Buđenje Incka

Postalo je jasno zašto austrijski komesar i ostali bošnjački i međunarodni faktori toliko insistiraju na tome da 9. januar ne može biti Dan Republike Srpske, odnosno, zašto nastoje da izbrišu činjenicu da je srpska državna tvorevina u nekadašnjoj centralnoj jugoslovenskoj republici rođena upravo tog datuma (1992.) nekoliko meseci pre izbijanja rata, a samo potvrđena u Dejtonu nepune četiri godine kasnije

U Banjaluci i drugim gradovima manjeg entiteta BiH je – uprkos protivljenju Bošnjaka i njihovih zapadnih „prijatelja“ – svečano i dostojanstveno obeležen 9. januar, Dan Republike Srpske. Najsvečanije je, naravno, bilo u gradu na Vrbasu gde je u prisustvu čelnika Srpske i gostiju iz Srbije (patrijarh Irinej, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministar odbrane Aleksandar Vulin, načelnik Generalštaba Milan Mojsilović, kao i glumac Miloš Biković) održan defile na kome je nastupilo više od 2.400 pripadnika policije, žandarmerije, civilne zaštite i vatrogasnih službi.

PRAVO NA SAMOOPREDELJENJE Milorad Dodik je na svečanoj akademiji povodom 28. rođendana slavljenika podsetio da su „jedino Srbija i Rusija želeli Republiku Srpsku, dok su mnogi sa Zapada hteli da je nema“. Član Predsedništva BiH je naglasio da će RS, kad se za to steknu uslovi, iskoristiti svoje pravo na samoopredeljenje da se ujedini sa „maticom“: „Integrisati se sa Srbijom ne znači samo duhovno biti integrisan. To je naša želja i imamo pravo na samoopredeljenje. Doći će vreme kada ćemo imati to pravo.“
Patrijarh srpski Irinej je istakao da je RS „deo srpskog naroda i garant njegovog opstanka“, ali i poručio da “Drina nije granica, nego most između Srpske i Srbije“.
„Drugačije i ne može da bude jer smo mi jedan narod sa istim jezikom, verom, običajima i kulturom“, rekao je Patrijarh Irinej.

NEGATIVNE REAKCIJE SARAJEVA Naravno da je obeležavanje ovog praznika – suprotno odluci Ustavnog suda BiH koji ga je zahvaljujući većinskoj koaliciji bošnjačkih i stranih sudija proglasio neustavnim – izazvalo negativne reakcije u Sarajevu.
„Asker“ Bakira Izetbegovića u Predsedništvu Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović ocenio je da je proslava Dana Republike Srpske „neustavan čin i krivično delo“, te pozvao domaće i međunarodne institucije da „rade svoj posao“.
Srpsko proslavljanje „neprihvatljivog 9. januara“ nije moglo da prođe ni bez oglašavanja visokog predstavnika Valentina Incka.
Austrijski diplomata, koji od 2009. godine u svojstvu od Zapada nametnutog kolonijalnog komesara zarađuje u dejtonskoj tvorevini velike pare sprovodeći neskrivenu antisrpsku politiku, u poslednje vreme nastoji da svojim aktivnim delovanjem pokaže da – uprkos insistiranju Banjaluke i Moskve na njegovom odlasku – još uvek nije „suvišan čovek“ na političkoj sceni BiH. Nakon što je najavio da će aktivirati svoja „zaleđena“ bonska ovlašćenja i, ako bude trebalo (ukoliko ga prethodno ne usvoji Parlament BiH), nametnuti Zakon o zabrani negiranja genocida, ovaj čuvar „jedinstvene Bosne“ se „principijelno“ pozabavio i problemom obeležavanja Dana Republike Srpske.
Iz kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR) dobili smo saopštenje da „proslava Dana RS predstavlja nepoštovanje vladavine prava i sudskih odluka“, kao i upozorenje da su „odluke Ustavnog suda BiH konačne i obavezujuće, te se moraju poštovati u celoj državi“.

