Najdeblji kraj

Narednih dana saznaćemo koliko je zapravo duboka kriza u koju srlja BiH

Petog dana septembra, kada ovaj tekst bude u štampariji, ističe rok kada bi prema Sporazumu o principima za formiranje vlasti na nivou Bosne i Hercegovine trebalo da bude konstituisan novi Savet ministara. Kako sada stoje stvari, gotovo je izvesno da do tog datuma u Predsedništvu BiH neće biti postignuta saglasnost o imenovanju Zorana Tegeltije, kandidata Milorada Dodika za predsedavajućeg ovog organa, što praktično znači da će spomenuti sporazum ostati samo mrtvo slovo na papiru, a ionako nestabilna dejtonska tvorevina ući u još dublju i opasniju krizu.

VERBALNI GREH Mada nikada ne treba isključiti mogućnost da u poslednji čas bude usaglašeno neko rešenje, čini se da je tako nešto u ovom trenutku malo verovatno. Dvojica zastupnika bošnjačkih interesa u Predsedništvu BiH, Šefik Džaferović i Željko Komšić, ne samo da ne odustaju od ultimativnog zahteva da Dodik prethodno da zeleno svetlo za upućivanje u Brisel Godišnjeg nacionalnog programa (ANP) za članstvo u NATO-u već i pojačavaju tenzije preteći, kroz izjave Hrvata bosanske orijentacije, državniku iz Laktaša da bi „zbog pokušaja otimanja nadležnosti BiH mogao da završi u Hagu ili pod zemljom“.
Kakav je to, za sada samo nagovešteni verbalni greh, faktički prvog čoveka Republike Srpske, odnosno šta je to toliko isprovociralo i najljutilo zagovornika „multietničke i građanske Bosne“ da svom kolegi u najvišem državnom organu maltene otvoreno poruči kako bi mogao doživeti sudbinu onih srpskih (i hrvatskih) političara (i vojnika) koji su „zbog deljenja BiH“ okončali svoj životni put ili robijaju u sheveningenskom kazamatu?
Dodik je, podsetimo, još pre 5. avgusta, kada je potpisan Sporazum o principima za formiranje vlasti, najavio da će – u slučaju da predstavnicima pobedničkog bloka iz RS bude onemogućeno da zauzmu svoja mesta u Savetu ministara BiH – predložiti Narodnoj skupštini RS da „razmotri vraćanje onih dejtonskih ustavnih nadležnosti koje su pod pritiscima visokih predstavnika bile prenesene na zajedničke organe BiH“. On je tada precizirao da bi se na dnevnom redu mogli naći „Sporazum o oružanim snagama BiH, Tužilaštvo i Sud Bosne i Hercegovine, sistem indirektnog oporezivanja, kao i druge odluke koje su nametnuli međunarodni protektori“.

VRAĆANJE OTETIH NADLEŽNOSTI Kada je postalo očigledno da je zbog bošnjačke opstrukcije, ohrabrivane savetima zapadnih mentora, budućnost sporazuma postala u najmanju ruku neizvesna, srpski član Predsedništva BiH je ponovo aktivirao priču o vraćanju otetih nadležnosti. To se, jasno, nije nimalo dopalo najvećim korisnicima centralizacije nekadašnje središnje jugoslovenske republike, pa je Stranka demokratske akcije poručila Dodiku da će „ukoliko kršenjem Ustava i zakona odvede zemlju u haos i najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, sam izvući najdeblji kraj u svemu tome“.
Nije dugo trebalo da još dalje ode nezaobilazni „telal političkog Sarajeva“ Željko Komšić, čije su neukusne pretnje Dodiku pokazale da projektovana slika ovog navodno „tolerantnog zastupnika građanskih vrednosti“ ima malo veze sa stvarnošću.
Dodik, jasno, nije ostao dužan Komšiću, već je njegovo (i ne samo njegovo!) protivljenje najavljenom vraćanju ustavnih dejtonskih nadležnosti RS uporedio sa ponašanjem pljačkaša koji brane ranije otetu imovinu: „Razumeo sam njegovu izjavu. Tako rade oni koji su ranije nešto oteli pa sada to opljačkano brane. Neka pokaže gde to u Ustavu i Dejtonskom sporazumu piše o tim nadležnostima BiH za vojsku i pravosuđe.“

GURANJE ANP-a Treba, naravno, podsetiti da su prethodno propali pokušaji da se na sednicama Predsedništva BiH realizuju ciljevi suprotstavljenih strana. Iako su za 20. avgust bile zakazane čak dve sednice – redovna na kojoj se na inicijativu Komšića trebalo raspravljati o usvajaju ANP-a za NATO i vanredna, koju je predložio Dodik kako bi progurao Zorana Tegeltiju za mandatara – vrlo brzo se pokazalo da ništa od predloženog ne može biti usvojeno. Trojka u zgradi Predsedništva u sarajevskoj Titovoj ulici jedino se uspela usaglasiti oko toga da prekinu započetu redovnu sednicu i otkažu vanrednu.
Lider RS je ocenio da je brzi završetak sednice pokušaj kupovine vremena i rezultat razgovora koje je Komšić dan pre njenog održavanja vodio sa ambasadorima SAD i Velike Britanije, ali je istovremeno ponovio da dalje uporno guranje ANP-a ne može proći: „Ja ću samo reći da nema potrebe sa razgovaramo o ANP-u, to se neće desiti. Srpska strana i ja nećemo glasati za taj plan, za nas je neprihvatljiv put u NATO zbog razloga koje smo i ranije iznosili.“
Dodikova poruka je bila jasna da jasnija ne može biti, ali Šefik Džaferović kao da nije čuo njegove reči, pa je izrazio uverenje da „svi moraju da se potrude kako bi se usvojio ANP“, i da „niko nema pravo da kaže da neće“.
Milorad Dodik pokušao je još jednom, 27. avgusta, da na dnevni red sednice Predsedništva stavi imenovanje Zorana Tegeltije (u međuvremenu je prošao sve bezbednosne provere kod nadležnih službi) za predsedavajućeg Saveta ministara. Pošto je tandem zastupnika bezaltertnativnog puta BiH u NATO ponovio da je uslov za njihovu podršku Tegeltiji prihvatanje ANP-a, srpski član Predsedništva je povukao zahtev za održavanje sednice. I onda najavio da će, ukoliko do isteka roka 5. septembra ne bude postignut dogovor, RS dati svoj odgovor na „desetomesečno bošnjačko oduzimanje prava Srbima na političko predstavljanje u organima BiH“.

