Nova kulturna revolucija počinje TV sapunicom?

TV serija „Priča o Minglan“

„Priča o Minglan“, izuzetno popularna kineska istorijska serija, postala je televizijski fenomen broj jedan u Kini. Imala je preko četiristo miliona gledanja već u prva tri dana postavljanja ove serije na striming servis jutjuba, ali i vrlo zanimljive posledice koje su njena popularnost i okretanje tradicionalnim vrednostima, koje posredno nameće, izazvali u kineskom društvu i politici

Izgleda da je i kineska televizijska produkcija uspela da stvori svoju „Igru prestola“. Makar, ako ništa drugo, po odjeku koji je ostvarila u javnosti. Možda i nije baš prikladno, ali ima osnova za poređenje. Nova kineska televizijska atrakcija, kažu čak i najveća dosad, ne samo da je izazvala kulturnu revoluciju na sopstvenom prostoru već je dosegla do miliona gledalaca pošto je urađena u saradnji sa onlajn-servisom jutjuba i dostupna je u potpunosti svakom gledaocu koji ima internet. Imajući u vidu uticaj koji ima na svoje poklonike i globalno pozicioniranje, a i zbog žanrovske bliskosti, nije, dakle, neprikladno usuditi se da veliki televizijski hit iz Kine, TV seriju „Priča o Minglan“, uporedimo sa svetskom atrakcijom broj jedan kada je reč o osvajanju publike takozvanim kostimiranim serijama iz daleke i delom izmišljene, delom stvarne istorije, „Igrom prestola“. Sličnost se, međutim, tu i završava. Produkcijski daleko moćnija HBO-a serija je i sadržajno neuporedivo brutalnija i „zapadnija“ mada, treba to naglasiti, u svakom smislu i neuporedivo ozbiljnija. „Priča o Minglan“ više je kao sapunasta bajka u kojoj se ne manipuliše niskim strastima publike, i gde nema brutalnog nasilja i eksplicitnih scena zbog kojih se stidite što ih uopšte gledate. „Priča o Minglan“ jeste povratak u nešto daleko emotivno bogatije i nežnije, u ono što je nekada bila komercijalna televizijska ponuda i na Zapadu, u program koji je komunicirao s publikom na kvalitetno emotivnom nivou. To su najčešći utisci gledalaca kada se pomene ova serija. Ta njena nežnost i suptilnost, izostanak agresivnog jezika i skarednih prizora, nasilja i nepotrebne brutalnosti.