KREATIVNO TUMAČENJE DEJTONA To, međutim, nije bilo sve što smo ovom prilikom čuli od „probuđenog“ Valentina Incka. Diplomata iz Klagenfurta je, preko svoje kancelarije, najavio i da će tužiti Republiku Srpsku Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog njenog novog velikog „greha“ – tvrdnje Milorada Dodika da je manji entitet BiH država.
Visoki predstavnik nam je, tumačeći Dejtonski sporazum, „objasnio“ kako Bosna i Hercegovina „nije sastavljena od dva entiteta kako se uporno i pogrešno tvrdi, već je međunarodno priznata država čiji su suverenitet i teritorijalni integritet zagarantovani Opštim okvirnim sporazumom za mir“. Poenta je, međutim, u tome što, po njegovom tumačenju, „entiteti (a u prvom redu RS) nisu države i nemaju pravo na otcepljenje jer postoje samo na osnovu Ustava BiH“.
Sad je, valjda, jasno zašto austrijski komesar i ostali bošnjački i međunarodni faktori toliko insistiraju na tome da 9. januar ne može biti Dan Republike Srpske, odnosno zašto nastoje da izbrišu činjenicu da je srpska državna tvorevina u nekadašnjoj centralnoj jugoslovenskoj republici rođena upravo tog datuma (1992.) nekoliko meseci pre izbijanja rata, a samo potvrđena u Dejtonu nepune četiri godine kasnije. Ta istina se jednostavno ne uklapa u planove da se manjem entitetu BiH po demontiranju Dejtonskog sporazuma oduzme pravo na državno samoopredeljenje, a RS pošalje u istoriju kao sada „suvišno čedo“ prevaziđenog dogovora iz Ohaja.

BONSKA OVLAŠĆENJA Jasno je, naravno i her Incku da njegova tužba Savetu bezbednosti neće doneti nikakve konkretne efekte koji bi mogli naškoditi Banjaluci. Stavove nezvaničnog guvernera u BiH će, bez sumnje, podržati „zabrinuti“ ambasadori zapadnih država ali će s druge strane predstavnici Rusije i Kine na Ist Riveru (a u prvom redu Kremlja!) izneti sasvim suprotne ocene i – ako bude potrebno – sprečiti usvajanje rezolucije suprotne interesima Republike Srpske.
Interesantno da Savet bezbednosti UN nije dao nikakva ovlašćenja visokim predstavnicima za BiH, već su takozvana „bonska ovlašćenja“ nastala na osnovu Aneksa deset Dejtonskog sporazuma. Ona – na šta ovih dana podseća Milorad Dodik – čak ni po mišljenju nekadašnjeg britanskog ambasadora u BiH Čarlsa Kroforda „nemaju nikakav pravni osnov, već su se izrodila u međunarodno političko blefiranje i igru moći koju visoki predstavnik uzastopno umotava u neki pravnički jezik“.
Incko se, kao i gotovo svi njegovi prethodnici na ovoj funkciji, uopšte i ne pokušava predstaviti kao nepristrasni predstavnik cele (takozvane) međunarodne zajednice, već otvoreno u protektoratu sprovodi politiku svojih zapadnih nalogodavaca – gurajući BiH ka NATO-u i Evropskoj uniji. On pri tom, kao dobro u prošlost upućeni austrijski diplomata, uopšte nije izvukao pouke iz kraha politike nekadašnje Austrougarske monarhije na prostoru, najpre okupirane, a zatim i anektirane Bosne i Hercegovine, odnosno neuspelog kursa nametanja bošnjaštva i drugih vidova pacifikacije remetilačkog srpskog faktora koju su sprovodili „zemaljski poglavari“ Benjamin Kalaj, Marijan Varešanin, Oskar Poćorek… U izmenjenim istorijskim okolnostima i za račun drugih nalogodavaca Incko sad nastavlja istim, dobro trasiranim antisrpskim putem, ne uzimajući, međutim, u obzir činjenicu da su se u periodu od vremena kad su dejtonskoj tvorevini nametnuti visoki predstavnici znatno promenili odnosi među velikim silama, kao i stav čelnika RS prema stranim guvernerima.

ZABRANA NEGIRANJA GENOCIDA Daleko opasnije (po mogućim posledicama) od najavljene tužbe Savetu bezbednosti UN moglo bi biti Inckovo ustrajavanje u nameri da, pre obeležavanje 25. godišnjice zločina u Srebrenici, nametne Zakon o zabrani negiranja genocida. Jasno je da bi nametanje ovog zakona – za čiju realizaciju austrijski diplomata, kako sam ističe, „dobija ohrabrujuće signale“ od predstavnika nekih članica Saveta za sprovođenje mira (organu koji, takođe, nema uporište u Dejtonskom sporazumu i u čijem su sastavu, osim Rusije, sve sami zagovornici unitarizacije BiH) – trebalo da spreči dalje preispitivanje nametnute istine o tragičnim događajima u Srebrenici, ali i pokaže da je autoritet visokog predstavnika i „međunarodne zajednice“ i dalje neprikosnoven u Bosni i Hercegovini.
Pošto je izvesno da se Dodik i Republika Srpska neće povinovati ovakvom nametanju zakona, Incko će, ukoliko ne želi da potpuno izgubi svoj kredibilitet visokog predstavnika, morati da posegne za nekom od rigoroznih mera iz ne baš prevelikog arsenala administrativnih sankcija. Hoće li se odlučiti da smeni Milorada Dodika ili neke druge visoke funkcionere RS za sada je samo hipotetičko pitanje, međutim, očigledno je da bi takav razvoj događaja ugrozio krhku ravnotežu u nekadašnjoj centralnoj jugoslovenskoj republici, a verovatno i označio kraj dejtonske Bosne i Hercegovine.

RAZGOVOR ERDOGANA I MILANOVIĆA A da na međunarodnoj sceni ima mnogo zainteresovanih za promenu dosadašnjeg dejtonskog ustrojstva BiH, pokazala je – doduše nepotvrđena informacija – o sadržaju telefonskog razgovora između Redžepa Tajipa Erdogana i novog predsednika Hrvatske Zorana Milanovića. Nekrunisani sultan iz Ankare i budući stanovnik Pantovčaka su, kako tvrdi zagrebački nedeljnik „Nacional“, znatan deo svog dijaloga posvetili „reviziji Dejtonskog sporazuma“, a s obzirom na dobro poznate probošnjačke stavove prvog čoveka Turske, kao i političku bliskost novog šefa hrvatske države sa osvedočenim protivnikom svake srpske tvorevine u BiH i potpisnikom zloglasnog „Apela 88“ Stjepanom Mesićem (Stipe je, ne samo podržao Milanovića tokom kampanje, već i prognozirao kako bi „on mogao biti dobar predsednik“), nije teško pretpostaviti na čiju bi štetu trebalo da bude sprovedena reforma ustavnog uređenja Bosne i Hercegovine.
Usledila je munjevita reakcija srpskih čelnika sa obe strane Drine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posle sastanka sa članom Predsedništva BiH iz RS saopštio kako „ni jedan od tri naroda koji žive u BiH ne može da nameće odluku o promeni Dejtonskog sporazuma, niti bilo ko sa strane može da utiče na Dejtonski sporazum bez saglasnosti sva tri naroda koja žive u Bosni i Hercegovini“.
Još konkretniji je bio državnik iz Laktaša, koji je poručio da Republika Srpska neće ostati u BiH ukoliko Dejtonski sporazum bude promenjen.
„Republika Srpska nema nameru da razgovara o bilo čemu osim o povratku na izvorni Dejtonski sporazum i njegove nadležnosti. Svaki razgovor o promeni Dejtona značio bi smrtnu presudu za BiH. Naivni su oni koji misle da bi neki Dejton 2 doneo rešenja koja bi omogućila Bošnjacima da sprovedu svoje koncepcije jer je promenjena i međunarodna i regionalna konfiguracija odnosa,“ naglasio je Dodik.
Zoran Milanović je demantovao da je sa Erdoganom razgovarao o reviziji Dejtonskog sporazuma, objasnivši da se tako nešto ne može sprovesti „zbog činjenice da je nemoguće okupiti sve strane“. Možda novi hrvatski predsednik i njegov mnogo iskusniji turski kolega nisu zaista potrošili svoje dragoceno vreme na razmenu ideja o promeni ustavnog uređenja BiH. Pa ipak, da je ideja o neophodnosti promene Dejtonskog sporazuma i te kako prisutna u uticajnim međunarodnim krugovima potvrdio je, verujemo dobro obavešteni izvođač radova na terenu, u ovom tekstu toliko spominjani Valentin Incko.
On je u intervju za televiziju N1 najavio da do promena Dejtonskog sporazuma mora doći u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić–Finci, koja omogućava svim građanima Bosne i Hercegovine da se kandiduju za Dom naroda i Predsedništvo BiH. Visoki predstavnik je poručio da bi „to bila jedna izmena Dejtonskog sporazuma“, indirektno najavivši spremnost da se učini još više, odnosno, da se u paketu sa ovom proguraju i druge ustavne promene koje bi „ojačale državu Bosnu i Hercegovinu“. Postavlja se pitanje kako austrijski diplomata i njegovi istomišljenici misle da realizuju ovaj projekat, s obzirom na protivljenje rukovodstva RS? Odgovor možda možemo naći u, za sada samo hipotetičkom, već spomenutom scenariju smenjivanja neposlušnih čelnika Republike Srpske i razvaljivanju Dejtonskog sporazuma.