DUALNO OBRAZOVANJE – EKSPLOATACIJA MALOLETNIKA

Od etičkog instituta za obuku kompletnih ljudskih bića, mislećih i svesnih svojih korena i perspektiva (tako je školu sjajno zamislio Đovani Đentile), škola postaje kapitalistička kompanija koja stvara dugove i kredite potrošača obrazovanja

Dualno obrazovanje je eksploatacija maloletničkog rada. Ni više ni manje. Evo, ukratko, zašto se treba suprotstaviti ovoj ponižavajućoj gadosti koja vređa dostojanstvo i sakati budućnost mladih: škola mora obrazovati i poučavati, odnosno stvarati ljudska misleća bića svesna svoje prošlosti i otvorena za projektovanje svoje budućnosti. Škola ne služi za stvaranje radnih mesta za fleksibilno tržište rada. Škola nije preduzeće, iako je na to svode (krediti umesto ocena, obrazovna ponuda, školska autonomija, dualno obrazovanje i tako od lošeg do sve goreg). Dualno obrazovanje stvara proste automate proizvedene na montažnoj traci, spremne za tržišno superiskorišćavanje. Dualno obrazovanje je metod čija je svrha – mora se reći bez okolišenja – uništavanje kulture, obrazovanja, znanja. Vlast voli neznavene robove, savršen ljudski materijal, poslušan i pokoran, spreman da učini bilo šta, čak i da voli svoje lance.

ATOMI BEZ KORENA I KULTURNOG IDENTITETA

Od etičkog instituta za obuku kompletnih ljudskih bića, mislećih i svesnih svojih korena i perspektiva (tako je školu sjajno zamislio Đovani Đentile), škola postaje kapitalistička kompanija koja stvara dugove i kredite potrošača obrazovanja.
Čak uvodi i „bonuse“: profesore ocenjuju učenici, jer je klijent uvek u pravu. Škola više ne obrazuje ljudska bića, već priprema mlade bez kritičke svesti i kulturnih korena za fleksibilno i nesigurno tržište rada. U okviru fleksibilnog kapitalizma moraju postojati samo atomi bez korena i bez kulturnog identiteta, bez istorijskog pamćenja i bez perspektive planiranja, čiste monade bez prozora, nesposobne da postanu svesne totalne neistine u koju su ubačene.
I tako dualno obrazovanje – jedan od „aduta“ školske reforme – sada pokazuje svoje pravo lice. I to se čini sporazumom s „Mekdonaldsom“. Sada je svima jasno, nadam se: dualno obrazovanje u školi je uvođenje eksploatacije maloletničkog rada silom zakona. To je dokaz da je reforma u stvari urušavanje škole, zločin na štetu novih generacija: uskraćuje im se pravo da se formiraju i obrazuju.
U Italiji smo svedoci rata protiv klasičnih gimnazija i visokoškolskih ustanova. Takozvana nova „dobra škola“ uvodi dualno obrazovanje (čak ima i taj orvelijanski naziv) koje predviđa obavezu i za klasičnu gimnaziju da radi besplatno. Pojedinci moraju da sviknu da će pronaći samo fleksibilan i nesiguran posao, bez ikakvog prostora za naučne discipline i obrazovanje na planu klasike i bez ikakvog jemstva za stabilnost. To je pravo pravcato organizovano uništavanje klasične gimnazije, jer je ona osnova naše civilizacije, naših korena i naše kulture.
Piše se „dualno obrazovanje“, a čita „eksploatacija maloletničkog rada“. Vredno je podsetiti se neoorvelijanske formule „dualnog obrazovanja“. Kroz tu „promenu“ odlučeno je da se, čak i za tradicionalne gimnazije, uvedu sati neplaćenog rada učenika u kompanijama. Uništavanje svakog etičkog elementa u apsolutnom kapitalizmu postavlja se takođe kao dinamika ništenja školovanja u funkciji desimbolizacije i stvaranja antropološkog profila pojedinca bez korena i bez kulturnog identiteta, čistog potrošačkog atoma strukturno ispraznog i nesposobnog da kritički promisli svoje biti-na-svetu.

