INTIMNA LIRIKA UMETNICE IZ SENKE

KLARA ŠUMAN – ŽENA ISPRED SVOG VREMENA

Dva veka od rođenja jedne od najboljih pijanista u istoriji muzike (bila vrhunski izvođač, ali i kompozitor u senci svog slavnog muža Roberta Šumana) u Beogradu je obeleženo koncertima nazvanim Klara Šuman – žena ispred svog vremena

Na novčanici od sto nemačkih maraka nalazio se ženski lik. Malo njih zna da je to Klara Šuman, žena romantičarskog nemačkog kompozitora Roberta Šumana, jedna od najboljih pijanista u istoriji muzike. Dvesta godina od njenog rođenja (13. septembra 1819) u Beogradu je obeleženo koncertima nazvanim Klara Šuman – žena ispred svog vremena. Beogradska pijanistkinja Jasmina Raković osmislila je da u tri dana prikaže Klaru Šuman ne samo kao ženu, majku i izvođača nego i kao kompozitora u senci svog slavnog muža. Uz pomoć Gete instituta koncerti su realizovani u Artget galeriji Kulturnog centra Beograda, atrijumu Narodnog muzeja i velikoj sali Kolarca. Ovom prilikom se ponovo vidi da Beograd nema dovoljno koncertnih sala, pogotovu za kamernu muziku. Mali Artget, preakustični Narodni muzej i preveliki Kolarac nisu prostori koji odgovaraju intimnoj lirici Klare Šuman. Ipak, muzičari su iskoristili ono što im je dato, kako što uvek biva s umetničkom muzikom.
Ljubav Šumanovih je, kao na filmu, prevazišla sve izazove – otpor njenog oca prema udaji za Roberta (morali su da traže sudsku dozvolu), svakodnevnu borbu za život, njegovu mentalnu bolest. Klara je rodila osmoro dece, od kojih je preživelo četvoro, izdržavala je porodicu svirajući koncerte, a posle njegove prerane smrti radila je aktivno na izdavanju i izvođenju njegovih dela. Nadživela ga je 40 godina, a pijanistička karijera joj je trajala preko šezdeset. U tako radnim i porodičnim obavezama ispunjenom životu pravo je čudo da je Klara Šuman imala vremena i da komponuje. Očigledno je to bila njena potreba, da bi sasvim prestala sa 37 godina, kada joj je muž umro. Za to malo vremena iza nje je ostao originalni opus u kome se može naslutiti kompozitorska budućnost, nikad ostvarena.
Sva tri koncerta naslovljena su prema solo pesmama u programu: Introdukcija – Voliš li zbog lepote, Romansa – Tajnoviti šapat i Finale – Voleše se uzajamno. Klavirske Varijacije na Šumanovu temu op. 20 izvela je Ružica Gojković, a Sonatu za klavir u ge-molu Jasmina Raković. Klara je bila pre svega jedan od najboljih pijanista tog vremena, pa u kompozicijama koristi sve mogućnosti klavira, izazov kome su odlično odgovorile solistkinje. U tri solo pesme op. 12 nastupila je sopran Ana Cvetković Stojnić uz pratnju Ratka Spasojčevića. Odlična dikcija i intonacija, lepa boja glasa, punog i mekanog tona, kontrolisanog, jer lid (lied) nije opera, uz odmerenu pojavnost u službi muzike, istakli su u prvi plan sve atribute prave zvezde.
Kratke klavirske komade kao prigodne forme za muzička okupljanja i dodatak resitalima – Pieces fugitives op. 15, Soirees musicales op.6 i Tri romanse – izvele su Miljana Đorđević, Sofija Nikolić i Ana Kovačević. Fragmentarni muzički materijal, nabacan ali ne i razrađen, s harmonskim razvojem bliže Maleru nego Šumanu, teško je bilo sklopiti u smislenu celinu. Ipak, mlade pijanistkinje su od hermetičnih dela izvukle maksimum, boreći se često s nerazumljivim harmonskim rešenjima. Čini se da u svakoj maloj formi Klare Šuman ima muzičkog materijala za veliko i bogato muzičko delo, samo ona nije imala vremena da se time bavi… Šest solo pesama Iz Jukunde op. 23 pevala je Mina Marković uz pratnju Maše Babić, u visokim lagama operski forsiranim glasom, prejakim za preakustični Muzej, tako da su piano intimne deonice zvučale najbolje. Opet je manje bilo bolje.
Ciklus je završen muzikom za klavir četvororučno (Ružica Gojković i Jasmina Raković), Romansama za violinu i klavir op. 22 (Mina Aleksić, violina i Ružica Gojković), solo pesmama op. 13 (tenor Marko Živković, Jasmina Raković klavir) i Klavirskim trijom op. 17 (Beogradski trio: Igor Dražević – klavir, Dušan Panajotović – violina, Ivan Jarić – violončelo). Festival ženske romantičarske muzike privukao je beogradsku publiku u velikom broju, i pored svih remetilačkih faktora – ispred Narodnog muzeja u subotu uveče brundao je generator dok su radnici vredno peglali kocke na ulici, improvizovana bina ispred Konja gruvala je subsonične basove, zviždali su i urlali protestanti prolazeći pored Muzeja, oni koji nas usrećuju svake subote po podne, a obezbeđenje nije pustilo publiku da uđe sve do početka koncerta. Ipak, Beograđani su veterani pobeđivanja maltretmana, pa je Muzej popunjen upornim ljubiteljima dobre muzike. Sve čestitke Jasmini Raković na originalnoj ideji, ali i na vrhunskoj realizaciji mladih muzičarskih snaga, onih koji, uprkos svemu, ostaju ovde i bore se za dostojanstvo profesije i lepotu umetnosti.