SRPSKO (NE)JEDINSTVO Kako bi se stvari mogle razvijati ukoliko – što u ovom trenutku izgleda najrealnije – 5. septembra propadne sporazum tri nacionalna lidera? Ne treba sumnjati da će, ako krene u ispunjavanje najavljenog obećanja, državnik iz Laktaša u Narodnoj skupštini RS dobiti neophodnu većinu za predlog o vraćanju otetih nadležnosti Banjaluci, međutim, veliko je pitanje da li će se na toj sednici, kroz podršku opozicionih partija (SDS-a i PDP-a) njegovoj inicijativi, manifestovati toliko potrebno srpsko jedinstvo.
Iz SDS-a su zagonetno poručili da će stav o svojim daljim potezima saopštiti kada bude jasna sudbina sporazuma potpisanog 5. avgusta. Ne bi nas iznenadilo ukoliko bi, kada se Dodikov zahtev nađe u Narodnoj skupštini, najjača opoziciona stranka RS – uz obrazloženje da se ovakvim rizičnim i avanturističkim potezima zapravo ugrožava pozicija RS i stabilnost BiH – naložila svojim poslanicima da glasaju protiv predloga ili da budu uzdržani prilikom odlučivanja.
Sličan stav mogao bi da zauzme i PDP, što bi ove dve partije preporučilo Bakiru Izetbegoviću, ali što je još važnije, zapadnim „prijateljima Bosne“ da kao „odgovorni partneri“ ponovo zauzmu mesta u zajedničkim organima vlasti BiH. Time bi se, sa tačke interesa globalističkih centara moći, mogla u svetu stvoriti željena slika da, pored „neodgovornih secesionista“ iz organa vlasti u Banjaluci, postoje i oni drugi, „razumni i konstruktivni Srbi“ koji sarađuju u državnim organima vlasti i tako doprinose očuvanju mira i stabilnosti u BiH.

BONSKA OVLAŠĆENJA? Svestan je, naravno, i Dodik svih rizika operacije vraćanja otetih dejtonskih nadležnosti pa zato naglašava da „nećemo ići u avanture, već polako, precizno koristeći sva demokratska sredstva“. Problem je, međutim, što je za brojne neprijatelje manjeg entiteta BiH ovaj „demokratski put“ vraćanja otetih nadležnosti potpuno neprihvatljiv, zbog čega će nastojati da ga maksimalno diskredituju, a njegovog inicijatora demonizuju i po mogućnosti oteraju s državne funkcije.
Džaferović i Komšić su se već potrudili da „objasne“ kako eventualna odluka Narodne skupštine RS neće imati nikakvo pravno dejstvo pošto je za rasformiranje zajedničkih organa BiH potrebno dobiti saglasnost državnog parlamenta BiH i skupština oba entiteta, što se „u ovom slučaju nikada neće desiti“.
Ukoliko u Narodnoj skupštini RS zaista budu usvojeni najavljeni Dodikovi zahtevi, od već poznatih stavova bosanskog tandema iz Predsedništva BiH biće mnogo značajnije reakcije i, što je još važnije, konkretni potezi takozvanih međunarodnih faktora. Nije teško zamisliti visokog predstavnika Valentina Incka kako osuđuje odluku Skupštine RS, a slične poruke mogu se očekivati i od članova Saveta za sprovođenje mira u Bosni i Hercegovini (uz protivljenje predstavnika Rusije), te odgovornih predstavnika zapadnih država, EU i NATO-a. Aktivan bi mogao da bude i Ustavni sud koji bi, na zahtev SDA ili neke bosanske partije „građanske orijentacije“, proglasio pravno ništavnom odluku skupštine manjeg entiteta o vraćanju oduzetih nadležnosti Banjaluci.
Svi ovi potezi bili bi u funkciji pritiska na RS, ali bi stvarne namere Zapada prema buntovnicima mogao da odredi „signal“ upućen Incku. Ukoliko austrijski protektor odluči da – u skladu s politikom povratka na „stari kurs“ koji su nedavno u Savetu bezbednosti nagovestili američki i britanski ambasadori u UN – reaktivira „bonska ovlašćenja“ i smeni Dodika, stvari će se opasno zakomplikovati, pošto srpski član Predsedništva BiH, gotovo izvesno, neće ispoštovati njegov „ukaz“. Takvo zaoštravanje situacije je možda upravo ono što žele globalni scenaristi koji u njemu vide priliku za lomljenje kičme Srpskoj i uterivanje BiH u NATO.
No sačekajmo da vidimo hoće li dani i nedelje koji dolaze potvrditi ili demantovati ovaj, zasad, samo hipotetički scenario…