Ризница кадрова за одбрану земље

Сто година организације резервних војних старешина Србије

Родољубиво удружење нашло се између својеврсног друштвеног чекића и наковња јер му је, и поред нарастања потреба да се развија и шири, претило гашење. Сада су створени неопходни услови да организација посебно значајна за одбрану земље доживи нови замах

Предстојећег 15. септембра навршиће се век од када је, годину после пробоја Солунског фронта, на иницијативу војводе Степе Степановића основана организација резервних војних старешина. Данас традиције те организације баштини Савез организација резервних војних старешина Србије (СОРВС Србије). Реч је о невладином, непрофитном, нестраначком, стручном савезу организација и удружења, у који су, са циљем стварања и унапређења одрживог, функционалног и делотворног удруживања резервних војних старешина, ради остваривања заједничких и општих циљева и задатака у области одбране, безбедности, заштите и спасавања људи и материјалних добара, добровољно и равноправно удружене организације резервних војних старешина у Републици Србији.
Сто година трајања родољубиве организације каква је СОРВС упућује на богату слободарску традицију, на чврсту вољу и опредељеност нашег народа на опстанак по принципу „своји на своме“. Србија се налази на раскрсници важних европских путева, а преко наше територије воде стратегијски правци којима су у минулим столећима и деценијама у освајачке походе кретале моћне војске.

ПЛЕЈАДА РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ СТАРЕШИНА За школовање за резервне војне старешине најчешће су бирани најбољи младићи. Они су касније постајали значајне личности у јавном, културном, привредном и спортском животу Србије, а многи од њих су говорили да су управо у Школи резервних официра (данас курс) научили много тога што им је било водиља кроз каснији живот. Мало ко зна да су резервне старешине били Димитрије Туцовић, Михајло Петровић Алас, Милутин Миланковић, Коча Поповић, Станислав Винавер, Александар Дероко, браћа Рибникар, Стеван Јаковљевић, Љуба Тадић, Ђуза Стојиљковић, Бранко Ћопић, Драгослав Шекуларац…
Ових дана (30. августа) на свечаности у београдској касарни „Генерал Јован Мишковић“, Указом председника Републике Србије Александра Вучића, произведени су у чинове резервних официра младићи генерације „март 2019“ који су завршили школовање на шестомесечном курсу резервних официра.
Речима да су „постали старешине војске која се светом прославила зато што је увек, једино, и само бранила своје парче земље, воде, неба“, министар одбране Александар Вулин честитао им је први официрски чин: „Данас сте постали старешине једне војске, али не обичне војске. Нисте изабрали занимање или посао, нисте постали професионалци у армији која се припрема и школује да нанесе невољу и зло некој другој земљи и неком другом народу. Нисте постали припадници војске која у својој историји има традицију освајања, заузимања, отимања. Постали сте старешине војске која се светом прославила зато што је увек, једино и само бранила своје парче земље, воде, неба. Војска Србије је војска слободног народа, народа који је изабрао да буде слободан по сваку цену. Не каже се узалуд да ће Срби за мир учинити скоро све, али за слободу учинити и дати баш све.“
Према Вулиновим речима, да би Србија била слободна, усправна и сама одлучивала о себи, да би сама бирала своје пријатеље и усправно стајала пред непријатељима, мора да има стабилну, сигурну, задовољну и снажну војску: „Ви сте постали старешинe такве војске, ви сте постали они који ће бити први, они којима ћемо предавати своју децу, давати безусловно поверење и сваку наду. Сврстали сте се у строј оних који су били пре нас, оних који су за слободом и овом заставом корачали пре нас… Генерације пре нас су отеле и избориле право да сами одлучујемо о себи, да будемо поносни и слободни. Зато ће и ова генерација моћи да каже да ће наставити баш такву борбу и да право да бира сама о себи и одлучује сама о себи и будућности своје деце неће дати и уступити никоме и нипошто.“

ДЕО ХРАБРЕ И УПОРНЕ ВОЈСКЕ У ратовима који су нам наметнути, додао је министар Вулин, и које смо водили по вољи других, у грађанским ратовима које су други тражили и отпочињали, у НАТО агресији, научили смо да можемо веровати само и једино себи, свом народу и својој војсци: „Војска Србије је део политике војне неутралности, баш зато што смо изабрали да никада ни по чијем наређењу и налогу другима не радимо оно што је чињено и рађено нама, угрозимо слободу и право на живот неком другом народу, његовој деци, његовој породици. Постали сте део Војске Србије, постали сте део храбре, упорне, жилаве и тврдоглаве војске која има само један циљ – слобода за народ, слобода за Србију.“