IZLOG KNJIGE

Dragiša Vasić
IZABRANA DELA
„Vulkan izdavaštvo“, Beograd

Dragiša Vasić je jedan od najznačajnijih srpskih pisaca. U svim njegovim delima pronalazimo slike rata u čijem središtu je pojedinac – subjekat izmešten iz sopstvenog života i smešten u okvire neke druge stvarnosti – opustošene i dehumanizovane. Ratni vihor odneo je sa sobom mir, a doneo je prazninu koja će s vremenom ispuniti sve segmente čovekove egzistencije i postati nemir veka. Na stranicama ove knjige čitaoci imaju priliku da se ponovo susretnu sa sledećim delima Dragiše Vasića: romanom Crvene magle i pripovetkama U gostima (Čovek priča posle rata), Resimić dobošar, Rekonvalescenti i Pogibija Jaćima Medenice. 
„Susret dve optike, afirmativne i negativne, kao plodova unutrašnjeg preslojavanja piščevog duha, razlistava dijapazon tragičnih motiva u pripovedanju Dragiše Vasića. Karakteristično je, međutim, da momenat idealizacije prošlosti opstaje kao neizmenjeni konstituent pripovedačkih prizora, pa se on, neočekivano, pošto se precizno nabrajaju zlodela arnautskih odmetničkih bandi, prostire na galeriju arnautskih likova“, zapisao je Milo Lompar.

Zahar Prilepin
NEKI NEĆE DOSPETI U PAKAO
„Službeni glasnik“, Beograd

Nije mi bilo ni na kraj pameti da pišem ovu knjigu. Četrdeset puta sam sebi obećao: neka sve odstoji, odleži – što se upamti i ne izgubi, to će i biti najvažnije. Samog sebe sam izneverio. Knjiga mi se sama ispričala, čim sam pero umočio u mastionicu. Poznati su slučajevi kada su lekari, ne gubeći svest, rukovodili teškim operacijama koje su im radili. Ili zapisivali svoje osete u trenutku ujeda zmije otrovnice, dobijanja povrede.
Ovde je, bože oprosti, žanr u nečemu sličan. Kuda se denuše iz mene moj život, moja vera, moja radost? Kod pesnika je još tačnije: Kako je strašno, jer duša prolazi, kao mladost i kao ljubav.

Di Braun
SAHRANITE MI SRCE KRAJ RANJENOG KOLENA
„Laguna“, Beograd

Kontroverzna knjiga zbog koje sporenja ne prestaju već gotovo pola veka, govori o sistematskom uništavanju Indijanaca na američkom zapadu u periodu od 1860. do 1890. Bile su to godine pogaženih obećanja, razbijenih iluzija, prljavih ratova i masakra nad starosedeocima kontinenta.
Braun, nasuprot glavnoj struji američke istorije i kulture, donosi povest o tom razdoblju viđenu očima ljudi koji su tu vekovima živeli pre belih doseljenika. U ovu sagu o surovosti, prevari i nasilništvu upredene su fascinantne priče o čuvenim ratnicima i plemenskim poglavicama kao što su Bik Koji Sedi, Kočiz, Ludi Konj i Džeronimo. Vidimo njihova lica, čujemo im glasove dok se muče da spreče rudare, rančere, trgovce i vojnike da im oduzmu zemlju, duhovno nasleđe i slobodu. Da im oduzmu život kakvim su njihovi narodi živeli hiljadama godina. Ovo je uznemirujuća pripovest, koja je promenila viziju kako je Zapad pobedio i kojoj se treba vraćati da se to više nikada ne bi ponovilo.

Umberto Eko
IZ MINIMALNOG DNEVNIKA
„Vulkan izdavaštvo“, Beograd

Godine 1959. u književnom časopisu Veri Eko je počeo da objavljuje mesečnu kolumnu koju je, podstaknut razboritošću koliko i skromnošću, nazvao Minimalni dnevnik. U publikaciju koja je obilovala lingvističkim eksperimentima neoavangarde i impresivnim esejima, ubacivao je stranice nesputanih razmišljanja o raznim temama.
Virtuoz parodije u ovoj ekstravagantnoj i iskrenoj zbirci razvija čitavu paletu svog neiscrpnog talenta. Prepoznatljivim humorom i delikatnom satirom preispituje modu, rituale, kodekse i običaje svojih savremenika – iza originalnih i neobičnih ideja i tema, krije se pravi moralista koji oštrim perom otkriva i napada ono što je trulo našem društvu.

Izbor Milo Lompar i Dragan Lakićević
KNJIGA O ŠUMANOVIĆU
„Srpska književna zadruga“, Beograd

Posle Knjige o Lubardi, Srpska književna zadruga, u Kolu, objavljuje Knjigu o Šumanoviću – izbor studija, kritika i ogleda o velikom i tragičnom slikaru 20. veka (1896–1942). Uz četrdesetak reprodukcija dela koja se pominju u knjizi, čitalac će naći tekstove iz pera: Rastka Petrovića (1921), Branka Popovića, Todora Manojlovića, Sretena Stojanovića, Koste Strajnića, Pavla Vasića, Dinka Davidova, Lazara Trifunovića, Miodraga B. Protića, Milana Kašanina i drugih, pa sve do savremenih tumača Ljubice Miljković, Milane Kvas, Lidije Merenik, Jerka Denegrija, Vesne Burojević (2017).

