Излог књиге

Емил Сиоран
ЗЛИ ДЕМИЈУРГ
„Дерета“, Београд

Ова књига представља збирку шест Сиоранових есеја: „Зли демијург“, „Нови богови“, „Палеонтологија“, „Сусрети са самоубиством“, „Неослобођено“ и „Задављене мисли“. Текстови су различити по својој форми и дужини, али суштински уједињени у темама које су традиционално окупирале аутора – смрт, бог, добро и зло, људске слабости, страх, апсурд и очај постојања. Уз изванредан превод Мире Вуковић и поговор Милована Данојлића, читаоци сада могу да уживају у новом, прерађеном издању овог Сиорановог дела.
Емил Сиоран, један од најзначајнијих филозофа и есејиста XX века, чувен је по свом дубоко песимистичком и фаталистичком поимању света. Иако се упорно трудио да остане изван друштвених токова, одбијајући већину захтева за интервјуе, као и бројне награде, ретки су они који су тако дубоко и аналитично промишљали то исто друштво, човекову егзистенцију и дух тадашњег времена. Заједно са својом женом живео је у потпуној изолацији у Латинској четврти у Паризу, заузевши тако, у односу на свет, ону дистанцу која је неопходна да би се тај свет истински сагледао. Мрачан поглед скептика на парадокс нашег постојања може се свести на ову његову мисао: Сви смо ми на дну пакла чији је сваки тренутак право чудо.

Данијеле Ганзер
ПРОТИВЗАКОНИТИ РАТОВИ
„Лагуна“, Београд

Ова књига говори о томе како и на који начин земље НАТО-а подривају Уједињене нације.
Од оснивања Уједињених нација установљена је забрана рата – осим у два изузетка: самоодбрана и мандат Савета безбедности УН – која важи за све земље света. Међутим, стварност изгледа сасвим другачије. Ова књига описује противзаконите ратове вођене у прошлости и противзаконите ратове који се још увек воде. У њој је описано на који начин су подривана основна начела Уједињених нација, како је свесно гажена забрана рата и какву недоличну улогу у свему томе играју земље чланице НАТО-а. Противзаконити ратови, који су се одиграли после 1945. године и којима је у овој књизи посвећена пажња, вођени су 1953. у Ирану, 1954. у Гватемали, 1956. у Египту, 1961. на Куби, 1964. у Вијетнаму, 1981. у Никарагви, 1999. у Србији, 2001. у Авганистану, 2003. у Ираку, 2011. у Либији, 2014. у Украјини, 2015. у Јемену, а рат у Сирији још увек је у току.
Према речима критичара, ,,свако ко прочита најновију Гансерову књигу Противзаконити ратови доћи ће до горког закључка да је ’рат против тероризма’, који од 11. септембра 2001. воде САД и њени партнери – припадници НАТО-а – у ствари рат за ресурсе и да им у овом тренутку исламистички тероризам служи као алиби за међународне интервенције.“

Серен Кјеркегор
ИЛИ-ИЛИ
„Службени гласник“, Београд

Или-или је прво веће филозофско дело Серена Кјеркегора, данског мислиоца и аутора из XIX века чија нас оригиналност и данас опчињава. Познат пре свега као творац кључних концепата модерне мисли и „отац егзистенцијализма“, али и као религиозни мислилац, Кјеркегор захвата области филозофије, теологије, психологије, књижевне критике, религиозне литературе и књижевности, истовремено их обогаћујући многим оригиналним доприносима. Та моћна мешавина служи му, пре свега, као темељ за друштвену критику, али и за ново тумачење и ревитализовање хришћанске вере. Представљајући становишта две изразите личности опречних уверења – младог естете из првог дела Или-или, једноставно названог А, и етичара, судског саветника Вилхелма из другог дела – Кјеркегор промишља о трагању за животом испуњеним значењем, разматрајући најразличитије теме: од Моцарта и драме до досаде и циничног завођења и одбацивања младе девојке у чувеном Дневнику једног заводника. Ремек-дело двојности, Или-или је бриљантно истраживање конфликта између естетског и етичког духа у коме се иронично и заводљиво промишља о епикурејским задовољствима и елоквентно излажу племените врлине крепосног живота.

Ерика Хобсбаум
ДОБА ЦАРСТВА 1875–1914
„Архипелаг“, Београд

Ова капитална историографска студија једно је од кључних историографских дела модерних времена. Писана је узбудљиво и заносно, у јединству обиља чињеница и луцидних интерпретација, представља историју Европе и света у доба великих империја последњих деценија 19. и првих деценија 20. века.
Хобсбаум бриљантно слика једну епоху, њену политику и друштво, економију и културу, те свакодневни живот, таласе модернизације и индустријализације у годинама и деценијама пре него што ће једна моћна цивилизација запливати у ужасима Првог светског рата и тако постати „јучерашњи свет“.
Мада је Европа у средишту тог доба царства, Хобсбаумова књига раскошно осветљава и ваневропске просторе и империјалну борбу за моћ која европске силе одводи у драматичне сукобе.