Napad na klasično obrazovanje

Uništavanje škole (od gimnazije do univerziteta) služi vladajućoj globalnoj klasi ne samo zato što je lako vladati robovima koji nemaju kulturu i istorijsku svest, a kultura je uvek prostor za sticanje svesti o nečijem položaju u kosmosu i u društvu. Pored ovog motiva (sinergičkog po sebi) postoji još jedan: od instituta za obrazovanje mislećih ljudskih bića svesnih sebe i sopstvene istorije – takva je bila gimnazija u vreme buržoaske civilizacije – škola se danas iskazuje u postburžoaskim i ultrakapitalističkim terminima kao da je reč o nekoj „kompaniji“.
Varvarizam uništavanja kulture i klasične škole svuda se širi i predstavlja ohrabrujućim tonom kao „dobra škola“, baš kao što se bombardovanja nazivaju „mirovnim misijama“, a finansijski državni udari pozdravljaju kao „tehničke vlade“. Orvel se nije tek tako pojavio. Zapravo njega je direktno nadmašila stvarnost.
Tvrdi se da se želi „revidirati“ i „modernizovati“ klasični licej, a istina je da ga žele uništiti i arhivirati. Te „revizije“ i „modernizacije“ idu tačno u pravcu smanjenja – ili, možda, čak i ukidanja – sati posvećenih grčkom i latinskom da bi se, očigledno, ostavilo prostora za „korisnije“ teme i discipline, najbolje koje imaju najbolju prođu na fleksibilnom i nesigurnom tržištu rada.
Napad na klasičnu gimnaziju je napad na savremeno obrazovanje, jer bi klasična srednja škola trebalo da bude: sveti hram koji treba čuvati. To je poslednji bastion zapadne istorijske svesti i kulture u kojima je naša civilizacija ukorenjena. Klasični licej preostaje zaista kao sveti hram za čuvanje i odbranu od napada – i to je samo početak – koji se vrši na njega i koji će se i dalje vršiti. S njime propada i naša civilizacija. S njime nestaje naša duhovnost.
S druge strane, ostaje činjenica da je klasična srednja škola omogućila kulturnu superiornost čitavih generacija italijanskih srednjoškolaca u poređenju s njihovim vršnjacima iz celog sveta (uverite se u to u Nemačkoj ili Francuskoj). Učenjem latinskog i grčkog jezika, ali i plemenitim formiranjem ljudskih bića u punom smislu, spajajući grčku paideju, prosvetiteljski rezon i romantičarski Bildung, klasična gimnazija koju je osmislio Đentile i dalje je jedinstvena u svetskoj panorami, a možemo reći i pravi pravcati oblik otpora generalizovanom „ekonomskom kretenizmu“ (Gramši) koji takozvana globalizacija izvozi u svaki kutak planete. To je kretenizam u kome se sve manje misli, a sve više računa u sumornom pejzažu u kojem kalkulantski um odbacuje grčki i latinski, filozofiju i umetnost kao „beskorisne“ (sic!), jer smatra da je on jedini izvor smisla. U Španiji već ima gimnazija u kojima su filozofiju zamenili finansijama!
Veliki dar koji nam je ostavio Đovani Đentile jeste ono što danas „neinteligentni stručnjaci“ (Veber) novih vlada levog i desnog centra uništavaju: latinski i grčki, istorija umetnosti i književnosti će uskoro biti zamenjeni engleskim i finansijama, menadžmentom i poslovanjem. Varvarstvo koje danas preovlađuje zahteva da se sve proceni jedino na osnovu kriterijuma korisnosti, za koju su filozofija i umetnost, teologija i istorija očigledno nepotrebne. Glupost nema granica. Situacija je zaista tragična, ali nije ozbiljna.
Čak i dete može primetiti da je kontinuirano smanjivanje finansiranja kulture (uz komplementarne oblike neprekidnog dotoka heterogenih oblika „specijalizacijskog idiotizma“) usklađeno s političkim programom koji je zamaskiran anonimnim zakonima ekonomije.
Ućutkivanje kritične perspektive sada se više ne postiže upotrebom nasilja u njegovim direktnim i oštrim formama, od spaljivanja Đordana Bruna do mučenja onih koji nisu pravoverni kroz sva vremena, već uklanjanjem resursa potrebnih za opstanak, vredi reći na način da čini uglavnom jednako nevidljivim akcije dželata koliko i patnje žrtava u delovanju prikrivenog nasilja kao imanentne ekonomske kategorije kapitalizma. Nihilistička moć finansija i kapitala mora da odseče svaku misleću glavu, zamenjujući je ekonomskim kretenizmom kalkulantskih umova. Uništavanje klasične gimnazije danas je temeljna faza ovog kriminalnog procesa.
Kapital ne želi misleće glave, ljudska bića s kulturnim i kritičkim identitetom, svesne svojih korena i lažnosti sadašnjeg vremena. Želi svuda isto, odnosno potrošačke atome bez identiteta i kulture, sposobne da govore samo engleski jezik tržišta i finansija.

Prevod s italijanskog Dragan Mraović