Dorćolski Korleone s tabloidnih naslovnica

Slučaj Bastać

Ma koliko bila bizarna i neočekivana, afera s predsednikom beogradske opštine Stari grad samo je najnovija u nizu onih koje javnosti iznose i vlast i opozicija, a da nijedna dosad nije dobila valjan sudski epilog, osim u medijima

Taman kada pomislite da je rat aferama između vlasti i opozicije doživeo kulminaciju i da vas, u tom smislu, ništa više ne može iznenaditi, iz medija vas zapljusne novi takav slučaj, još teži i zloslutniji od svih prethodnih. Tako su, po principu naizmeničnosti, na tapetu ponovo opozicija i njeni akteri.
Glavni akteri najnovije sage s mafijaškom sadržinom, koja prevazilazi maštu kriminalističkih romana i filmskih trilera, jesu Lazar Lešnjak, bivši član Opštinskog veća beogradske opštine Stari grad, i njegov venčani kum Marko Bastać, aktuelni predsednik ove opštine.

[restrict]

SRPSKA KUMOVSKA TRADICIJA Kao bomba je odjeknula izjava Lešnjaka u kojoj optužuje svog kuma Bastaća za teška krivična dela korupcije, zloupotrebe službenog položaja i fizičkog zlostavljanja. Ni ovog puta nije izneverena srpska tradicija i usud da kumovi jedan drugom rade o glavi u tako poznatom kontekstu kao što je politika.
Lešnjak, inače diplomirani inženjer šumarstva, u junu 2012. godine, zajedno s Markom Bastaćem, postavljen je za člana Opštinskog veća opštine Stari grad. Kada je u maju 2016. Bastać, tada nosilac liste Demokratske stranke „Čuvari Starog grada“, tajnim glasanjem izabran za novog predsednika opštine Stari grad, Lešnjak je ponovo izabran za člana Opštinskog veća iste.
Bastaćeva karijera je pak mnogo bogatija. Diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, odsek produkcija. Navodi da radno iskustvo stiče kao urednik emisija u produkcijskoj kući „Emošn“ od 2006. do 2009, kao i u „Službenom glasniku“ 2009. godine. Sledi mesto opštinskog većnika kada, kako kaže, započinje niz uspešnih projekata na Starom gradu. Upućeni će još reći da ta opština raspolaže ekskluzivnim poslovnim prostorom i da joj budžet povremeno bude „veći od budžeta nekih država“.
Na izborima 2016. godine, posle teškog poraza Demokratske stranke na parlamentarnim i lokalnim izborima, Marko Bastać kao nosilac liste „DS – Čuvari Starog grada“, pomenuli smo, izabran je za predsednika opštine Stari grad. Upućeni opet kažu da je na toj izbornoj listi odbornika i funkcionera bilo još dosta Bastaćeve svojte i prijatelja. Čak, navodno, on to nije krio. Da bi se namakla većina, u vlast su tada ušli, ili je podržali, i ljudi s liste SPS–JS, ali i LDP-a i Šešeljevi radikali.
Već u decembru 2016. Bastać objavljuje da napušta DS, formira svoj pokret, koji pod satiričnim nazivom „Šta radite bre – Marko Bastać“ učestvuje na beogradskim izborima 2018. na očitu štetu najjačeg kandidata opozicije Dragana Đilasa. Iako se u kampanji isticao hiperaktivnošću i isforsiranim nastupima, osvaja tek oko 3.500 glasova, odnosno manje od pola odsto. Krajem 2018. Bastać se pridružuje protestima koje pokreću Dragan Đilas i Savez za Srbiju, da bi 2019. prešao u Stranku slobode i pravde (SSP) i postao njen funkcioner.
Od tada njegovo ponašanje sve više nanosi štetu opoziciji, dajući povoda vladajućim strukturama i njima naklonjenim medijima da ga obeleže kao negativca, bilo zbog „sačekuše“ za Gorana Vesića, bilo zbog carinskog prekršaja, kada unosi u Srbiju 13.000 evra, ili korupcija u Sportskom centru „Milan Gale Muškatirović“. Već u tom trenutku, ozbiljna partija bi se od Bastaća udaljila, naročito ona (SSP) koja nazivom teži borbi protiv kriminala i korupcije.
Mnogobrojni članovi Demokratske stranke očekivali su da Bastać posle slučaja sa carinskim prekršajem, osim zakonske, snosi i političku odgovornost. Odnosno da je najmanje što može da uradi da podnese ostavku na mesto prvog čoveka Starog grada, kao i da bude sankcionisan u okviru bloka SzS.

