Kad mati raste

Sveti vladika Nikolaj: O tri predmeta ne žuri da govoriš: O Bogu – dok ne utvrdiš vjeru u njega, o tuđem grijehu – dok se ne setiš svoga, i o sutrašnjem danu – dok ne svane

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

NEKOM PRAVA NEKOM KRIVA Prođe najveća Krsna slava u Srba. Skoro će kraj 7527. godine. Bila je, kakva je bila. Nekom prava, nekom kriva. Svršenom poslu mane nema, te ne žalite za onim što je prošlo. Spremajte se za ono što dolazi. Vreme svi imamo, i to je jedino naše. Neko ima više, neko manje, ali smo na početku svi bili ravnopravni. Zato nije dobro uludo trošiti. Biće svega samo ovozemaljskog vremena neće. Te robe nema na akcijama, novogodišnjim rasprodajama s velikim popustom. Zato ne žurimo da dobijeno vreme od Gospoda zalud trošimo.
Sveti vladika Nikolaj je zapisao: O tri predmeta ne žuri da govoriš: O Bogu – dok ne utvrdiš vjeru u njega, o tuđem grijehu – dok se ne setiš svoga, i o sutrašnjem danu – dok ne svane. Mudre misli Nikolaja Velimirovića objavio je Batrić Ćalović u zbirci priča Zvona zlatnog neba (Novi Sad, 2019) a ovih reči valjalo bi se setiti kad nas sa svih strana znani i neznani, zvani i nedozvani, počnu obasipati pričama o sreći u narednoj godini. Davno kaza moj vrli prijatelj iz Dragačeva, Slavo Nikolića iz Zeoka: „U Ustavu Srbije piše da je sloboda govora svima zagarantovana, ali nigde ne piše, Bogu hvala, da se govornik i njegova priča moraju slušati.“ Apsolutna demokratija. Svako može pričati do mile volje, ali niko ne sme primoravati druge da slušaju. Od ružnih vesti koje se stalno trte da stignu na prvu stranu „novina“ lepe i korisne stvari nemaju se gde pojaviti. SLOVO ĆIRILOVO Srećom, kad se malo odmaknemo od prestonice, naiđe se na svake hvale vredne poduhvate. Jedan od njih je Slovo Ćirilovo, godišnjak Biblioteke „Braće Nastasijević“ iz Gornjeg Milanovca. Ove godine je izašao 16. broj. Na više od tri stotine strana zabeležena su dešavanja u milanovačkoj varoši i okolini. Ima tu lepih zapisa o velikanu srpskog pesništva Dobrici Eriću, esej o stvaralaštvu Dragiše Vasića, prilozi više saradnika povodom 50 godina od smrti akademika i etnografa Milenka Filipovića, koji objavi u znamenitoj ediciji Srpski etnografski zbornik dve knjige o Takovu i Takovcima. Obiman tekst o Radomiru Rančiću, likovnom uredniku Dečjih novina, spasava od zaborava i Rančića i Dečje novine. Tu je pored ostalog i lep analitički tekst o nekadašnjem muzičkom časopisu, za starije generacije, neponovljivog Džuboksa.
U Slovu Ćirilovu može se pročitati i tekst, više putopis ili dnevnički zapis Lasla Hunjadija, Izlet iz Beograda u Kragujevac. Tokom putovanja, koje traje tri dana, grof Hunjadi je zabeležio više zanimljivih detalja. Laslo Hunjadi došao je u Beograd 1859. godine u pratnji svoje sestre Julije, buduće supruge kneza Mihaila. Među ciljevima posete je bilo i stvaranje Dunavske federacije, gde je jedna od vodećih uloga bila namenjena knezu Mihailu. Promene političkih odnosa uz ljubavnu aferu Julije s nemačkim grofom Arenbergom naterale su kneza Mihaila da odustane od pomenute federacije. DOK SE NE ZABRANI Danas smo svedoci da se ponovo piše i govori o dunavskom regionu, gradovima, plovidbi. Zanimljive priče se pronađu tamo gde se čovek najmanje nada.
O tome šta znači vreme koje nam je dato napisao je pesnik iz Čačka Branko V. Radičević. Pesma se zove Kad mati raste. Kako se reč mati i majka mogu, ne daj Bože, brzo izbaciti iz udžbenika i govora, koristim priliku, dok zabrane nema, da je navedem u celosti.
Kad jutro donese sunce i ptice / ti kao da skočiš iz sebe sama. / Rasteš. Prskaju naramenice /
Rasti. Rasti.
I gle sve si plavlji. I sve se plavi. / Jer hitaš uvis gde su laste. / Rasteš i sve kraj tebe raste. /
Rastu i laste.
Svakoga dana ispod trešnje prođeš. / A jutros cvetne grane kroz tvoju kosu ko da plaste /
Raste. Raste.
No ima negde neko puce, srebreno, zlatno ili plavo. / I kad prsne, kad taj čas kucne,udarićeš u nebo glavom./
Rasti. Rasti.
Odjednom – čovek. Majku uze u naručje. / Ali – gle – suze…
Oprosti, tajno: i mati raste, / ali u suprotnom pravcu od laste.
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića, kapetana Dragana. Setimo se Milana Martića i njegovog mučeništva. Molimo se za zdravlje Džulijana Asanža. Ne zaboravimo dečaka, srpskog stradalnika Slobodana Stojanovića. Pamtimo zločine i zločince da nam se ne ponove. Pomognimo Arno Gujona. Čuvajmo Republiku Srpsku. Dogodine u Prizrenu.