Дорћолски Корлеоне с таблоидних насловница

Случај Бастаћ

Ма колико била бизарна и неочекивана, афера с председником београдске општине Стари град само је најновија у низу оних које јавности износе и власт и опозиција, а да ниједна досад није добила ваљан судски епилог, осим у медијима

Таман када помислите да је рат аферама између власти и опозиције доживео кулминацију и да вас, у том смислу, ништа више не може изненадити, из медија вас запљусне нови такав случај, још тежи и злослутнији од свих претходних. Тако су, по принципу наизменичности, на тапету поново опозиција и њени актери.
Главни актери најновије саге с мафијашком садржином, која превазилази машту криминалистичких романа и филмских трилера, јесу Лазар Лешњак, бивши члан Општинског већа београдске општине Стари град, и његов венчани кум Марко Бастаћ, актуелни председник ове општине.

[restrict]

СРПСКА КУМОВСКА ТРАДИЦИЈА Као бомба је одјекнула изјава Лешњака у којој оптужује свог кума Бастаћа за тешка кривична дела корупције, злоупотребе службеног положаја и физичког злостављања. Ни овог пута није изневерена српска традиција и усуд да кумови један другом раде о глави у тако познатом контексту као што је политика.
Лешњак, иначе дипломирани инжењер шумарства, у јуну 2012. године, заједно с Марком Бастаћем, постављен је за члана Општинског већа општине Стари град. Када је у мају 2016. Бастаћ, тада носилац листе Демократске странке „Чувари Старог града“, тајним гласањем изабран за новог председника општине Стари град, Лешњак је поново изабран за члана Општинског већа исте.
Бастаћева каријера је пак много богатија. Дипломирао је на Академији лепих уметности у Београду, одсек продукција. Наводи да радно искуство стиче као уредник емисија у продукцијској кући „Емошн“ од 2006. до 2009, као и у „Службеном гласнику“ 2009. године. Следи место општинског већника када, како каже, започиње низ успешних пројеката на Старом граду. Упућени ће још рећи да та општина располаже ексклузивним пословним простором и да јој буџет повремено буде „већи од буџета неких држава“.
На изборима 2016. године, после тешког пораза Демократске странке на парламентарним и локалним изборима, Марко Бастаћ као носилац листе „ДС – Чувари Старог града“, поменули смо, изабран је за председника општине Стари град. Упућени опет кажу да је на тој изборној листи одборника и функционера било још доста Бастаћеве својте и пријатеља. Чак, наводно, он то није крио. Да би се намакла већина, у власт су тада ушли, или је подржали, и људи с листе СПС–ЈС, али и ЛДП-а и Шешељеви радикали.
Већ у децембру 2016. Бастаћ објављује да напушта ДС, формира свој покрет, који под сатиричним називом „Шта радите бре – Марко Бастаћ“ учествује на београдским изборима 2018. на очиту штету најјачег кандидата опозиције Драгана Ђиласа. Иако се у кампањи истицао хиперактивношћу и исфорсираним наступима, осваја тек око 3.500 гласова, односно мање од пола одсто. Крајем 2018. Бастаћ се придружује протестима које покрећу Драган Ђилас и Савез за Србију, да би 2019. прешао у Странку слободе и правде (ССП) и постао њен функционер.
Од тада његово понашање све више наноси штету опозицији, дајући повода владајућим структурама и њима наклоњеним медијима да га обележе као негативца, било због „сачекуше“ за Горана Весића, било због царинског прекршаја, када уноси у Србију 13.000 евра, или корупција у Спортском центру „Милан Гале Мушкатировић“. Већ у том тренутку, озбиљна партија би се од Бастаћа удаљила, нарочито она (ССП) која називом тежи борби против криминала и корупције.
Многобројни чланови Демократске странке очекивали су да Бастаћ после случаја са царинским прекршајем, осим законске, сноси и политичку одговорност. Односно да је најмање што може да уради да поднесе оставку на место првог човека Старог града, као и да буде санкционисан у оквиру блока СзС.