KAKO PUTUJU KOVERTE S NOVCEM Socijalisti sada najavljuju napuštanje vlasti u opštini Stari grad, dok radikali očekuju da vlast ispita sve afere predsednika te opštine Marka Bastaća.
Elem, Lešnjak je šokirao javnost kada je u TV ispovesti optužio venčanog kuma Bastaća, inače predsednika Glavnog odbora Đilasove SSP, za mučenje i fizičko prebijanje jer mu nije „isporučio reket od investitora koji su bespravno gradili na Starom gradu“.
„Bespravni graditelj zna da li će moći da zida ili ne, a sve u dogovoru s nekim. On novac daje ili Marku Bastaću ili meni, a onda ga ja odnosim Bastaću. Primopredaja je odvijana na tajnim lokacijama. Najčešće se donosio u kovertama“, rekao je Lešnjak i dodao da mu je Bastać govorio kada i gde ide po koverte s novcem. Takođe je ispričao i da su organizacije i agencije koje su od Opštine dobijale posao da sprovode projekte iz bezbednosti saobraćaja, kulture i gerontološkog sektora, morale Bastaću da vrate deo tog novca, od 30 do 40 odsto. „U toku svog mandata više puta sam obavljao te poslove. Okvirno, nekoliko desetina hiljada evra je prošlo kroz moje ruke“, reći će Lešnjak.
Do razlaza s kumom došlo je, kako kaže, na stresan način kada ga je kum, po pozivu na sastanak, vezao i mučio zbog neisporučenog reketa. „Tukao me je vijačom po telu. Bilo je sve žešće. U jednom trenutku, oko ponoći, otišao je da kupi vino kako bi pili. U jednom trenutku, stavljena mi je kesa na glavu kako bi se ja malo gušio. Sedeo sam i čekao da se sve to završi. Razmišljao sam samo kada ću stići kući, da li ću stići kući…“ U medijskoj ispovesti je još rekao da je pored njega Bastać vezao još dvojicu, ali ih je naknadno pustio.

MEDIJSKA LAVINA Takav „medijski zalogaj“ nije se mogao tek tako ispustiti. Nema medija koji ovaj događaj nije stavio na prvo mesto svojih izveštaja, dok je prava lavina bila rezervisana za medije koji slove za bliske vlasti (Bastać je predsednik jedne od svega nekoliko opozicionih opština u Srbiji). Tu su organizovane i specijalne emisije, sati programa na ovu temu. Ni vlast nije propustila priliku da zabeleži poen. Upriličene su konferencije za novinare (ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović održao je vanrednu konferenciju u Palati Srbija), obraćanja državnih zvaničnika, izjave o slučaju… Čak je i predsednik Srbije, gostujući na „Pinku“, rekao da veruje Lešnjaku: „Nemam sumnje da je to istina, i kad to kažem, nikakav pritisak ni na koga ne vršim, iskreno govorim. Govorim o svemu ovome jer je u pitanju jedan predsednik opštine. Više predsednika opština iz stranke koju ja vodim je u proteklom periodu uhapšeno i to za mnogo manje stvari od ovoga. Ali ovo što se sada dogodilo pokazuje kakvi ljudi hoće da vode Srbiju“, rekao je Vučić.
Drugi, zvanični, deo ovog trilera javnosti je mnogo manje zanimljiv. Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je tek pretkrivični postupak i policiji uputilo nalog da prikupi potrebne informacije i obaveštenja i proveri Lešnjakove navode. Sve ostalo se zasniva na spekulacijama. Jedna od njih je i da bi Lešnjak mogao da dobije status uzbunjivača. To je potvrdio i ministar policije Stefanović, ograđujući se, doduše, da je na Tužilaštvu da odredi kakav će status Lešnjak imati.
Irena Bjeloš, portparolka Tužilaštva, za „Insajder“ je rekla da se sada vrše provere i da su to ovlašćenja koja su orijentir tužiocu za dalje proveravanje. Tom prilikom Bjeloševa nije odgovorila na pitanje da li Lešnjak ima status uzbunjivača, kako je to tvrdio ministar policije Nebojša Stefanović, ni da li će i protiv njega biti pokrenut postupak, budući da je u izjavama za medije praktično priznao da je vršio krivična dela.

