“Upitnik” nad srpskom istorijom

Prekidanjem i prebacivanjem TV prenosa obeležavanja 800. godišnjice autokefalnostiSPC naneta je neprocenjiva šteta kulturno-istorijskom i verskom dostojanstvu srpskog naroda

Obeležavanje osamstote godišnjice autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve još jednom je poslužilo antisrpskoj strategiji aktuelnog „menadžmenta“ RTS-a. Tako nešto moglo se, uostalom, i očekivati. Pitanje je bilo samo šta će smisliti tim iz Takovske 10 povodom ovog dugo najavljivanog crkvenog i državnog praznika, čiji je značaj za srpski narod istican proteklih godina urbi et orbi: da se u Nikeji 1219. nije desilo ono što jeste, mi danas ne bismo bili ono što jesmo. Ovaj čin Svetoga Save i cele kuće Nemanjića otvorio je Srpskoj crkvi velika vrata u pravoslavnu vaseljenu i postao temelj osmovekovnog kontinuiteta autonomne i slobodne pomesne crkve srpskog naroda, koji se (taj narod) ne bi održao bez svoje matice u tragičnom milenijumu ratova i pustošenja. Osim toga, danas vrlo popularnoj „vladavini prava“ u srpskom društvu položen je ugaoni kamen Zakonopravilom, koje je Sveti Sava doneo iste godine, pa se i proglašenje ovog pravnog zbornika, čijom je recepcijom rimsko-vizantijskog prava Srbija postala organski deo evropske i hrišćanske civilizacije, proslavlja u okviru i kontekstu autokefalnosti. Obema ovim činjenicama ne mogu da se pohvale mnogi evropski narodi, a kapitalna važnost tomosa i Nomokanona za nas je neprocenjiva. Sve je to dobro znala i rukovodeća garnitura Javnog servisa Srbije i (možda baš zato!) odlučila da postupi na sledeći način.
[restrict]

KAO SATAROM Televizijski prenos središnjeg javnog obeležavanja 800. godišnjice autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve u Centru „Sava“, a koji je trebalo da izvrši Javni servis Srbije 8. oktobra 2019. godine, usred svečanosti je prekinut na prvom i nastavljen na drugom programu istog Javnog servisa, upravo u trenutku scenskog prikaza u kome Sveti Sava prima od vaseljenskog patrijarha tomos o autokefalnosti! Bio je to pravi šok za milionsko televizijsko gledalište koji je iz temelja narušio percepciju ovog audio-vizuelnog događaja. RTS, koji inače voli da se hvali gledanošću, nije nam saopštio koliko je miliona gledalaca pretrpelo ovu traumu.

Rez iznebuha, iz zasede, izveden je kao satarom, da baš zaboli (iako današnja televizijska tehnologija nudi brojne tranzicione tehnike, kojima se neočekivana kršenja psihološkog „zakona dobrog nastavka“ mogu ublažiti). Tako je ozbiljno narušena evokacija jednog od najvažnijih događaja u istoriji srpskog naroda i ceo ovaj svečani prizor, kome je prisustvovala elita nacije s patrijarhom i predsednikom države na čelu, prebačen na drugi kanal – jer je prvi bio rezervisan za Oliveru Jovićević i njen Upitnik, posvećen narednim izborima i zahtevima „opozicije“ u vezi s istim! Neviđeno. Neshvatljivo. Nepojamno. Važniji je Upitnik od Zaveta Svetog Save i osam vekova srpske istorije!

Društvene mreže cele te noći gorele su od negodovanja zbog ovog postupka koji se teško može objasniti ikakvim razlogom. Otvoreno se bunio narod koji čini premoćnu većinu pretplatnika Javnog servisa. Pravoslavni i gledaoci uopšte su s pravom uvređeni i imaju pravo što traže objašnjenje i izvinjenje. Ako je i od Bujoševića – dosta je.

Svedoci smo prakse da se udarni TV dnevnici Javnog servisa bez zazora pomeraju prema satnici raznih sportskih događaja kako kome padne na pamet, a da se najavljene emisije često otkazuju bez objašnjenja. Programska šema RTS-a odavno je „klizna“ i prepuštena dnevnom hiru svog rukovodstva. Ovo je, međutim, prešlo sve granice. Zašto je doneta odluka da se obeležavanje glavne proslave jednog događaja od nacionalnog značaja usred prenosa prebaci sa kanala na kanal i to bez smisla za prioritet i neku primereniju vrstu „rezanja“? Izvesno je da je ovim naneta neprocenjiva šteta kulturno-istorijskom i verskom dostojanstvu srpskog naroda. Rukovođenje javnim poslovima ove vrste ne bi smelo da bude stvar „uređivačke politike“ kojom se taj isti narod omalovažava i unižava. Posledice ovog čina ne mogu se više ispraviti i pokreću veoma ozbiljna pitanja odgovornosti koja bi morala da se nađu pred Upravnim odborom i Programskim savetom RTS-a (na stranu to što su umesto jednog dostojanstvenog prizora srpske sabornosti u Centru „Sava“, leta Gospodnjeg 2019, gledaoci prvog kanala Javnog servisa Srbije gledali Oliveru Jovićević i njene goste, među kojima se šepurio Sorošev čauš Antonijević, kao prvorazredni društveni faktor).

BRLJOTINA ILI SABOTAŽA? Niz okolnosti ukazuje da u pitanju nije jedna brljotina nego promišljen i hotimičan čin, koji pesnik Dragan Mraović naziva sabotažom. Pre svega, izvesno je da je isti Bujošević, kao lice kome još nije oduzeta radna i poslovna sposobnost, morao biti svestan posledica svoje odluke. A to, opet, znači da je odluci prethodio izvestan predumišljaj, u ovom slučaju postojanje namere da se pokaže da je njegov Upitnik – iznad cele osamstogodišnje srpske istorije. Drugo, način na koji je ova namera ostvarena pokazuje da je u pitanju ista – drugosrbijanska – ideološka kuhinja, koja se pokazala na delu povodom TV serija Nemanjići i Kralj Petar Prvi: falsifikovanje, degradiranje i marginalizacija srpske istorije u cilju promene svesti srpskog naroda, koju neprestano zahtevaju Berlin i ini. (Tek što su se otškrinula teška vrata titoističkog tabua pred Nemanjićima i kraljem Petrom Karađorđevićem našao se Bujošević da u njih stavlja nogu. I naravno dobili smo šta smo dobili. Krivotvorinu i laž.) Treće, Upitnik je komotno mogao biti emitovan i posle prenosa i od toga nikog ne bi zabolela glava. Ali ne: njemu je morao biti obezbeđen jasan i nedvosmislen primat, a Sveti Sava može i na drugi kanal sa celom tom srpskom bagažom i gnjavažom! Prekinuti i šupirati naravno, pokazati antisrpsku moć i udovoljiti stranim gazdama – to su bili pravi motivi ovog nepočina ugrađeni u spiritus regens žute vlasti, koja ih je u Takovsku dovela onog tmurnog jutra.

Bujošević i njegovi nisu ni pozicija ni opozicija iako su po svim svojim obeležjima bliski ovom drugom. Uostalom, namestila ih je bivša žuta vlast u interesu svojih glavnih liberalno-atlantističkih ciljeva; nova ih nije dirala iz samo njoj poznatih razloga. Tako su se osilili i postali država u državi krijući se iza licemernih floskula o „nezavisnoj uređivačkoj politici“ i „pravu građana Srbije“. Od takve „nezavisnosti“ i od tog „prava građana“ stenje premoćna većina žitelja te iste Srbije, koja TV Bastilju odavno smatra otuđenom i od naroda i od principa slobodnog izveštavanja pa izvrgava ruglu dnevnike i druge „programske sadržaje“ baš takve radio-televizije i dolazi joj svaki čas na vrata, tražeći smenu celog rukovodstva. Opisani skandal s prekidom i izmeštanjem prenosa samo je kap koja preliva čašu. Bujošević i njegov tim moraju da snose odgovornost za svoje postupke, od kojih ovaj poslednji podleže ozbiljnoj inkriminaciji. Jer njemu se ovaj skandal nije potkrao, on ga je baš takvog želeo da bi svojim gazdama pokazao kako je kadar da postavljene zadatke i dalje izvršava. Osvestimo se. Ovo je bio hotimičan antisrpski i antipravoslavni čin, uperen protiv naših izvornih ljudskih i nacionalnih osećanja: direktna posledica razaranja nacionalnog dostojanstva i rušenje identiteta srpskog naroda.             

Para ima, istine nema

Pre više od dve godine, na skupu nazvanom „Beogradski kontrapunkt“, sadašnji nobelovac Peter Handke rekao je da žali što Srbi nemaju dovoljno para da na ekranu ispričaju svoju istoriju, da su sve kupili Amerikanci i da mu se to gadi. Ministar kulture Vladan Vukosavljević, po čijoj je ideji sazvan ovaj skup i koji je tom prilikom sedeo do Handkea, mogao je ispraviti velikog prijatelja srpskog naroda da Srbija ima para i da servisira svoj ekran s više od milijardu dinara godišnje, sve to ne računajući budžete televizija, od kojih se Javni servis Srbije rebalansira dok ne popuni ćemer potreban za snimanje takvih istorijskih poduhvata kakvi su bili Nemanjići i Kralj Petar Prvi. Dakle, para ima, ali istine o istoriji – nema. Ni dinar iz namenskih fondova za film s nacionalnom temom nije otišao u prave ruke. Neće ni otići dok srpskom prošlošću na ekranu „rukuju“ takvi kao što je Bujošević. Čak i kad neko drugi želi da prezentuje kakav slavni događaj (a to su u slučaju obeležavanja 800 godina autokefalnosti SPC bile crkva i država), naći će se načina da se takav pokušaj degradira i marginalizuje u duhu pitanja „Šta će Srbima istorija“?

Tekst se objavljuje kao deo projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

[/restrict]