Reagovanje na duel Dugin–Levi

Piše Pero Cerović / Toronto /

U „Pečatu“ prenosite debatu Levija i Dugina. Teško je voditi objektivan razgovor s nekim ko manipuliše činjenicama i izvrće istorijske događaje, ili čak ide na ličnost (ad hominem) umesto na temu razgovora. Tako Levi naglašava da su Rusi i Dugin antisemiti, ne anti-Arapi koji su svi semiti, dok su samo neki Jevreji semiti, i time naravno nemaju pravo za humano gledište. Napadati nekoga da je antisemita je krajnje pokvareno, jer je teško dokazati ono što nijesi.
Levi potencira grozote Sovjetskog Saveza i time grozote Rusa, jer su oni činili najveći deo Sovjetskog Saveza, a zaboravlja da je taj divni Zapad doveo do komunizma u Rusiji i da su najviše i najgore stradali Rusi. Lenjin i njegovi pustolovi su imali utočište i podršku u Engleskoj, Francuskoj, Švajcarskoj … kao još jedna grupa koja može pomoći u borbi protiv Rusa. Lenjin i njegovi komunisti slavili su 1905. pobedu japanske flote nad Rusima. Slavili su i Francuzi, i Englezi, i Njemci.
Njemačka je osigurala voz (s desetinama tona propagandnog materijala u smislu da će svi seljaci koji napuste front dobiti zemlju) za Lenjina i nekih njegovih tridesetak terorista kako bi preuzeli već pripremljenu vlast u Petrogradu. Tako je nestao Istočni front i Makenzen je bio slobodan da se okomi na Srbiju, koja je do tada jedina od svih saveznika imala pobede. Po upotrebi Lenjinovog crvenog terora, ruski pravoslavni plemići i inteligencija su napustili Rusiju, a ostali su ruski Jevreji, faktički jedini brojno školovani narod u Rusiji koji su uvek propagirali komunizam po Marksu i Engelsu koji je trebalo da donese med i mleko sirotinji i dovede do jednakosti. Iste parole kao iz Francuske revolucije. Kako se Francuzima otrgla kontrola i ušla paranoja, te nijesu mogli da stanu sa sečom glava, tako se i ovim novim ruskim vladarima pojavila potreba za krvoprolićem. Čak seljačka divizija, koja se borila zajedno sa Crvenima, bila je cela likvidirana posle pobede. Možda jedina trajna dobra odluka Sovjetskog Saveza jeste formiranje Jevrejske Republike, koja i danas postoji, i to mnogo pre formiranja Izraela.
Tako, kada Levi bespotrebno spominje da je Jevrejin, a napada Ruse za antisemitisam treba da prouči istoriju Rusije tog doba i uvidi da osim Staljina i Berije (Gruzini) nijedan Rus nije bio u vrhuški već uglavnom ruski Jevreji i Trocki. Kao što svaki narod ima svoje zlikovce, tako su i Levijeva braća u Rusiji vršila zločine nad Rusima i drugim manjinama uključujući i religiozne Jevreje. Veliki broj Ukrajinaca koje Levi brani od Rusije jesu antisemiti čemu najviše doprinosi to što je Lazar Kaganovič uveo smrt glađu Ukrajincima (tri do šest miliona mrtvih).
Ali gde ima zla ima i dobroga. Taj Sovjetski Savez je pobedio naciste, ali ovde na Zapadu, ko bi to znao? Danas samo još ruski veterani Drugog svetskog rata ovde u Torontu slave pobedu nad fašizmom i to organizovanom paradom, sa starim uniformama i okićeni medaljama. Ti starci i starice su uglavnom ruski Jevreji s kojima su bili i oni koji su formirali Izrael 1947. godine. U Torontu na spomeniku stradalim Jevrejima je upisan i Jasenovac, umetničko delo Hrvata koji su najverovatnije miljenici Levija, s obzirom na to da je pozivao Zapad na napad na Srbe i bombardovanje Srbije. I bombardovanje Libije. I bombardovanje Iraka. I bombardovanje Sirije… Sve suprotno za nekoga ko sebe naziva filozofom. Današnja Zapadna Evropa je sačinjena najviše od država koje su bile nacističke i intimne prijateljice Hitlera. Dok je Srbija pod brutalnom njemačkom okupacijom otvorila vrata izbeglicama od fašizma, bilo da su Jevreji iz Hrvatske (kao moj teča Alfred Štajner), Hrvati, Slovenci, Muslimani i drugi. Svi oni našli su spas tu gde ga srpski narod nije imao. Te nezavisne države Evrope bez ikakvog pritiska njemačkih trupa poubijale su svoje Jevreje i pravoslavne hrišćane. Jedini izuzetak je bila Albanija koju bi ovi Evropljani nazvali nazadnom. 
Levi spominje Krim, a ne zna ili namerno zaobilazi činjenicu da su njegovi Francuzi sa Englezima i Turcima napali Rusiju 1854. da im otmu Krim, tako od 1918. do 1920. ti isti sa još Japancima, Amerikancima i Kanađanima ulaze u Rusiju da se kobajagi bore protiv Crvenih, dok im je cilj bio da se oduzme i podeli Sibir, kao što su nekada delili Amerike, Afriku i Aziju.
Ali naveo me je da vam pišem „Njujork tajms“, od 30. oktobra 2019, u kojem je objavljena cela stranica reklame s velikim natpisom Džej-Ef-Kej. Rekoh, daj da vidim šta pišu o Džonu Ficdžeraldu Kenediju. U stvari, oglas i skraćenica su za „Pravda za Kurde“ (Justice For the Kurds). Ovo je interesantna skraćenica, jer se na engleskom obično predlozi poput „for“ i određeni član „the“ u skraćenicama ne obeležavaju velikim slovom. To znači da je asocijacija s Kenedijem definitivno bila namerna, kako bi se podsvesno uticalo na svest Amerikanaca. Sada Džej-Ef-Kej znači pravda za Kurde. Levi se tu vodi kao glavni, ali su i drugi članovi grupe u političkom i društvenom životu: Marina Abramović, Piter Galbrajt (bivši ambasador u Hrvatskoj koji ne samo da je tražio da se Srbi bombarduju nego je kao istoričar pisao da Srba nije ni bilo u Krajini nego da su to okupatori koje je Milošević poslao), Bernar Kušner (bivši francuski ministar i vođa „Lekara bez granica“, lekar i humanista koji je tražio da se Srbi bombarduju, tj. ubijaju).
Ali zašto se pojavio taj oglas? Sigurno ne zbog Kurda nego kao dobar način da se sakupi velika svota novca za nastavak luksuznog života ovog malog pauna čija jedna poseta frizerskom salonu može da nahrani jednu kurdsku familiju za mesec dana. Nažalost, najviše novca će doći baš od Kurda, jer se hvataju za slamku spasa, pa makar ta slamka bila u ustima gubavaca.
Kada bi Levi bolje pogledao istoriju Kurda, onda bi se pitao zašto Engleska i Francuska, koje su imale posede na Bliskom istoku, nijesu stvorile državu za Kurde kada su već stvarale toliko lažnih država posle Prvog svetskog rata. Odgovor je u Parizu, Londonu i Vatikanu, jer je vođa muslimana protiv krstaške vojske bio Kurd, Saladin, i u bici kod Hatina 1187. pobedio Ričarda Lavlje Srce, a u stvari „Couer de Lion“, jer su tada Engleskom vladali Francuzi. Saladin i njegovi Kurdi su pokazali papi i Francuzima čija je vjera jača, ali to Kurdi i dan-danas plaćaju.