STATUS I KAKO GA STEĆI Prema objašnjenju „Pištaljke“, novinarskog portala za prijavljivanje i istraživanje korupcije i zaštitu uzbunjivača, osnovni uslov da neko dobije taj status je da nije saučesnik u krivičnom delu. To znači da bi Lešnjak samo mogao da dobije status svedoka saradnika, budući da je priznao navodno učešće u korupciji. Uzbunjivanje, po zakonu, može biti unutrašnje (upozoravanje poslodavca na nepravilnosti), spoljno (alarmiranje policije ili tužilaštva) ili uzbunjivanje javnosti. Ovo poslednje moguće je u slučaju neposredne opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, ili ako preti uništavanje dokaza.
S druge strane, osumnjičeni Bastać sve negira i ispovest i optužbe kuma smatra lažima, sumnjajući da je njegov motiv da ga optuži u stvari ucena, kao deo „napada i laži koji se mesecima plasiraju“ o njemu a samo da bi ga „javnosti predstavili najpre kao pripadnika crnogorskog klana, potom kao čoveka koji krade novac za lečenje dece, i na kraju kao nasilnika“. I da je sve režirano, kako kaže, „u Vučićevoj kancelariji zla“. Navodno, sve su to za njega razlozi da javno odbije da ode na poligraf, kako bi još u ovom trenutku, mimo istrage, potvrdio ili demantovao optužbe kuma.
Za opoziciju je sumnjiv i trenutak Lešnjakovog javnog istupa i ispovesti o mafijaškoj sprezi na Starom gradu, dostojnoj njujorških mafijaških porodica, i o kumovskoj torturi o kojoj je on ćutao od proleća 2018. godine. Nejasno je kako je opisan maltretman bio moguć, ni zašto ranije nije prijavljen nadležnima.
Njegov šef Dragan Đilas, predsednik SSP, jasno kaže da ne da Bastaća. Đilas je, gostujući na televiziji N1, na opasku novinara da je njegovo „’Ne dam Bastaća’ isto kao kada predsednik države govori ’Ne dam Gašića, Lončara…’“, rekao da nije isto kada on ne želi da kazni čoveka koji je učestvovao u spaljivanju knjige ili Bastaća kao kada Vučić kaže „Ne dam Malog“. „Nije isto, radi se o državnim funkcionerima koji krše zakon“, naglasio je Đilas.
Tu se kao kontrateg pominje Aleksandar Obradović, zaposlen u fabrici namenske industrije „Krušik“, Valjevo, a koji je medijima prosledio dokumenta koja ukazuju na korupciju pri samom državnom vrhu u vezi s trgovinom oružjem, gde se pominje i otac ministra policije Stefanovića.
Mediji naklonjeni opoziciji do detalja su iznosili činjenice i „tajna“ dokumenta koja, navodno, pokazuju spregu privatnih lica povezanih s vlašću u povlašćenom trgovinskom odnosu u prodaji proizvoda naše namenske industrije, „Krušika“ pre svega, u odnosu na državu i njena preduzeća, ostvarujući sebi enormnu dobit, a državi veliku štetu.
Umesto, kako navodi opozicija, da Obradović dobije status uzbunjivača, dobija rešenje o privremenom udaljenju s posla, hapse ga i proglašavaju za špijuna.
Recimo na kraju da bi posmatrači s iskustvom, kada su sve pomenute i nepomenute afere u pitanju, rekli da tamo gde ima dima, ima i vatre, odnosno da su, kada se radi o optužbama vlasti i opozicije, i jedni i drugi u pravu. Što će reći da vlast kvari, pa makar i na opštinskom nivou.

AFERE SU „ZAKON“ POLITIČKE BORBE

Postalo je opšte mesto da i vlast i opoziciju u Srbiji prate određene afere, kao jedan od glavnih elemenata političke borbe. Slučaj Bastać je najnovija afera, ali ne i poslednja. Ni mnoge prethodne još nisu dobile sudski epilog. Trgovina oružjem, ministarske diplome i doktorati, Savamala, rekonstrukcija beogradskih trgova, nabavka uličnog i prazničnog osvetljenja … bili su glavni aduti optužbi opozicije na račun vlasti. Ali ni vlast nije ostajala dužna, otkrivajući brojna nepočinstva sadašnje opozicije, naročito kada je bila na vlasti. Sumnjive privatizacije, tajkunsko poslovanje, prisluškivanja, Slučaj „Dajrekt medija“ Dragana Đilasa i lako stečeni milioni takođe s pozicija vlasti samo su neki primeri koje vlast i SNS koriste kao svoje adute.

[/restrict]