КАКО ПУТУЈУ КОВЕРТЕ С НОВЦЕМ Социјалисти сада најављују напуштање власти у општини Стари град, док радикали очекују да власт испита све афере председника те општине Марка Бастаћа.
Елем, Лешњак је шокирао јавност када је у ТВ исповести оптужио венчаног кума Бастаћа, иначе председника Главног одбора Ђиласове ССП, за мучење и физичко пребијање јер му није „испоручио рекет од инвеститора који су бесправно градили на Старом граду“.
„Бесправни градитељ зна да ли ће моћи да зида или не, а све у договору с неким. Он новац даје или Марку Бастаћу или мени, а онда га ја односим Бастаћу. Примопредаја је одвијана на тајним локацијама. Најчешће се доносио у ковертама“, рекао је Лешњак и додао да му је Бастаћ говорио када и где иде по коверте с новцем. Такође је испричао и да су организације и агенције које су од Општине добијале посао да спроводе пројекте из безбедности саобраћаја, културе и геронтолошког сектора, морале Бастаћу да врате део тог новца, од 30 до 40 одсто. „У току свог мандата више пута сам обављао те послове. Оквирно, неколико десетина хиљада евра је прошло кроз моје руке“, рећи ће Лешњак.
До разлаза с кумом дошло је, како каже, на стресан начин када га је кум, по позиву на састанак, везао и мучио због неиспорученог рекета. „Тукао ме је вијачом по телу. Било је све жешће. У једном тренутку, око поноћи, отишао је да купи вино како би пили. У једном тренутку, стављена ми је кеса на главу како би се ја мало гушио. Седео сам и чекао да се све то заврши. Размишљао сам само када ћу стићи кући, да ли ћу стићи кући…“ У медијској исповести је још рекао да је поред њега Бастаћ везао још двојицу, али их је накнадно пустио.

МЕДИЈСКА ЛАВИНА Такав „медијски залогај“ није се могао тек тако испустити. Нема медија који овај догађај није ставио на прво место својих извештаја, док је права лавина била резервисана за медије који слове за блиске власти (Бастаћ је председник једне од свега неколико опозиционих општина у Србији). Ту су организоване и специјалне емисије, сати програма на ову тему. Ни власт није пропустила прилику да забележи поен. Уприличене су конференције за новинаре (министар унутрашњих послова Небојша Стефановић одржао је ванредну конференцију у Палати Србија), обраћања државних званичника, изјаве о случају… Чак је и председник Србије, гостујући на „Пинку“, рекао да верује Лешњаку: „Немам сумње да је то истина, и кад то кажем, никакав притисак ни на кога не вршим, искрено говорим. Говорим о свему овоме јер је у питању један председник општине. Више председника општина из странке коју ја водим је у протеклом периоду ухапшено и то за много мање ствари од овога. Али ово што се сада догодило показује какви људи хоће да воде Србију“, рекао је Вучић.
Други, званични, део овог трилера јавности је много мање занимљив. Више јавно тужилаштво у Београду покренуло је тек преткривични поступак и полицији упутило налог да прикупи потребне информације и обавештења и провери Лешњакове наводе. Све остало се заснива на спекулацијама. Једна од њих је и да би Лешњак могао да добије статус узбуњивача. То је потврдио и министар полиције Стефановић, ограђујући се, додуше, да је на Тужилаштву да одреди какав ће статус Лешњак имати.
Ирена Бјелош, портпаролка Тужилаштва, за „Инсајдер“ је рекла да се сада врше провере и да су то овлашћења која су оријентир тужиоцу за даље проверавање. Том приликом Бјелошева није одговорила на питање да ли Лешњак има статус узбуњивача, како је то тврдио министар полиције Небојша Стефановић, ни да ли ће и против њега бити покренут поступак, будући да је у изјавама за медије практично признао да је вршио кривична дела.

СТАТУС И КАКО ГА СТЕЋИ Према објашњењу „Пиштаљке“, новинарског портала за пријављивање и истраживање корупције и заштиту узбуњивача, основни услов да неко добије тај статус је да није саучесник у кривичном делу. То значи да би Лешњак само могао да добије статус сведока сарадника, будући да је признао наводно учешће у корупцији. Узбуњивање, по закону, може бити унутрашње (упозоравање послодавца на неправилности), спољно (алармирање полиције или тужилаштва) или узбуњивање јавности. Ово последње могуће је у случају непосредне опасности по живот, јавно здравље, безбедност, или ако прети уништавање доказа.
С друге стране, осумњичени Бастаћ све негира и исповест и оптужбе кума сматра лажима, сумњајући да је његов мотив да га оптужи у ствари уцена, као део „напада и лажи који се месецима пласирају“ о њему а само да би га „јавности представили најпре као припадника црногорског клана, потом као човека који краде новац за лечење деце, и на крају као насилника“. И да је све режирано, како каже, „у Вучићевој канцеларији зла“. Наводно, све су то за њега разлози да јавно одбије да оде на полиграф, како би још у овом тренутку, мимо истраге, потврдио или демантовао оптужбе кума.
За опозицију је сумњив и тренутак Лешњаковог јавног иступа и исповести о мафијашкој спрези на Старом граду, достојној њујоршких мафијашких породица, и о кумовској тортури о којој је он ћутао од пролећа 2018. године. Нејасно је како је описан малтретман био могућ, ни зашто раније није пријављен надлежнима.
Његов шеф Драган Ђилас, председник ССП, јасно каже да не да Бастаћа. Ђилас је, гостујући на телевизији Н1, на опаску новинара да је његово „’Не дам Бастаћа’ исто као када председник државе говори ’Не дам Гашића, Лончара…’“, рекао да није исто када он не жели да казни човека који је учествовао у спаљивању књиге или Бастаћа као када Вучић каже „Не дам Малог“. „Није исто, ради се о државним функционерима који крше закон“, нагласио је Ђилас.
Ту се као контратег помиње Александар Обрадовић, запослен у фабрици наменске индустрије „Крушик“, Ваљево, а који је медијима проследио документа која указују на корупцију при самом државном врху у вези с трговином оружјем, где се помиње и отац министра полиције Стефановића.
Медији наклоњени опозицији до детаља су износили чињенице и „тајна“ документа која, наводно, показују спрегу приватних лица повезаних с влашћу у повлашћеном трговинском односу у продаји производа наше наменске индустрије, „Крушика“ пре свега, у односу на државу и њена предузећа, остварујући себи енормну добит, а држави велику штету.
Уместо, како наводи опозиција, да Обрадовић добије статус узбуњивача, добија решење о привременом удаљењу с посла, хапсе га и проглашавају за шпијуна.
Рецимо на крају да би посматрачи с искуством, када су све поменуте и непоменуте афере у питању, рекли да тамо где има дима, има и ватре, односно да су, када се ради о оптужбама власти и опозиције, и једни и други у праву. Што ће рећи да власт квари, па макар и на општинском нивоу.

АФЕРЕ СУ „ЗАКОН“ ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ

Постало је опште место да и власт и опозицију у Србији прате одређене афере, као један од главних елемената политичке борбе. Случај Бастаћ је најновија афера, али не и последња. Ни многе претходне још нису добиле судски епилог. Трговина оружјем, министарске дипломе и докторати, Савамала, реконструкција београдских тргова, набавка уличног и празничног осветљења … били су главни адути оптужби опозиције на рачун власти. Али ни власт није остајала дужна, откривајући бројна непочинства садашње опозиције, нарочито када је била на власти. Сумњиве приватизације, тајкунско пословање, прислушкивања, Случај „Дајрект медија“ Драгана Ђиласа и лако стечени милиони такође с позиција власти само су неки примери које власт и СНС користе као своје адуте.

[/restrict]