Naivna zabava s ozbiljnim posledicama

TV serija „Njegova mračna tkanja“

Britanska serija „Njegova mračna tkanja“, ekranizacija istoimene književne trilogije popularnog ostrvskog pisca epske fantastike ser Filipa Pulmana, nastala u saradnji Bi-Bi-Sija i HBO-a, trenutno je prepoznata i prihvaćena kao televizijski događaj sezone i novi kulturni fenomen

Na redu je velika i agresivna eksploatacija kontroverzne književne trilogije engleskog pisca epske fantastike ser Filipa Pulmana „Njegova mračna tkanja“, koja je već jednom, mada ne u potpunosti, obrađena na velikom ekranu u filmu „Zlatni kompas“ s Nikol Kidmen u glavnoj ulozi. Ovoga puta je odlučeno da se obrade sve tri knjige pomenutog autora i to u formi osmodelne mini-serije (u prvoj, tekućoj, sezoni, a ugovorena je odmah i druga koja se i snimala rame uz rame sa ovom). U ovoj odluci je najznačajnije da je serija dobila moćnu produkcijsku potporu kao rezultat poslovne saradnje dva giganta Bi-Bi-Sija i HBO-a. Najmoćnija i dalje, konvencionalna ili, bolje, tradicionalna, televizijska produkcija i vrhunski pozicionirana kablovska TV proizvodnja donele su pred gledaoce seriju koja ima za cilj da zauzme vodeću poziciju u komercijalnoj (i svakoj drugoj) prisutnosti na malim ekranima ove godine. I ne samo ove. U egzaltiranim podrškama struke i velikog dela gledališta, u čijem je srcu svakako gro ogromne čitalačke publike naklonjene Pulmanovom štivu, moglo se čuti da su pomenuti produkcijski giganti stali iza ekranizacije ove trilogije u nameri da stvore naslednika kultne serije „Igra prestola“. Iako, međutim, to neće biti slučaj, najpre jer je Pulmanovo štivo mnogo bliže mlađim naraštajima (sličnost je daleko veća s „Harijem Poterom“), a u svom tkivu je lišeno mnogih sastojaka „Igre prestola“ zbog kojih bi moglo da pokuša da se postavi na sledbeničku rutu ove serije, „Njegova mračna tkanja“ dobiće posebno mesto na listama „najznačajnijih“ serija novog doba, to je već sada sasvim izvesno, ali, ipak, ne i nasledničko mesto „Igre prestola“ i to iz više razloga.

