Beri Lituči – Pitanje od prvorazrednog nacionalnog značaja

Istina o Jasenovcu

Zašto je razotkrivanje istine o genocidu nad Srbima u Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu pitanje od prvorazrednog značaja za bezbednost i biološki opstanak Srba?

Godinama unazad pokušavam da istinu o stradanju u Jasenovcu uključim u celokupan opus istraživanja holokausta. Reč je o istoj istoriji, iako su postojali pokušaji pojedinih istoričara, pa i jevrejskih, da stradanje u Drugom svetskom ratu ostane rezervisano samo za žrtve jednog naroda. Smatram da moramo, uprkos nastojanjima SAD, Nemačke i Vatikana, da pokažemo svetu da sve ono što se dešavalo u NDH stoji u samom središtu priče o holokaustu. Ljudi moraju da razumeju da je negiranje genocida u Jugoslaviji povezano s porastom fašizma i neofašizma u Evropi i svetu danas, kaže u razgovoru za „Pečat“ univerzitetski profesor iz Bruklina Beri Lituči, koji je u Americi 1997. godine osnovao „Institut za Jasenovac“.

Kako objašnjavate činjenicu da Jasenovac nikada nije ravnopravno svrstan u red s drugim koncentracionim logorima u vreme Drugog svetskog rata, kao što ni Pavelićeva služba nikada nije osuđena od strane svetske, pa ni izraelske javnosti?

Kada je reč o „Jad Vašemu“, Jasenovac je uvek smatran za jedan od najzloglasnijih logora smrti, ali nije nikada svrstan u red logora za istrebljenje iako je trebalo da bude. Od početka ovaj logor figurira kao strašan kamp u istraživanjima istoričara, dok tema stradanja u NDH, zahvaljujući zalaganju pre svih SAD i Vatikana, u svetskoj istoriografiji nikada nije zauzela pripadajuće mesto. Moramo da znamo da je genocid u Jugoslaviji deo holokausta i da su Srbi, Jevreji i Romi u istim grobnicama. To mora da postane deo opšte istorije. Ne zaboravimo kakva je bila uloga Rimokatoličke crkve nakon Drugog svetskog rata u spasavanju ne samo Alojzija Stepinca već i ostalih zločinaca. Takođe, svi znamo kuda su vodili pacovski kanali. Otuda ne bi trebalo da čudi da su nakon razlaza sa Staljinom, SAD sklapajući savez sa Jugoslavijom zahtevale da se istina o logorima za istrebljenje u NDH nikada ne ispriča do kraja. To objašnjava i činjenicu da se protiv ratnih zločinaca nisu vodili postupci.

Ako je istina o stradanju Srba u NDH prvoklasno nacionalno bezbednosno pitanje, da li njegovim prećutkivanjem možemo objasniti potonje događaje na prostoru bivše Jugoslavije?

Razotkrivanje istine o genocidu nad Srbima u Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu pitanje je od prvorazrednog značaja za nacionalnu bezbednost i biološki opstanak Srba. Siguran sam da bi mnoge nesreće tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije mogle biti izbegnute da je svetska javnost saznala za strašne zločine počinjene u NDH. Da li bi u takvim okolnostima bilo zamislivo etičko čišćenje Hrvatske od Srba, ili NATO bombardovanje? Siguran sam da ne bi. Na prećutanu istinu kasnije je Zapad mogao lako da nakalemi priče o zlim Srbima, da satanizuje čitav jedan narod i tako napravi uvod u agresiju 1999. Smatram da je svako ko poriče holokaust nad Srbima – uperio nož u vaše srce. To morate ozbiljno shvatiti. To je najvažnija stvar.

Mislite li da bi, po analogiji s Izraelom, i Srbija trebalo da odnos prema balkanskom holokaustu integriše u okvire svoje spoljne politike?

Svakako. Da li je moguće negovati dobre odnose sa Izraelom ukoliko poričete holokaust, ili recimo s Jermenima koji i te kako drže do stradanja svog naroda? Srpsko ministarstvo spoljnih poslova moralo bi da zauzme isti takav stav. Ukoliko bilo koja strana zemlja poriče genocid nad Srbima – s njom treba prekinuti dobre odnose. Siguran sam u jedno, onaj ko poriče stradanje u Jasenovcu, smanjuje broj žrtava i relativizuje načine ubijanja – ugrožava biološki opstanak Srba. Veoma je važno znati da sve žrtve hrvatskih logora imaju pravo i mogućnost da potraže odštetu za lične patnje pred međunarodnim sudovima, i ne sumnjam da bi pravdu dobile.

Kako tumačite činjenicu da je Nemačka, zemlja odgovorna za Drugi svetski rat pa i stradanje Srba u NDH, bila uključena i u kasnije razbijanje Jugoslavije? Šta to Srbima nije moglo da se oprosti?

Razlog tome što je upravo Nemačka bila do grla uključena u razbijanje Jugoslavije treba tražiti u činjenici da se ona teško nosila s daljom sudbinom Nemaca u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. Nemačka to ne može da oprosti Jugoslaviji i zbog toga je direktno bila uključena u razbijanje Jugoslavije što je imalo dalekosežne posledice.

Da li je umanjivanje broja stradalih u Jasenovcu, čemu danas prisustvujemo, deo zapadnog koncepta istorije?

Istorija ne bi smela da ostavi prostor za debatu o broju žrtava. Ne treba insistirati na tačnom broju jasenovačkih žrtava. Kako je to danas moguće utvrditi? Smatram da popis tačnog broja stradalih ne bi smeo da bude imperativ bilo kog istoričara ili istraživača. Ali ako to ne možemo da utvrdimo, postoje neoborivi dokazi koji govore u prilog stradanju ogromnih razmera. Podsetiću samo na izjave fašističkih i nacističkih kolaboratora od Fon Lera preko Gleze Hostenaua do komandanata SS-a u Beogradu koji su rekli da je krajem 1942. bilo jasno da se do tog vremena radilo o 200.000 žrtava – 120.000 u Jasenovcu i 80.000 u Staroj Gradiški. Negirati svedočenja kolaboracionista predstavljalo bi zločin protiv istorije jer reč je o primarnim istorijskim izvorima.

U ovako zadatoj političkoj, ideološkoj i društvenoj realnosti ko je sve u službi revizije istorije?

Verovatno mnogo njih, pa i oni na koje bismo poslednje posumnjali. U svom izlaganju pomenuo sam da su u Muzeju Holokausta u Vašingtonu, koji je otvoren 1993. godine, stradanja Srba relativizovana i poništena, ali je upravo iz tog muzeja pokrenuta priča o srpskom genocidu nad Bošnjacima u Srebrenici.
Slično je i sa muzejom „Simon Vizental“ u Los Anđelesu, Kalifornija. Tamo je holokaust osvetljen sa svih strana uključujući čak i razradu teme homoseksualizma u holokaustu. Jednostavno – zamislite bilo šta što se tiče holokausta – i tu ćete naći podatke. Ali šta je tu neverovatno? Na predstavljenoj mapi sveta, na mestu gde je bila nekadašnja Jugoslavija – stoji bela mrlja. Stiče se utisak kao da zemlja nije ni postojala. Ovo svakako nije gaf. Reč je o nameri da se sve ono što se dešavalo u NDH prikrije i poništi. To nije samo zadatak ovih muzeja. Svim kulturnim ustanovama i poslenicima na globalnom nivou i od strane vlada zemalja sveta preporučeno je da prećute holokaust u Jugoslaviji. Zbog toga mi u Institutu nastojimo da ovu istinu predstavimo i zbog toga sam svoje knjige ove godine objavio na nemačkom jeziku.

Uznemirava činjenica da svetski intelektualni krugovi malo ili nimalo znaju o krvavoj stranici srpske istorije. U kojoj meri je ovo intrigantna tema?

Ljudi imaju velikog interesovanja za ovu temu ne samo u SAD već u čitavom svetu. Tome u prilog govori broj poseta na našem veb-sajtu iz svih zemalja sveta. Iznenađujuće je da naš sajt čitaju mnogobrojni ljudi iz Kine, Južne i Severne Amerike pa nadalje. Oni žele da saznaju više o holokaustu u Jugoslaviji. Nemačka takođe pokazuje ozbiljan interes za ovu temu i to ne samo zbog Nemaca koji su boravili u Jugoslaviji tog vremena već i njihovih sunarodnika koje danas sve više brine porast fašizma. Dakle, aveti neofašizma koje lebde nad Evropom i svetom jedan su od razloga zašto ova tema budi interesovanje ljudi. Stičem utisak da nešto slično postoji u Latinskoj Americi gde je sačuvano sećanje na nacističku migraciju. Interesantan detalj je da je u puču u Boliviji učestvovao izvesni Branko Marinković. On je regrutovao Bolivijce i druge Latinoamerikance u internacionalnu brigadu koja se borila u Bosni pod hrvatskim vođstvom 1990-ih. Oni su masakrirali srpske civile u Bosni.

Hrvatska se nigde ne pominje kao zemlja odgovorna za genocid u Drugom svetskom ratu. Da li ova činjenica uznemirava Jevreje?

Pred očima celog sveta događa se višedecenijska velika i sramna revizija istorije, u kojoj je neophodno da zločinac i žrtva zamene mesta. Jevreji razumeju da ako neka država poriče holokaust, to znači da je ta država verovatno antisemitska i to bez sumnje jeste tako. Ali to znači i da ukoliko neka država poriče da su Srbi bili žrtve genocida u Drugom svetskom ratu u NDH, to je znak da je rasistički nastrojena prema Srbima. Važno je, smatram, informisati izraelske medije šta hrvatski fašisti misle o Jevrejima. Nivo antisemitizma u Hrvatskoj je veoma lako dokumentovati i ilustrovati primerima. Možda bi oni bogati Jevreji koji žive u SAD i ovde u Izraelu a koji vole da se odmaraju na Korčuli ili hrvatskoj obali sledeći put trebalo da postave sebi pitanje na čemu Hrvati temelje mišljenje o sebi kao posebnoj rasi i to na najrasističkiji način. Korčula, Split, Dubrovnik lepo zvuče, ali koliko Jevreja danas zna da će se izborom Hrvatske za odmor naći ne samo među ljudima koji ne osuđuju holokaust već smatraju da je bio dobra stvar.

Organizovali ste izložbe o Jasenovcu, u Parku sećanja na Holokaust u Njujorku ste 2005. postavili spomen-kamen posvećen stradalima… Mi smo zbog toga zahvalni. Ima li onih koji ne dele naše oduševljenje?

Da, hrvatska vlada nije pokazala ni trunku oduševljenja. Razumljivo jer je ona uključena u proces stopiranja daljih istraživanja i pokušaja sprečavanja da se istina obelodani. Pet godina smo čekali da Jasenovac dobije svoj spomenik u Njujorku jer su Vašington i hrvatska vlada činili sve da se to ne desi. Postavili smo spomenike ne samo u Berlinu već i u Frankfurtu, promenili obeležja na spomeniku, tako da on sada uključuje i Jasenovac. Moramo da pokažemo svetu da se ovi događaji u NDH nalaze u samom središtu priče o holokaustu koju žele da prikriju SAD, Nemačka i Vatikan. Jasenovac nije izolovan događaj već pripada holokaustu i mora da bude uključen u tu istoriju.

Kada ste počeli da se bavite temom stradanja u NDH?

Pre 27 godina započeo sam s prikupljanjem svedočanstava preživelih u Jasenovcu, ali i drugim mestima i 1997. organizovao sam prvu međunarodnu konferenciju u Njujorku sa Antunom Miletićem, Vladimirom Umeljićem i drugima – tada smo formirali Institut za proučavanje i predstavljanje genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima koji mora da uđe u istoriju holokausta. Jasenovca ne bi moglo biti bez nacista – bez trećeg Rajha. Krivica ne pripada samo ustašama već i Nemcima i Austrijancima. Kada govorite o tome šta je holokaust, morate znati da je to genocid počinjen ne samo nad Jevrejima već i nad drugim narodima od strane Nemaca i njihovih pomagača. Holokaust sa dve poznate Nemcima i Jevrejima nije potpuno definisan holokaust. Otuda je važno i NDH i Jasenovac staviti u kontekst istorijskih događaja, jer istorija ne improvizuje, ona mora da se služi faktima.