Izlog knjige

Emil Sioran
ZLI DEMIJURG
„Dereta“, Beograd

Ova knjiga predstavlja zbirku šest Sioranovih eseja: „Zli demijurg“, „Novi bogovi“, „Paleontologija“, „Susreti sa samoubistvom“, „Neoslobođeno“ i „Zadavljene misli“. Tekstovi su različiti po svojoj formi i dužini, ali suštinski ujedinjeni u temama koje su tradicionalno okupirale autora – smrt, bog, dobro i zlo, ljudske slabosti, strah, apsurd i očaj postojanja. Uz izvanredan prevod Mire Vuković i pogovor Milovana Danojlića, čitaoci sada mogu da uživaju u novom, prerađenom izdanju ovog Sioranovog dela.
Emil Sioran, jedan od najznačajnijih filozofa i esejista XX veka, čuven je po svom duboko pesimističkom i fatalističkom poimanju sveta. Iako se uporno trudio da ostane izvan društvenih tokova, odbijajući većinu zahteva za intervjue, kao i brojne nagrade, retki su oni koji su tako duboko i analitično promišljali to isto društvo, čovekovu egzistenciju i duh tadašnjeg vremena. Zajedno sa svojom ženom živeo je u potpunoj izolaciji u Latinskoj četvrti u Parizu, zauzevši tako, u odnosu na svet, onu distancu koja je neophodna da bi se taj svet istinski sagledao. Mračan pogled skeptika na paradoks našeg postojanja može se svesti na ovu njegovu misao: Svi smo mi na dnu pakla čiji je svaki trenutak pravo čudo.

Danijele Ganzer
PROTIVZAKONITI RATOVI
„Laguna“, Beograd

Ova knjiga govori o tome kako i na koji način zemlje NATO-a podrivaju Ujedinjene nacije.
Od osnivanja Ujedinjenih nacija ustanovljena je zabrana rata – osim u dva izuzetka: samoodbrana i mandat Saveta bezbednosti UN – koja važi za sve zemlje sveta. Međutim, stvarnost izgleda sasvim drugačije. Ova knjiga opisuje protivzakonite ratove vođene u prošlosti i protivzakonite ratove koji se još uvek vode. U njoj je opisano na koji način su podrivana osnovna načela Ujedinjenih nacija, kako je svesno gažena zabrana rata i kakvu nedoličnu ulogu u svemu tome igraju zemlje članice NATO-a. Protivzakoniti ratovi, koji su se odigrali posle 1945. godine i kojima je u ovoj knjizi posvećena pažnja, vođeni su 1953. u Iranu, 1954. u Gvatemali, 1956. u Egiptu, 1961. na Kubi, 1964. u Vijetnamu, 1981. u Nikaragvi, 1999. u Srbiji, 2001. u Avganistanu, 2003. u Iraku, 2011. u Libiji, 2014. u Ukrajini, 2015. u Jemenu, a rat u Siriji još uvek je u toku.
Prema rečima kritičara, ,,svako ko pročita najnoviju Ganserovu knjigu Protivzakoniti ratovi doći će do gorkog zaključka da je ’rat protiv terorizma’, koji od 11. septembra 2001. vode SAD i njeni partneri – pripadnici NATO-a – u stvari rat za resurse i da im u ovom trenutku islamistički terorizam služi kao alibi za međunarodne intervencije.“

Seren Kjerkegor
ILI-ILI
„Službeni glasnik“, Beograd

Ili-ili je prvo veće filozofsko delo Serena Kjerkegora, danskog mislioca i autora iz XIX veka čija nas originalnost i danas opčinjava. Poznat pre svega kao tvorac ključnih koncepata moderne misli i „otac egzistencijalizma“, ali i kao religiozni mislilac, Kjerkegor zahvata oblasti filozofije, teologije, psihologije, književne kritike, religiozne literature i književnosti, istovremeno ih obogaćujući mnogim originalnim doprinosima. Ta moćna mešavina služi mu, pre svega, kao temelj za društvenu kritiku, ali i za novo tumačenje i revitalizovanje hrišćanske vere. Predstavljajući stanovišta dve izrazite ličnosti oprečnih uverenja – mladog estete iz prvog dela Ili-ili, jednostavno nazvanog A, i etičara, sudskog savetnika Vilhelma iz drugog dela – Kjerkegor promišlja o traganju za životom ispunjenim značenjem, razmatrajući najrazličitije teme: od Mocarta i drame do dosade i ciničnog zavođenja i odbacivanja mlade devojke u čuvenom Dnevniku jednog zavodnika. Remek-delo dvojnosti, Ili-ili je briljantno istraživanje konflikta između estetskog i etičkog duha u kome se ironično i zavodljivo promišlja o epikurejskim zadovoljstvima i elokventno izlažu plemenite vrline kreposnog života.

Erika Hobsbaum
DOBA CARSTVA 1875–1914
„Arhipelag“, Beograd

Ova kapitalna istoriografska studija jedno je od ključnih istoriografskih dela modernih vremena. Pisana je uzbudljivo i zanosno, u jedinstvu obilja činjenica i lucidnih interpretacija, predstavlja istoriju Evrope i sveta u doba velikih imperija poslednjih decenija 19. i prvih decenija 20. veka.
Hobsbaum briljantno slika jednu epohu, njenu politiku i društvo, ekonomiju i kulturu, te svakodnevni život, talase modernizacije i industrijalizacije u godinama i decenijama pre nego što će jedna moćna civilizacija zaplivati u užasima Prvog svetskog rata i tako postati „jučerašnji svet“.
Mada je Evropa u središtu tog doba carstva, Hobsbaumova knjiga raskošno osvetljava i vanevropske prostore i imperijalnu borbu za moć koja evropske sile odvodi u dramatične sukobe.