Infantilno Pulmanovo štivo

„Njegova mračna tkanja“ naišla su na hvalospeve publike i umereno hvaljenje od strane dela kritike i to već posle prve epizode. Infantilno Pulmanovo štivo, ali ipak kompleksno, preneto prilično verno na male ekrane u aktuelnoj seriji, u prvoj, gorespominjanoj filmskoj ekranizaciji, komercijalno najpre, ali i na sve druge načine, predstavljalo je promašaj. Tako veliki da su odmah otpali planovi o nastavcima (koji bi pokrili i druga dva dela trilogije), a ideja o potpunoj transformaciji Pulmanove trilogije u igrani filmski proizvod je prošla deceniju dugu agoniju jalovih producentsko-scenarističkih intervencija brojnih autora i producenata sve dok HBO nije ušao u kombinaciju i na svoj poslovno agresivni način, bez kompromisa i povlađivanja, osim onih koji se tiču profita, omogućio da se na male ekrane prenese cela trilogija. „Njegova mračna tkanja“ otvorila su vrata svojih bizarnih paralelnih svetova, jeretičkih i provokativnih ateističkih društvenih struktura koje je Pulman izmozgao za svoje tri knjige objavljivane sukcesivno u drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka. Katoličko sveštenstvo je u njegovim knjigama predstavljeno kao neka vrsta kombinacije srednjovekovne inkvizitorske nasilne vere i, zanimljivo, „antivere“ našeg vremena spojene u, opet veoma bizarnu i otuda izuzetno provokativnu, fašistoidnu diktaturu klerikalne elite koja je i u izgledu, a još više ponašanju i socijalno-političkom ustrojstvu daleko bliža nacističkom totalitarizmu nego čak i najradikalnijim vremenima vladavine katoličke crkve. I nije slučajno da je, gledano iz ovog aspekta, serija „Njegova mračna tkanja“ nastala relativno lako u naše vreme i pod producentskom palicom HBO-a, čiji su rušilački naleti na društvene stožere naše civilizacije postali poslovna politika u kreiranju igrane produkcije. Otud i izbor ovog autora. Zapravo, veoma je čudno što ga se nisu setili mnogo ranije. Pulmanove ideje o takvom totalitarnom društvu su u vreme premijernog objavljivanja trilogije naišle na odijum vernika i, naravno, crkve. Na pojedinim mestima, kao u nekim američkim državama recimo, do te mere su se uzburkale strasti da je traženo da se trilogija „Njegova mračna tkanja“ zabrani i izopšti iz školske lektire u koju je ko zna kako dospela.
Mada, ruku na srce, sve je to daleko od ozbiljnog napada na čula i pristojne društvene i moralne nazore ono malo još uvek „novim vrednostima“ nekorumpiranih društvenih slojeva s obe strane okeana koji je prezentovan višegodišnjim podgrevanjem kulta vezanog za seriju „Igra prestola“ koja je u svom „oslobađajućem“, a brutalno rušilačkom, naletu na sve društvene vrednosti našeg sveta otišla mnogo dalje od verske kontroverze Pulmanovih knjiga. Jer u centru pažnje serije „Njegova mračna tkanja“ nisu pošto-poto lascivni i moralno degenerisani likovi namenjeni prevaspitavanju odrasle publike, već na prvi pogled sasvim naivna i nevina dečja avantura a la „Hari Poter“, ali bez magije i „pozitivnog veštičarenja“ s kojim je taj serijal podgrevao sopstvenu skoro deceniju dugu popularnost i provokativnost. U „Njegovim mračnim tkanjima“, u skladu sa u ovom trenutku obavezujućim dramaturškim manirom, u centru pažnje priče je tinejdžerska avantura kroz koju se prelamaju svi ostali provokativni elementi Pulmanovog narativa: religijska degenerativna transformacija civilizacije, novi vid sada crkvenog totalitarizma, distopijska atmosfera sveta (tačnije svetova) u kome su ljudi neka vrsta podvojenih ličnosti pošto obitavaju s dušama u obliku životinja koje su otelotvorene u toj ravni stvarnosti i uzajamnoj povezanosti, kozavisnosti bitisanja zapravo, i kreću se kroz vreme i prostor dopunjeni jedni drugima u formi pojedinačnih, samosvesnih i samosvojnih, mada na izvestan način i međuzavisnih pojava. Ima nešto malo i magije, ne haripoterovske, ali ipak magije, a i rečnika sa oksfordski elitnim pseudoskolastičkim nazivima i pojmovima koji, najpre, „lepo zvuče“.

Ekranizacija bez kompromisa

Pulmanova trilogija je, kažu, ispoštovana do maksimuma prilikom ekranizacije, bez kompromisa i odbacivanja neprikladnih delova najpre jer sadašnjosti naše civilizacije više i nema bilo čega što bi moglo da se smatra dovoljno neprikladnim da bi bilo koga ili bilo koju silu do te mere uvredilo da bi se serija smatrala jeretičkom ili na bilo koji način uvredljivom za publiku, makar i da je reč samo o cenzuri zarad maloletničkog gledališta. Biće zanimljivo videti u kom će se pravcu kretati puls najpre publike i da li će se željena i očekivana popularnost serije propeti do za sada deluje preteranih etiketiranja u stilu „događaja sezone“, ili novog kulturnog fenomena malih ekrana koji su naručeno ili ne, svejedno, najpre u sajber svetu ispratili početak prikazivanja ove serije. Možda je tome doprineo i veliki književni ugled Pulmana koji on uživa decenijama i to ne samo u svojoj zemlji, u kojoj je uostalom zbog doprinosa lokalnoj kulturi počašćen titulom sera. Neki ga čak nazivaju Čarlsom Dikensom našeg vremena! Iako je Dikens bio hroničar stvarnog sveta u kome je živeo, viktorijanske Engleske, a Pulman je u najboljem slučaju maštoviti pripovedač bogate mašte koji fantazira o onome što bi moglo da bude, obojica su, eto, trenutno u istom košu najpre jer živimo u svetu koji ne mari i ne zna za prošlost, za istoriju, a u ruševinama moralnih i ostalih društvenih vrednosti sadašnjice nema više sposobnosti da prepoznaje prave vrednosti i značajna dela, pa onda gleda u budućnost i divi se fantazijama maštovitih autora koji izmišljaju nove svetove, a ljudsku dušu jeretički trpaju u tela životinja. Iako je reč o naivnoj zabavi bez ozbiljnih pretenzija, činjenica da se ovo štivo i serija snimljena na osnovu njega obraća mladoj publici čija se moralna i religiozna načela tek formiraju uopšte nije naivna i bez potencijalnih negativnih posledica.