Riznica kadrova za odbranu zemlje

Sto godina organizacije rezervnih vojnih starešina Srbije

Rodoljubivo udruženje našlo se između svojevrsnog društvenog čekića i nakovnja jer mu je, i pored narastanja potreba da se razvija i širi, pretilo gašenje. Sada su stvoreni neophodni uslovi da organizacija posebno značajna za odbranu zemlje doživi novi zamah

Predstojećeg 15. septembra navršiće se vek od kada je, godinu posle proboja Solunskog fronta, na inicijativu vojvode Stepe Stepanovića osnovana organizacija rezervnih vojnih starešina. Danas tradicije te organizacije baštini Savez organizacija rezervnih vojnih starešina Srbije (SORVS Srbije). Reč je o nevladinom, neprofitnom, nestranačkom, stručnom savezu organizacija i udruženja, u koji su, sa ciljem stvaranja i unapređenja održivog, funkcionalnog i delotvornog udruživanja rezervnih vojnih starešina, radi ostvarivanja zajedničkih i opštih ciljeva i zadataka u oblasti odbrane, bezbednosti, zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara, dobrovoljno i ravnopravno udružene organizacije rezervnih vojnih starešina u Republici Srbiji.
Sto godina trajanja rodoljubive organizacije kakva je SORVS upućuje na bogatu slobodarsku tradiciju, na čvrstu volju i opredeljenost našeg naroda na opstanak po principu „svoji na svome“. Srbija se nalazi na raskrsnici važnih evropskih puteva, a preko naše teritorije vode strategijski pravci kojima su u minulim stolećima i decenijama u osvajačke pohode kretale moćne vojske.

PLEJADA REZERVNIH VOJNIH STAREŠINA Za školovanje za rezervne vojne starešine najčešće su birani najbolji mladići. Oni su kasnije postajali značajne ličnosti u javnom, kulturnom, privrednom i sportskom životu Srbije, a mnogi od njih su govorili da su upravo u Školi rezervnih oficira (danas kurs) naučili mnogo toga što im je bilo vodilja kroz kasniji život. Malo ko zna da su rezervne starešine bili Dimitrije Tucović, Mihajlo Petrović Alas, Milutin Milanković, Koča Popović, Stanislav Vinaver, Aleksandar Deroko, braća Ribnikar, Stevan Jakovljević, Ljuba Tadić, Đuza Stojiljković, Branko Ćopić, Dragoslav Šekularac…
Ovih dana (30. avgusta) na svečanosti u beogradskoj kasarni „General Jovan Mišković“, Ukazom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, proizvedeni su u činove rezervnih oficira mladići generacije „mart 2019“ koji su završili školovanje na šestomesečnom kursu rezervnih oficira.
Rečima da su „postali starešine vojske koja se svetom proslavila zato što je uvek, jedino, i samo branila svoje parče zemlje, vode, neba“, ministar odbrane Aleksandar Vulin čestitao im je prvi oficirski čin: „Danas ste postali starešine jedne vojske, ali ne obične vojske. Niste izabrali zanimanje ili posao, niste postali profesionalci u armiji koja se priprema i školuje da nanese nevolju i zlo nekoj drugoj zemlji i nekom drugom narodu. Niste postali pripadnici vojske koja u svojoj istoriji ima tradiciju osvajanja, zauzimanja, otimanja. Postali ste starešine vojske koja se svetom proslavila zato što je uvek, jedino i samo branila svoje parče zemlje, vode, neba. Vojska Srbije je vojska slobodnog naroda, naroda koji je izabrao da bude slobodan po svaku cenu. Ne kaže se uzalud da će Srbi za mir učiniti skoro sve, ali za slobodu učiniti i dati baš sve.“
Prema Vulinovim rečima, da bi Srbija bila slobodna, uspravna i sama odlučivala o sebi, da bi sama birala svoje prijatelje i uspravno stajala pred neprijateljima, mora da ima stabilnu, sigurnu, zadovoljnu i snažnu vojsku: „Vi ste postali starešine takve vojske, vi ste postali oni koji će biti prvi, oni kojima ćemo predavati svoju decu, davati bezuslovno poverenje i svaku nadu. Svrstali ste se u stroj onih koji su bili pre nas, onih koji su za slobodom i ovom zastavom koračali pre nas… Generacije pre nas su otele i izborile pravo da sami odlučujemo o sebi, da budemo ponosni i slobodni. Zato će i ova generacija moći da kaže da će nastaviti baš takvu borbu i da pravo da bira sama o sebi i odlučuje sama o sebi i budućnosti svoje dece neće dati i ustupiti nikome i nipošto.“

DEO HRABRE I UPORNE VOJSKE U ratovima koji su nam nametnuti, dodao je ministar Vulin, i koje smo vodili po volji drugih, u građanskim ratovima koje su drugi tražili i otpočinjali, u NATO agresiji, naučili smo da možemo verovati samo i jedino sebi, svom narodu i svojoj vojsci: „Vojska Srbije je deo politike vojne neutralnosti, baš zato što smo izabrali da nikada ni po čijem naređenju i nalogu drugima ne radimo ono što je činjeno i rađeno nama, ugrozimo slobodu i pravo na život nekom drugom narodu, njegovoj deci, njegovoj porodici. Postali ste deo Vojske Srbije, postali ste deo hrabre, uporne, žilave i tvrdoglave vojske koja ima samo jedan cilj – sloboda za narod, sloboda za Srbiju.“