Džon Balkin
VELIKA OTKRIĆA – STO NAUČNIKA KOJI SU PROMENILI SVET
„Laguna“, Beograd

Velika otkrića predstavljaju nam stotinu od tih divova i razmatraju njihova dostignuća – dostignuća muškaraca i žena koji su, često uprkos krajnjem skepticizmu ili čak negiranju, nastojali i uspeli u tome da pomere granice ljudskog znanja. Pokrivajući širok opseg naučnih dometa, od Kopernikove i Galilejeve kosmologije, preko Hipokratovih i Galenovih medicinskih otkrića, ona obuhvataju oblasti fizike, biologije, hemije i genetike. Ovo je priča o idejama koje su oblikovale današnji svet i o idejama koje će oblikovati budućnost.

Đorđe Petrović
SEZONA GOSPODE KLOŠARA – ILI ETIDA ZA VASKRSLI ISTORIJSKI MATERIJALIZAM
„Prometej“, Novi Sad

Slika današnjice, u iskrivljenom ogledalu, koja nam pomaže da se povratimo iz anestezije u koje su nas društvena praksa i mediji podvrgli, u romanu „Sezona gospode klošara“ stvorena je kao karikirana i „boldovana“ i jasno pozicionirana groteska. Upotrebom osobene jezičke matrice koja polazeći od humornog, prelazi preko satiričnog da bi stigla do kombinacije šatrovačkog i spraznog i presudointelektualnog Đorđe Petrović postiže jednostavno sadržinskog i formalnog „udara“ na ravnodušnost koja sve više postaje način funkcionisanja našeg društva. Autor priču smešta na mesto ukrštanja sociološko-kulturološko degradiranih, s novokomponovanim i beskrupuloznim „poslovnim“ ljudima, uz prepoznatljivo (sa)učešće državnih upravljača. Čini to šetnjom kroz koncentrične krugove socijalne, psihološke i etičke društvene i pojedinačne patologije, što je u mnogome karateristika života poslednjih trideset godina…
Zanimljivo je i reći da ovaj roman maestralno izbegava da se bavi konkretnim političkim zbivanjima, premda će mnogo puta ponešto, ili skoro sve, zaličiti na aktuelne prizore iz naših kafana, ulica, bolnica, ministarstava i policijskih stanica. Petrović roman usmerava na posmatranje, opisivanje i ismevanje posledica ekonomskih, mentalitetskih, kulturoloških grešaka koje ipak proizvodi dugogodišnja politička nezrelost. Čini to sa ironijom, sarkazmom ali i humorom. Reklo bi se, ipak, nezlobivo i lekovito, premda podsmešljivo – zapisao je Zoran Slavić.

Vojislav Gledić
LEONARDO DA VINČI: UNIVERZALNI GENIJE RENESANSE
„Dereta“, Beograd

U istoriji čovečanstva malo je onih stvaralaca o čijim se delima do današnjih dana govori sa posebnom pažnjom. Od Vazarija pa sve do 21. veka, Leonardo da Vinči ne prestaje da izaziva pažnju u celom svetu. Iako je poznato da je imao više nedovršenih projekata, nacrta i skica nego završenih slika, nesumnjivo je da Mona Liza i Tajna večera zauzimaju izuzetno mesto u istoriji umetnosti. Jedan mit, ili pak istina govori o poslednjim rečima Leonarda: „Uvredio sam Boga i čovečanstvo. Moj rad nije dostigao kvalitet kakav bi trebalo da ima.“ U ovim rečima se ne otkriva samo podatak da za života nije objavljeno nijedno njegovo delo, niti da je neki pronalazak ili izum bio otelotvoren, već i skromnost kao ideal „velikog čoveka“. Ovo je knjiga o jedinstvenom umetniku i naučniku, o svevremenom i univerzalnom geniju renesanse.

Suzan Vajs Bauer
ISTORIJA STAROG SVETA – DRUGI TOM
„Laguna“, Beograd

Istorija starog sveta u tri toma prikazuje razvoj prvih civilizacija na potezu od Mediterana, preko Bliskog istoka i Indije sve do istočne Azije i obala današnje Kine, zadržavajući se na posebnostima svake od njih, prateći ih kroz vreme od začetka ljudskih društava sve do cara Konstantina. Bogato opremljena mapama i vremenskim trakama, knjiga čitaocu pruža jedinstvenu priliku da stekne jasan uvid o prostoru o kome se govori, protoku vremena i kulturnoj povezanosti, a pre svega ona pripoveda o ljudima i njihovim životima, što ovoj istoriji daje posebnu punoću i živost ali i mogućnost da čitalac shvati vreme, običaje i ličnosti starog sveta.
Početak prvog milenijuma pre naše ere obeležiće stvaranje prvih carstava u Kini i Indiji, Asirsko carstvo koje se prostiralo od obala Mediterana do Persijskog zaliva, kao i vladavina cara Solomona čime započinje i ovaj tom. Kasnije stasavaju Atina, Sparta i ostali grčki polisi, na Apeninskom poluostrvu grad Rim potiskuje Etrurce, niču grčke i feničanske kolonije, održavaju se Olimpijske igre. Konfučije i Buda na Istoku donose nova učenja, Persijsko carstvo polovinom milenijuma postaje dominantna sila. Počinju sukobi različitih kultura i društvenih uređenja. Ovaj tom se završava ratovima Grka i Persijanaca najavljujući dominaciju Rima koja će biti predstavljena u trećem tomu.