Diplomatija „dugog štapa“ nije efikasna

SJANGŠAN FORUM

Kina insistira na poštovanju međunarodnog poretka predvođenog Ujedinjenim nacijama

Od 20. do 22. oktobra ove godine u Pekingu deveti put je održan Sjangšan forum. Na ovogodišnjem „Sjangšanu“, pod motom „Održanje međunarodnog poretka i promocija mira u Azijsko-pacifičkom regionu“, okupilo se više od šest stotina vojnih predstavnika Kine i drugih zemalja, među kojima su bila dvadeset trojica ministara odbrane. U radu foruma učestvovalo je sedamdeset šest delegacija, među kojima su bile i delegacije Ujedinjenih nacija, Rusije, SAD, Vijetnama, Egipta i Brazila.
Ovogodišnji „Sjangšan“ održan je na 70. godišnjicu osnivanja Narodne Republike Kine. Stoga je upriličeno plenarno zasedanje pod motom „70. godišnjica osnivanja NRK i mir i razvoj u svetu“, nakon kojeg su učesnici posetili „Veliku izložbu dostignuća“ koja detaljno opisuje uspeh moderne Kine.
Sjangšan forum je kineska kontrateža Šangri-la dijalogu, koji se, u organizaciji britanskog Međunarodnog instituta za strategijske studije, od 2002. godine održava u istoimenom hotelu u Singapuru. Kina je 2012. odustala od slanja svog ministra odbrane na Šangri-la dijalog, svodeći svoje prisustvo na tom forumu na niži nivo.

STABILNOST KAO ZADATAK SPOLJNE POLITIKE Budući da kineska privreda nije „ratna“, poput američke, glavni zadatak spoljne politike Pekinga je održanje stabilnosti i ravnoteže u Aziji i svetu, a posebno u Azijsko-pacifičkom regionu. Peking je, stoga, pomenute 2012. godine rešio da u vlastitoj režiji unapredi vojni i geostrategijski forum, ističući vlastitu lidersku poziciju u regionu u prvi plan. Od 2014. Sjangšan forum se održava svake godine, sa izuzetkom 2017, budući da je oktobra te godine održan 19. kongres KP Kine na kojem je Si Đinping predstavio socijalizam s kineskim karakteristikama za novu eru.
O tome da je Pekingu održanje mira i stabilnosti u Aziji na prvom mestu svedoči ovogodišnje obraćanje kineskog predsednika Si Đinpinga učesnicima Sjangšan foruma. Si je u pozdravnom pismu pozvao azijsko-pacifičke zemlje da se zajednički bave bezbednosnim izazovima, štite međunarodni poredak i omoguće dugoročni mir u regionu dijalogom i saradnjom.
„Održavanje trajnog mira i napretka u Azijsko-pacifičkom regionu u zajedničkom je interesu svih zemalja i regiona na tom području i od različitih zemalja zahteva da doprinesu svojom mudrošću i sposobnostima. Iako su suočene sa složenim sigurnosnim pretnjama, ove nacije bi trebalo da se ujedine i održavaju svetski poredak s Ujedinjenim nacijama u svom jezgru, nastave da optimizuju bezbednosna partnerstva i stvaraju bezbednosne mehanizme prikladne za razvoj i situaciju u regionu“, naveo je Si Đinping u pozdravnom pismu.
Ne treba smetnuti s uma da kineski lider svoju ukupnu političku moć, za koju tvrde da je najveća u kineskoj modernoj istoriji, ne crpi samo iz pozicije predsednika države već i kao generalni sekretar KP Kine i predsedavajući Centralne vojne komisije.

NEEFIKASNA DIPLOMATIJA „DUGOG ŠTAPA“ Pozivajući neprekidno na održavanje mira i stabilnosti u Aziji i svetu, Kina poslednjih godina, u skladu s dosegnutom pozicijom na međunarodnoj sceni, sve odlučnije insistira i na zaštiti svog suvereniteta, bezbednosti i interesa.
General Vej Fenghe, kineski ministar odbrane, u ponedeljak je, u svom govoru na forumu, nedvosmisleno izrazio odlučnost kineske vojske da štiti nacionalne interese. Vej je rekao da Kina neće prihvatiti diplomatiju „dugog štapa“ koja je neefikasna u rešavanju problema.
U komentaru, objavljenom uoči ovogodišnjeg „Sjangšana“ na Kineskoj globalnoj televizijskoj mreži (CGTN), analitičar Tom Faudi je istakao da Kina zaista veruje u osnovni značaj multilateralne saradnje pri postizanju međunarodne stabilnosti, bezbednosti i blagostanja.
Imajući u vidu Faudijev stav, ovogodišnji „Sjangšan“, kako on kaže, treba da razumemo kao nameru Kine da održi regionalno vođstvo u procesu čuvanja regionalnog azijsko-pacifičkog blagostanja i bezbednosti, što zapadni mediji, kako je Faudi primetio, ponekad ne vrednuju.
Faudi naglašava da su mehanizmi regionalnih integracija u Aziji „tanji“ u poređenju s Evropom, a da dugoročna pitanja bezbednosti još uvek predstavljaju neizvesnost za to područje. Kao rezultat takvih okolnosti, Sjangšan forum je multilateralna platforma koja podržava pre svega regionalni azijsko-pacifički dijalog. Pri tome je, ističe Faudi, cilj foruma unapređenje razumevanja i diplomatije, sa ciljem pronalaženja zajedničkog puta ka regionalnom napretku, blagostanju i stabilnosti. Ukratko, cilj foruma u Pekingu nije nalaženje ekspresnih već održivih rešenja.
„Na primer“, navodi Faudi, „mnoge zemlje učesnice imaju pomorske i teritorijalne sporove i na njih se ne može u potpunosti odgovoriti na forumu. Međutim, pružajući platformu vojnim predstavnicima da vode dijalog licem u lice, oni bolje razumeju međusobne stavove i grade poverenje.“

PJONGJANG NA FORUMU Kada je regionalna stabilnost na Dalekom istoku u pitanju, valja istaći da „Sjangšanu“, pored vojnih predstavnika Rusije i SAD, prisustvuju i vojni predstavnici Severne Koreje. Ta činjenica ovaj događaj dodatno učvršćuje kao vodeći u kreiranju mogućih političkih rešenja na Dalekom istoku.
„Iako forum ne može učiniti da se ova država denuklearizuje, on omogućava učešće u vojnim razgovorima s Pjongjangom, što može dovesti do boljeg razumevanja“, konstatuje Faudi. „S obzirom na to, zapadna publika bi trebalo da razume Sjangšan forum kao pozitivnu ponudu Kine za podupiranje regionalne saradnje, bezbednosti i stabilnosti, a to su ključni ciljevi Pekinga. Medijski diskurs na Zapadu voli da prikazuje Peking senzacionalno, preteći. Međutim, u stvarnosti, kao rastući regionalni akter, Peking vlastite nacionalne interese stavlja u sve veći fokus, ali uz održavanje dobrobiti drugih“, navodi Faudi, dodajući da je Kina i osnovala Sjangšan forum kao način da pomogne u kretanju po regionalnim linijama grešaka i drugim spornim temama, naglašavajući sve vreme dijalog, veće razumevanje i multilateralnost.
Uprkos izazovima, kao što su reakcije različitih zemalja na izgradnju kineskih ostrva u Južnom kineskom moru, te prisustvo vojnih snaga SAD u Južnoj Koreji i Japanu, prodaja američkog oružja Tajvanu ili spora denuklearizaciji Korejskog poluostrva, azijske zemlje su očuvale neophodan stepen međusobnog razumevanja. Tokom poslednjih nekoliko godina, one, kroz skupove kao što je Sjangšan forum u Pekingu, od zapadnih zemalja u regionu preuzimaju i inicijativu na planu bezbednosnog dijaloga, ističući strukturu spleta vlastitih interesa u prvi plan.

Organizator Foruma: Kineski institut za međunarodne strategijske studije

Sjangšan forum organizuje i finansira Kineski institut za međunarodne strategijske studije. Prvi forum održan je 2006. pod geslom „Miran razvoj i bezbednost u Azijsko-pacifičkom regionu“. Dve godine kasnije tema foruma bila je „Međunarodna bezbednosna saradnja i bezbednost u Azijsko-pacifičkom regionu“, a 2010. „Evolucija međunarodne strategijske konfiguracije i azijsko-pacifička bezbednost“. Tema četvrtog foruma, 2012, bila je „Azijsko-pacifička bezbednost: nova pitanja i nove ideje“. Godine 2014. razgovaralo se o obostrano korisnoj saradnji, izgradnji azijske zajednice i zajedničke budućnosti, a 2015. o stvarnosti i vizijama bezbednosne saradnje u Azijsko-pacifičkom regionu. Na pretprošlom i prošlom forumu govorilo se o izgradnji novog tipa međunarodnih odnosa kroz saradnju i bezbednosni dijalog, te izgradnji novog tipa bezbednosnog partnerstva i jednakosti, zajedničkom poverenju i obostrano korisnoj saradnji.