раскринкане и шеф свих тајних служби има и те како важну улогу која директно доприноси обиму и квалитету информација и успешности тајних акција. Он одређује тежиште рада, усмерава тајне службе и истовремено координира њихове активности и међусобну сарадњу, како би обавештајни капацитети били максимално искоришћени и како се послови не би непотребно дуплирали. Преко њега се квалитет информација подиже на највиши ниво јер су проверене преко више независних извора. А што се тиче самог значаја новог постављења за Гренелову репутацију, временом ће бити важно само то да је Гренел био на тако високој и одговорној функцији, а колико дуго, брзо ће се заборавити.

ХИБРИДНИ ПРИТИСЦИ Да ли је изјава председника Вучића, како је уверен да ћемо „ове године добити понуду коју нећемо моћи да прихватимо а нећемо смети да је одбијемо“, слична оној Пашићевој – „излаза нам нема, али ћемо се извући“?
Ричарда Гренела бије глас да, ако не може проблеме решити класичном дипломатијом, не преза од отворених притисака и претњи. Оштре наступе добро припрема и претње представља тако уверљиво да оне редовно постижу циљ. Ако је такав био раније, сигурно ће бити још непријатнији током реализације мисије коју му је поверио председник Трамп. Његови актуелни притисци на Аљбина Куртија да укине таксе више личе на припрему и стварање алибија за будуће жестоке притиске на Србију. Док Приштину притискају због нечега што је незаконито, нецивилизацијско и општенеприхватљиво, од Србије ће покушати уценама да изнуде конкретне уступке и велика попуштања.
Све указује на то да је ситуација у нашем окружењу плански и намерно искомпликована као део припремљених хибридних напада на Србију. На исту „кухињу“ подривачких дејстава упућује чињеница да су и у Црној Гори и у БиХ напетости створене непотребним „декретима“. У Црној Гори Законом о слободи вероисповести, а у БиХ незаконитом одлуком Уставног суда. То што су у обе државе истовремено створени „законски услови“ за коначни и пресудни обрачун са Србима, снажно сугерише да се догађајима управља из једног центра за хибридно ратовање. Нема сумње да се ове вештачки створене напетости могу даље распиривати ако неко жели да изазове немире и сукобе, можда чак и оружане.
Различитим хибридним притисцима из више праваца Србија не може да се усредсреди на решавање једног проблема, и њени политички, дипломатски и други капацитети се намерно разводњавају развлачењем на све стране. Већ у овој фази наступања према Србији фигурирају покушаји да се за све што се дешава у њеном окружењу окриви Србија и српско руководство, иако за то нема никакве основе. Лажи, подметања и лажне оптужбе из арсенала пропагандног деловања поново су на сцени. Све је то припрема амбијента за будуће наметање решења под притиском. Сасвим је могуће да Запад планира истовремено решавање „српског питања“ на Космету, у БиХ и Црној Гори, како би смањио могућности Србије да помогне угроженом српском народу.
За сада се спекулише да би понуда за Србију могла бити – аутономија за север Косова у оквиру „државе Косово“ и некакве гаранције Албанаца и „међународне заједнице“. Такве гаранције, од истих „гаранта“, Срби на КиМ имали су и до сада па то није спречило убијање, погром, дискриминацију и планско етничко чишћење. А што се тиче аутономије, ако је она тако добро решење за Србе на КиМ, зашто није добро решење за Албанце и њихову аутономију у оквиру Србије? Ако то буде Гренелова дипломатска понуда, Србија је неће прихватити а онда ћемо видети Гренелово право лице кроз обавештајне игре и хибридне притиске. И тешко да ће Србима тада бити симпатичан у оволикој мери колико је данас.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *