San i java Vasilija Mokranjca

Obeležavanje godišnjice smrti velikog srpskog kompozitora

Muzička gromada od 45 minuta zahtevala je od svakog člana kvarteta solističku tehničku i muzičku spremnost, koju su uneli u zajedničku interpretaciju kamernog dela izvedenog 1. decembra u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu

Drugi u nizu koncerata posvećenih beogradskom kompozitoru Vasiliju Mokranjcu, akademiku i velikanu naše umetničke muzike, povodom obeležavanja 35 godina od njegove smrti, održan je 1. decembra u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu. Na programu je bila kamerna muzika – Gudački kvartet u d-molu i Sonata za violinu i klavir. Gudački kvartet, koji se smatra vrhuncem forme u kamernoj muzici, Mokranjac je komponovao 1949. za vreme studija na Beogradskoj muzičkoj akademiji u klasi Stanojla Rajičića. Premijera je bila na Radio Beogradu u interpretaciji Beogradskog kvarteta, dok ga je ovaj put izveo gudački kvartet Volmond sastavljen od mladih beogradskih muzičara (Milana Bjelobaba – violina, Luna Kostadinović – violina, Aleksandra Kijanović – viola, Pavle Savić – violončelo). Muzička gromada od 45 minuta zahtevala je od svakog člana kvarteta solističku tehničku i muzičku spremnost, koju su uneli u zajedničku interpretaciju kamernog dela. Partovi viole i violončela posebno su istaknuti, što je kvartetu dalo tamniju i zgusnutiju zvučnu sliku, odgovarajući na romantičarsku vizuru kompozitora. Podsećanje, ali ne i citiranje, folklornih tema i ritmova uticaj je profesora Rajičića, koji se već tada, kada nije bilo popularno, okrenuo narodnom melosu kao izvoru inspiracije u svojim kompozicijama. Mladi kvartet je ozbiljno i udubljeno reprezentovao ovo retko izvođeno delo, s posebnim žarom u drugom, igračkom stavu.
Druga gromada koncerta bila je Sonata za violinu i klavir (1967) u kojoj Mokranjac razvija svoj stil, ne odustajući od modalno-arhaičnih harmonskih rešenja, što kao krajnji rezultat zvuči sasvim posebno. Violinista Miroslav Pavlović je posvećeno i nadahnuto tumačio svoju deonicu, dok je pijanistkinja Biljana Gorunović bila odličan partner u tehnički veoma zahtevnom klavirskom partu. Kao što se događa s dva vrsna muzičara, koja nažalost nemamo priliku često da čujemo kod nas, na sceni se desila skladna i prefinjena magija zajedničkog muziciranja. Tih, ljubazan i intenzivan, Vasilije Mokranjac kao Šeherezada plete i veze svoju muziku, kroz koju se sanja i na javi. Kada je autorka ovih redova svirala klavirski resital naših kompozitora u Barseloni u čuvenoj sali Palau de la muzika katalana (delila je koncertno veče sa Mstislavom Rostropovičem), kompozicija Odjeci bila je na repertoaru. Mokranjac je došao da je presluša pre puta, i na pitanje šta ima da kaže ili sugeriše, rekao je kratko da svako ima prava da sanja na svoj način. Koncert u Barseloni direktno je prenošen za celu Španiju na III programu Radio Španije, a publika je dolazila posle koncerta da traži note muzike za koju nisu ni znali da postoji.
Usred predivnih bajkovitih kompozicija Vasilija Mokranjca našao se nenadano i ničim izazvan J. S. Bah za violončelo – solo (Sandra Belić u Sarabandi) i sa klavirom (Ljiljana Vukelja) u obradi Korala U Hristu smo blaženi. Klavir je u koralu bio preterano agresivan i grub, valjda želeći da zvuči orguljski, što je uvek pogrešan korak. Zašto se dogodila ova programska zakrpa? Da bi se ispunio program nije bilo potrebe, jer su Sonata i Kvartet trajali preko sat. Radi paralele? Na štetu Baha, koji je, potpuno neočekivano, zvučao bledo i forsirano, kao svaki nasilni umetak. Trebalo je ostaviti čaroliju Vasilija Mokranjca netaknutu.
Ulaz na koncert, podržan od Narodnog muzeja, Ministarstva kulture, Grada Beograda, SOKOJ-a, SANU itd. bio je slobodan. Organizator, Fondacija Vasilije Mokranjac osnovana 2016. ima za cilj prikupljanje, očuvanje i promociju kompozitorovog muzičkog nasleđa, jer je evidentno da se dela V. Mokranjca ne izvode. Kompozitoru njegovog kalibra i umetničkog dometa potrebna je zaštita, u muzičkoj sredini u kojoj se svaki čas izvode srpski savremeni autori? Zašto, znamo svi, pa ovom prilikom podržavamo Fondaciju i želimo joj uspeha i rezultata u pokretanju velikog pijanističkog takmičenja i uspostavljanju nagrade sa imenom „Vasilije Mokranjac“.