Opasna sila s Istoka

Presuda Ustavnog suda BiH o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske je, objavljivanjem u Službenom listu Bosne i Hercegovine, formalno stupila na snagu, međutim, ostaje pitanje kako će zaživeti i na terenu, pošto u RS uopšte nemaju nameru da joj se povinuju

Nakon odluke Ustavnog suda BiH o otimanju poljoprivrednog zemljišta Republici Srpskoj, kao i oštre reakcije Banjaluke, na političkoj sceni dejtonske tvorevine kao da je došlo do privremenog zatišja. To, međutim, ne znači da su sukobljene strane odustale od svojih, potpuno udaljenih stavova o budućnosti države koju od njenog rođenja svojim terapijama u životu održavaju strani „doktori“. Bošnjaci veruju da će, uz podršku moćnih zapadnih prijatelja, ali i saradnju „kooperativnih“ stranaka iz RS, uspeti da proguraju zamisli o unitarizaciji BiH, dok Dodik i njegovi saradnicu poručuju kako će, uprkos pritiscima, istrajati na kursu koji je 17. februara usvojila Narodna skupština RS.

USTAVNE SUDIJE Presuda Ustavnog suda BiH o članu 53 Zakona o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske je, objavljivanjem u Službenom listu Bosne i Hercegovine, formalno stupila na snagu, međutim, ostaje pitanje kako će zaživeti i na terenu, pošto u RS uopšte nemaju nameru da joj se povinuju i prihvate ingerencije Sarajeva na delovima svoje teritorije.
Milorad Dodik za sada ne pokreće mehanizme za vraćanje otetih dejtonskih nadležnosti Republici Srpskoj jer želi da – pre preduzimanja ovako radikalnih mera – pokuša da do cilja stigne kroz institucije BiH. U tom smislu su još 25. februara predstavnici klubova poslanika SNSD-a, Srpskog kluba i HDZ-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH predali u redovnu proceduru zajednički Predlog zakona o izboru sudija Ustavnog suda, koji bi, kada bi bio prihvaćen, označio kraj prisustva stranih arbitara u ovom važnom sudskom organu.
Problem je u tome što ovaj predlog, gotovo je izvesno, neće dobiti podršku bošnjačkih političkih struktura. Njima ne pada na pamet da se liše pomoći onih koji svojim deljenjem „ustavne pravde“ stvaraju pravnu podlogu za pretvaranje „vlaške“ republike u praznu ljušturu, a samim tim transformišu sadašnju državnu tvorevinu iz Dejtona u željenu „jedinstvenu Bosnu“.
Jasno je, naravno, i najodgovornijim ljudima Republike Srpske da nekadašnji Muslimani ne žele da se odreknu ovog sudijskog aduta za postizanje nacionalnih ciljeva, ali su ipak gurnuli već spomenuti predlog zakona u skupštinsku proceduru kako bi pokazali svetu da Banjaluka želi dogovor svih naroda nekadašnje centralne jugoslovenske republike i poštuje institucije dejtonske BiH.

SARAJEVO–MOSKVA Koliko su u Sarajevu alergični na svako međunarodno osporavanje večitog ostajanja stranih arbitara u Ustavnom sudu BiH pokazala je žestoka reakcija Stranke demokratske akcije na saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Bošnjacima se očigledno nije dopala ocena zvanične Moskve da su „predložene izmene u formiranju Ustavnog suda BiH u potpunosti u skladu sa Dejtonskim sporazumom“, baš kao ni njen poziv stranim (zapadnim) partnerima „zainteresovanim za održivu stabilizaciju u Bosni i Hercegovini da se uzdrže od loših procena koje samo otežavaju situaciju“.
Iz stranke koja drži vlast u bošnjačkom delu BiH upućen je, putem zvaničnog saopštenja, oštar prekor jednoj od najmoćnijih svetskih sila da „podržavajući konstantno antidejtonske zahteve i ultimatume iz entiteta RS, predstavlja glavnu smetnju postizanju stabilnosti i kompromisa u Bosni i Hercegovini“.
SDA je optužila Rusiju da, „ohrabrujući Dodikovu politiku, ima za cilj da BiH drži u blokadi i spreči je da napreduje ka članstvu ka Evropskoj uniji i NATO-u“, ali i poslala „pravno objašnjenje“ Kremlju kako je „prisustvo stranih sudija u Ustavnom sudu BiH dejtonska kategorija, ništa manje nego postojanje entiteta i kantona“.
Da je ova „hrabra kritika“ ruske politike imala zapravo viši cilj pokazao je završni deo saopštenja Izetbegovićeve partije. U njemu je – slično Đukanovićevim apelima NATO prijateljima da „zaštite Crnu Goru od malignih uticaja Moskve i Beograda“ – zatraženo od Vašingtona i Brisela da „spreče opasnu silu sa Istoka da preko svojih srpskih eksponenata dovede u pitanje dosadašnju dominaciju Zapada u BiH i regionu“.
„Imajući u vidu da je uplitanje Rusije neskriveno i direktno, ovo je vrlo jasna poruka i našim partnerima, pre svega u Vašingtonu i Briselu, da ne smeju dopustiti da Moskva preko lokalnih antievropskih i anti-NATO stranaka narušava strateške interese regiona: stabilnost i napredak ka NATO-u i Evropskoj uniji“, poručila je Stranka demokratske akcije.

