OD PRAZNIH DANA DO MUZIČKOG CUNAMIJA

Minulog leta sve je bilo zamrlo, od početka jula turisti i beogradska publika nisu mogli da čuju ništa od muzike klasičnog žanra. Ali zato, u već davno poznatom maniru nedogovaranja organizatora koncerata, posle letnje dijete počašćeni smo obiljem muzičkih događanja, sve u isto vreme

Kao i svake godine Beograd je i u 2019. dobijao injekcije umetničke muzike neplanski i neorganizovano. Tako smo imali muzički prazne dane, ali i nagomilavanje koncerata u jednom danu. U leto je sve zamrlo, od početka jula turisti i beogradska publika nisu mogli da čuju ništa od muzike klasičnog žanra. Ali zato, u već davno poznatom maniru nedogovaranja organizatora koncerata, posle letnje dijete počašćeni smo obiljem muzičkih događanja, sve u isto vreme. Početak oktobra doneo je festivale saksofona (Saxperience), savremene muzike (Međunarodna tribina kompozitora), svetske muzike (Todo Mundo) i BEMUS, dok su u to isto vreme otvarali koncertne sezone SANU, Kolarac (Tvoj svet muzike, Stenvejeve pijanističke zvezde) i Udruženje muzičkih umetnika Srbije, uz koncerte u drugim salama u gradu – početak sezone Beogradske filharmonije i Narodnog pozorišta. Razumemo da je vreme berbe najlepše vreme u godini, ali ovakav muzički cunami dovodi do smanjenja publike na svakom koncertu, jer, po zakonima fizike, telo može biti samo na jednom mestu u određeno vreme, sem ako ljubitelji ne primene astralnu projekciju da doskoče neodgovornim menadžerima.

MUZIKA SE SAMOORGANIZUJE Beograd odavno nema organizatora koncertne sezone. Od ukidanja „Jugokoncerta“ i stvaranja CEBEF-a, koji se bavi samo BEMUS-om, klasična muzika se spontano samoorganizuje kroz festivale i individualne napore umetnika da sami sebe dovedu na scenu, da bi prezentovali svoje programe, proizvode mnogih sati napornog rada i vežbanja. Kolarčeva zadužbina godinama tiho i strpljivo gradi svoju mini koncertnu sezonu (Tvoj svet muzike), a tu je i nova pijanistička sezona Stenveja koju na novom klaviru Kolarca organizuje Piano lend. Tako su se krajem godine na sceni Kolarca pojavili najveći muzičari današnjice, pijanisti Evgenij Kisin i Boris Berezovski, kao i violinista Šlomo Minc. Berezovski je nastupio kao solista i dirigent sa orkestrom Muzikon, novim muzičkim faktorom s kojim treba ozbiljno računati u Beogradu, od kreativnih večernjih programa do propagande klasične muzike u kafićima. Centar lepih umetnosti Gvarnerius Jovice Kolundžije, uz sve finansijske probleme koji prate privatni centar ovakvog profila kod nas, nastavio je lepu tradiciju koncerata studenata Fakulteta muzičke umetnosti u seriji FMU i Gvarnerius nagrađuju, a od ove godine gostuju i studenti muzičkih fakulteta iz cele Srbije.

PEDESET SVEĆICA NA TORTI Ansambl Renesans je tokom cele godine obeležavao pola veka od osnivanja, programima u kojima smo čuli i legendarne numere, zaštitni znak ansambla, i nove programe (Muzika u vremenu Da Vinčija). Renesans je uvek imao svoju publiku, a sada su to neki novi klinci, koji s jednakim oduševljenjem uživaju u muzici srednjeg veka i renesanse.

O BEMUS-u 50+1 već je bilo reči. Dobar program, odlični izvođači, mršava medijska kampanja. Od samostalnih festivala pozdravljamo upornost Predraga Goste da Festival rane muzike na istorijskim instrumentima održava već 14 godina sa zanimljivim programima i izvođačima. GitarArt festival proslavio je 20 godina postojanja, a obeležio ga je fantastičan koncert gitarskog dua Vlatko Stefanovski – Miroslav Tadić. Festival saksofona Saxperience je u svom šestom izdanju ugostio vrsne soliste, od Gorana Tudora, preko Milanskog kvarteta saksofona, mladog grčkog ansambla Sax Nouveau itd. na veliko oduševljenje beogradske publike. Festival kontrabasa, skromno najavljen, takođe je znak da i marginalni instrumenti mogu biti u centru događanja. Čestitke profesoru i vrsnom kontrabasisti Slobodanu Geriću. Šteta što se basisti nisu udružili sa World Music asocijacijom Srbije, koja je tri dana posle Basomanije dodeljivala nagradu Vojin Mališa Draškoci, u znak sećanja na kolegu kontrabasistu koji je sa Lalom Kovačevim postavio osnove etno džeza i muzike sveta kod nas, dok je u Evropi ta ideja bila tek u povoju i pre nego se iskristalisala kao muzički pokret. Sa Mališom Draškocijem sam nastupala godinama (klavir i čembalo) kao i u ansamblu Renesans, a malo je nedostajalo da me Mališa preobrati u džezerku, jer je tvrdio da je to moj pravi profil. Nije mnogo pogrešio, jer i barok je improvizacija kao i savremeni džez. World Music asocijaciju Srbije iz Jagodine neumorno i pregalački vodi Oliver Đorđević, velikim i značajnim programima s malo novca. Entuzijazam je ovde keyword.
Krajem godine izgubili smo kolegu, prijatelja i večitog zaljubljenika u Beograd, kompozitora Zorana Hristića. Neka žive njegove kompozicije.