Televizijski fenomen broj jedan u Kini

Ipak, sve to ni izbliza ne bi bilo dovoljno da se naprečac osvoji milionska publika. U tome je svakako pomogla brojnost kineskog gledališta kome je ova istorijska dramska sapunica i namenjena. I to što je dostupna preko interneta svakako je uticalo da „Priča o Minglan“ postane televizijski fenomen broj jedan u Kini. Otud preko četiristo miliona gledanja već u prva tri dana postavljanja ove serije na striming servis jutjuba. „Priča o Minglan“ bavi se istorijom. Čak je i zasnovana na literarnoj podlozi pošto je u nekom dakako daljem i vrlo slobodnom maniru ekranizacija istorijske beletristike Guanksin Beluana. Ona se okreće vremenu vladavine dinastije Severni Sung (od kraja devetog do druge polovine trinaestog veka) i to najpre u dvoru, na vrhu komplikovane piramide vlasti unutar pomenute dinastije, ali i na dnu, u „radničkom“ miljeu brojne posluge. Naslovna junakinja se nalazila na početku vrlo daleko od vrha, bila je tek jedna od šest ćerki jedne od brojnih konkubina kuće koju je posetio princ iz svačijih snova, najpoželjniji neženja prestonice dinastije Severni Sung, Kajfeng. I, kao u pravoj bajci, izgubio je maramicu za kojom je nastala prava potera, a zaveru oko krađe te maramice otkrila je naša junakinja i tako je zapala za oko pomenutom neženji. Ljubav je dakako učinila svoje i sapunasta bajka je narednih dvadesetak epizoda, od ukupno 73 koliko je dostupno u ovom turnusu (nema sumnje da će ih biti još), grejala srca nežnih kineskih duša koje su se toliko oduševile serijom da su je pretvorile u hit godine, ali i kulturni fenomen, čak i od posledičnog uticaja na modnu industriju pošto su kostimi iz serije inspirisali deo modne ponude na tržištu Kine (što se namerno ili slučajno poklopilo sa inače postojećom politički motivisanom obnovom popularnosti tradicionalne kineske odeće i kulture uopšte). Kroz čitavu seriju su takvi infantilni sastojci zapleta, zajedno sa onim uobičajeno prisutnim kod istorijskih serija (borba za vlast, spletke u dvoru, rat među naslednicima, političke intrige i zavere, čak i izvesna doza nasilja u dočaravanju kažnjavanja neposlušnih nižih slojeva), oduševljavali neprestano rastuću armiju poklonika.
Kažu da nije samo ovaj sadržaj i način na koji je ponuđen gledaocima razlog za izuzetnu popularnost serije. Dobar deo njene tako snažne privlačnosti krije se i u udarnoj glumačkoj ekipi, i to najpre u glumici što igra naslovnu junakinju – Zao Ling je, kažu, trenutno jedna od najvećih TV zvezda Kine. Slično je omiljen i njen muž Feng Šaofeng, koji u seriji igra jednog od uticajnih dvorskih službenika uz čiju pomoć Minglan tokom serije uspeva da se uzdigne na društvenoj hijerarhiji i daleko nadmaši nepovoljni status ćerke konkubine. Njih dvoje su dali značajan doprinos u osvajanju gledališta, posebno Zao, koja je pre ove serije već bila zvezda nekoliko drugih i stekla je tako veliku popularnost da je pre dve godine osvanula na četvrtom mestu Forbsove liste kineskih zvezda koje najviše zarađuju. Posebno je njen izbor za zvezdu ove serije bio koristan jer je Zao pre nekoliko godina veoma uspešno odigrala sličan ženski lik u savremenoj političkoj drami „Legenda o Lu Zen“, u kojoj je na oduševljenje publike blistala u liku naslovne junakinje koja od obične devojke uspeva da se uzdigne do mesta premijerke. Sada će ova glumica nesumnjivo doseći i neku od čelnih pozicija ne samo na ovoj nego i na svim drugim listama koje se bave aspektima popularnosti i koristi koju ona donosi.

Kostimi sukobljavaju političare

Što se tiče „Priče o Minglan“, najveće pohvale dobija njena produkcija koja je na iznenađujuće visokom nivou, sa vrhunskim snimateljskim radom i raskošno prezentovanim kostimima na kojima se nije štedelo. Međutim, nekinesku publiku, posebno ovu sa zapadne strane svetske kulture, od serije značajno odbija komplikovanost odnosa unutar društvene, pa i porodične hijerarhije vremena koje serija opisuje. I mnoštvo likova čiji su odnosi i motivi često za gledaoce koji nisu Kinezi potpuno nerazumljivi, takođe ostavljaju ovu seriju prevashodno domaćoj publici. Vrlo loš engleski prevod, koji po uobičajenoj praksi nudi jutjub, još više doprinosi da ova serija nema velike šanse da osvoji svet. A svet svakako privlači činjenica da je ovo jedna od retkih prilika da se ovako popularni televizijski produkt savremene Kine bavi njihovom stvarnom istorijom i kulturom. Da i ne govorimo o bizarnom kineskom priključenju svetskom trendu u karakterizaciji ženskih likova koje se i u ovoj seriji, kao i u gotovo celokupnoj novoj zapadnoj produkciji, prikazane kao heroine, ambiciozne, borbene i u ostvarenju svojih ciljeva neustrašive žene. I, opet, da se vratimo kostimima. Upravo je izuzetan iskorak u tom segmentu produkcije „Priče o Minglan“ poslužio kao neka vrsta nadovezivanja političkih tendencija modernog kineskog političkog rukovodstva koji teži vraćanju starim vrednostima, običajima i generalno kineskom, u tom kontekstu, nacionalizmu. Naravno, kao i kod nas, takvi stavovi su izazvali revolt u takozvanom kosmopolitskom delu kineskog društva čiji su se komentatori pobunili protiv kostima ove serije kao uticajnog primera u kom pravcu bi trebalo da se kreće savremena kineska moda! Tako je i ovaj pogled u istoriju ozbiljno uzdrmao sadašnjost, kao što se to najčešće dešava kada je takvo osvrtanje proizvod oprečnog vremena i shvatanja koje ono sobom nosi.