OPOZICIJA SRPSKE Ne treba sumnjati da će – pod pretpostavkom da autori sarajevskog apela nisu prethodno dobili savet da ga napišu – ovaj zahtev SDA naići na pozitivan prijem tamo gde treba. Bošnjaci u borbi za postizanje željenih ciljeva računaju – kao što smo već rekli – ne samo na strane sponzore već i na opozicione stranke RS s kojima su proteklih dana učvrstili saradnju u borbi protiv neprijatelja iz Banjaluke. Nakon što su progurali Zakon o prestanku mandata Visokog sudskog i tužilačkog saveta Bosne i Hercegovine, SDS i PDP su, zajedno sa SDA, obavili još jedan važan posao.
Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH je, na predlog nezaobilaznog NATO lobiste Dragana Mektića, izglasao odluku o prestanku mandata i izboru članova Centralne izborne komisije BiH, kojom je omogućeno da SDA i njeni srpski partneri preuzmu kontrolu nad radom ovog važnog tela. Dok su dosadašnji bošnjački članovi CIK-a, Suad Arnautović i Ahmet Šantić, ponovo izabrani, izvršena je promena kadrova iz Republike Srpske pa su posao u Centralnoj izbornoj komisiji dobili PDP-ovac Jovan Kalaba i Vanja Bjelica Prutina, bivša savetnica predsednika SDS-a Mirka Šarovića. Nije teško zaključiti da će ovako skrojeni CIK na narednim izborima biti u funkciji ovih stranaka i njihove bosanske politike, odnosno da će učiniti sve da putem izbornog inženjeringa skrati za glasove Dodikov politički blok.
I dok postiže ovakve uspehe u zajedničkim organima BiH, nekada najmoćnija partija Republike Srpske suočava se sa unutrašnjim potresima koji prete da još više srozaju njen, inače odavno poljuljani imidž. Predsedništvo SDS-a je 10. marta isključilo iz stranke gradonačelnika Bijeljine Miću Mićića i raspustilo gradski odbor ovog centra Semberije zbog „neoprostivog greha“ ulaska u koaliciju sa Dodikovim SNSD-om na predstojećim lokalnim izborima. Mićić je tu odluku obrazlagao ekonomskim razlozima, odnosno „potrebom izgradnje 12 infrastrukturalnih objekata u Bijeljini“, međutim, naišao je na nepremostivi zid odbijanja postavljen o strane čelnika Srpske demokratske stranke.
Za Mirka Šarovića i njegove istomišljenike je, očigledno, bilo kakav vid saradnje sa Dodikovim blokom opasan po njihove interese, što jasno pokazuje da SDS pod sadašnjim predsednikom nije promeno kurs u odnosu na vreme kad je njegov prethodnik Vukota Govedarica – nakon poraza na izborima u novembru 2018 – iz stranke izbacio gradonačelnika Doboja Obrena Petrovića zbog propagiranja sličnih jeretičkih ideja. Što Šarović, Govedarica i Mektić budu više učvršćivali vezu s partijom Bakira Izetbegovića i postajali korisni instrument bošnjačke unitarne politike, to će više nailaziti na otpor u regionalnim i lokalnim stranačkim strukturama. A nove podele, smene i raspuštanja stranačkih odbora, izvesno je, neće odvesti SDS ka uspehu na narednim izborima, već će mu trasirati put ka ambisu.