DOBRA PRAKSA Kulturni centar Beograda nastavlja s festivalima instrumenata netipičnih za našu kulturu, orgulja i čembala, s velikim uspehom kod publike i stalnim strahom od odbijanja na konkursima Grada i Republike. Projektno finansiranje je došlo glave mnogim dobrim idejama. Studentski kulturni centar postao je ponovo produžena i pridružena sala FMU, a to se događalo i sedamdesetih godina prošlog veka pa je prestalo. Raduje da studenti imaju dobar prostor, osim jadne sale na fakultetu, da sviraju i uživaju.

MNOGO SE PEVALO Ove godine se mnogo pevalo, a izdvojila bih jubilarni koncert tenora Zorana Todorovića u Madlenianumu, na kome je zablistala naša nova pevačka snaga, sopran Evgenija Jeremić, dobitnica ovogodišnje nagrade Udruženja muzičkih umetnika za mladog umetnika, anđeoski glas na koga treba ozbiljno računati. (I vaša kritičarka je ove godine zablistala, ovenčana dvema najznačajnijim nagradama, Vukovom nagradom i Nagradom za životno delo tog istog udruženja.) Mnogo se pevalo, i u Madlenianumu i u organizaciji Narodnog pozorišta, i na otvorenom i u zatvorenom. Iako se nisu dogovarali, svi pevački ansambli su na kraju nastupa, ili kao bis, pevali obaveznu Napitnicu iz Travijate i pomalo ofucani O sole mio.
Svi su muzičari jednaki, samo su neki jednakiji (oprostiće mi Orvel). Iako većina divnih koncerata u Beogradu prolazi bez medijske najave i praćenja, neki su baš udarno najavljeni. Čelistkinja Jelena Mihailović, alias Jela Cello, nastupala je s orkestrom Power Symphony Orchestra u Centru „Sava“ krajem novembra u koncertu Potraga za magičnim (električnim) violončelom, koji je najavljen kao totalna muzika, audio-vizuelni spektakl, muzičko putovanje kroz kosmos i vreme. U to ime su za vreme BEMUS-a plaćene devojke gurale u ruku posetiocima Kolarca na svakom koncertu njenu najavu. Ima se, može se. Dva dana pre Jele samoproklamovani kompozitor Veljko Kuzmančević je na Kolarcu realizovao koncert Lazarus, prethodno propraćen teškom artiljerijom medijske propagande tipa „… simbioza kulturnog nasleđa jednog naroda i uzvišenosti, fenomen vaskrsnuća, nezaustavljivog nagona za životom. U stvaralačkom i umetničkom smislu muzika ne sme da stane. Ona uvek ima potrebu da se ponovo rađa i nastaje i u najtežim trenucima – poput Lazara koji u odsudnom času izlazi na bojno polje, poput umrlog pacijenta koji neobjašnjivo oživljava u medicini. Ta potreba za rađanjem i stvaranjem, to uskrsnuće života i duše kroz muziku i umetnost predstavlja esenciju životne energije, koja koegzistira u večnosti“. Šta reći, a ne zaplakati. Uz dužno poštovanje prema poetskim i medijskim naporima za koje su potrošena ozbiljna sredstva, na ove koncerte vaša kritičarka iz vrlo razumljivih razloga nije otišla. I kao što treba, kao po želji vaše kritičarke, 2019. godina se zaokružuje najlepšim stranicama barokne muzike na Kolarcu: Bahovim Božićnim oratorijumom (Simfonijski orkestar i hor RTS sa dirigentom Bojanom Suđićem) i novogodišnjim koncertom barokne muzike pod svećama ansambla za ranu muziku New Trinity Baroque.