Dva stara bračna druga

Upoređivanje izveštaja slovenačkih i srpskih medija o poseti slovenačkog premijera Beogradu ukazuje na zanimljive nijanse i razlike u gledištima. Gde je saradnja moguća, a gde su razlike (još uvek) nepremostive?

Nedavna poseta predsednika slovenačke vlade Marjana Šareca Srbiji nije prošla nezapaženo u Sloveniji kao što je bilo uobičajeno s prethodnim slovenačkim posetama na „visokom nivou“.

ZAMERKE Ljubljanski štampani mediji (ne samo desničarski) zamerili su Šarecu što je za svoju prvu državničku posetu van zemalja Evropske unije izabrao – Srbiju. Zamereno mu je i što je u Beograd otišao pre nego što je bio u Rimu ili Budimpešti. Zašto je preskočio Zagreb, to je svima jasno – usled nerešene granice, odnosi Slovenije i Hrvatske srozani su na najniže grane u poslednje dve decenije. Pa ipak bi slovenačka desnica radije videla Šareca u Zagrebu nego u Beogradu. Zato su desničarski mediji Šarecov izbor Srbije dočekali na nož, još naročito u svetlu činjenice da su se u Beogradu u poslednjih osam meseci obrele čak tri visoke državničke posete iz Ljubljane – predsednika parlamenta Dejana Židana, predsednika države Boruta Pahora i sad, eto, i premijera.

MEDIJSKA SLIKA Poređenje izveštavanja slovenačkih i srpskih medija o poslednjoj visokoj poseti iz Ljubljane otkriva zanimljive nijanse.
Srpski mediji su mahom oduševljeni zbog dobrih odnosa s prijateljskom Slovenijom u kojima nema gotovo nijedne sporne tačke, izuzev, možda, nepriznate srpske manjine od oko 80.000 duša koju je zvanična srpska politika, ko god je bio na vlasti, davno žrtvovala u ime saradnje sa Slovenijom.
Slovenački mediji, s druge strane, ne potenciraju sliku „prijateljskih odnosa“ s Beogradom, niti su skloni ideji da se Srbima u Sloveniji omogući uživanje manjinskih prava, ali notiraju činjenicu da je Beograd priznao manjinska prava za oko 10.000 Slovenaca koji su svili gnezdo u Srbiji.
Na kraju jedina dodirna tačka, oko koje nema sporenja, ostaje – „biznis“. U „biznisu“ ionako nema prijateljstva, još manje emocija, nedajbože bratimljenja, što većini Slovenaca savršeno odgovara. Tako se sve svodi na pare, pa obe države na prvo mesto stavljaju „dobru privrednu saradnju“. Da razmena iz godine u godinu raste, to je podatak koji obavezno ističu svi slovenački mediji. Naročito stoga što raste u korist Slovenije. Ali da srpski privrednici u pokušaju da uđu na slovenačko tržište po pravilu nailaze na brdo problema i ne baš prijateljski doček – naročito „Delta“ i „MK Grupa“ – o tome u slovenačkim medijima nećete naći ni reč.
Slovenački mediji vole da potcrtaju razlike koje idu u prilog Sloveniji a ujedno pravdaju otcepljenje od Jugoslavije. U tu svrhu se grafikonima (kao da reči nisu dovoljne) publici dočarava da je odluka bila pravilna jer su razlike u razvoju – drastične. U to ime je i ljubljansko „Delo“, uvek blisko vlasti, propratilo Šarecov put u Beograd grafikonima koji pokazuju ne samo kako iz godine u godinu raste slovenački izvoz u Srbiju nego i da je BDP po glavi stanovnika u Srbiji gotovo četiri puta niži od onog u Sloveniji. U Srbiji iznosi 6.119 evra, dok je slovenački BDP 22.182 evra. „Delo“ je tako izabralo zgodan podatak za podizanje i učvršćivanje „nacionalnog ponosa“ kod kuće, usput prozirno nipodaštavajući Srbiju, iako visina srpskog BDP-a nema veze sa Šarecovim naporima za produbljivanje saradnje. Takvo naglašavanje razlika je, nema sumnje, u službi produbljivanja, u slovenačkom društvu ionako dubokih i bezmalo nepomirljivih, stereotipa, a ne produbljivanja saradnje između dve države.
Nije sporno da je slovenački BDP viši od srpskog – ali i srpski bi verovatno bio mnogo viši nego što jeste da Srbija nije bila gurnuta u haos raspada dotadašnje SFRJ i to ne samo svojom krivicom nego i krivicom onih koji su u Ljubljani zagovarali model jednostranog otcepljenja kakav je EU proglasila nezakonitim u slučaju Katalonije… Obaška NATO bombe za koje je Slovenija širom otvorila svoj vazdušni prostor, za razliku od Austrije, nove žrtve i razaranja. Sve to, naravno, nije stalo u grafikon „Dela“.

KARIKATURA ODNOSA Ali zato se ljubljanski list potrudio da kroz karikaturu dočara suštinu odnosa Srbije i Slovenije. Vidimo Šareca kako se desnicom rukuje sa Anom Brnabić, dok levicom tetoše novorođenče u kolicima – kosovskog Albanca. Pitanje Kosova jeste jedno od ključnih otvorenih pitanja između Beograda i Ljubljane, ali ga obe strane „diplomatski“ guraju pod tepih prilikom svake državničke posete, pa i Šarecove. Što ne sprečava „Delo“, kao i druge slovenačke medije, da prilikom izveštavanja o Srbiji obavezno naglase da Slovenija „ima jako dobre odnose sa Kosovom“ koje nazivaju „državom“ i time potvrđuju lojalnost nacionalnim interesima i odlukama slovenačkih državnih organa, uprkos činjenici da se time podržava i kršenje međunarodnog prava.
Ipak, da je „slučaj Kosova već ušao u istoriju kao vesnik razgradnje međunarodnog pravnog poretka“ nedavno su, posle decenija navijanja za cepanje Srbije i otcepljenje Kosova, primetili i pojedini slovenački zvaničnici, pa i mediji. Otuda „Delo“ sada (u svetlu Šarecove posete Srbiji) piše kako je otcepljenje Kosova zapravo „američki projekat na Balkanu, koji Amerikanci doživljavaju kao svoju najuspeliju vojnu intervenciju jer nisu snosili nikakve gubitke“, uz napomenu da, „pošto ta vojna intervencija sa stanovišta međunarodnog prava nije bila opravdana, SAD neće dozvoliti da ta ’humanitarna intervencija’ postane loš primer za napade na druge suverene države“.

PITANJE SUKCESIJE Poređenjem napisa u slovenačkim i srpskim medijima možemo uočiti još jednu razliku: dok Sloveniju u vezi sa Srbijom zanima prošlost, tačnije deoba arhiva i imovine SFRJ, Srbiju u vezi sa Slovenijom zanima – budućnost, tačnije podrška Ljubljane na putu u EU.
„Nema većih otvorenih pitanja između dve države i zato se očekuje da će u žiži razgovora Šareca sa domaćinom, srpskom premijerkom Anom Brnabić, biti privredna saradnja i ostvarivanje sporazuma o nasledstvu SFRJ. Slovenija i Srbija su dve od pet potpisnica sporazuma, ali neka pitanja je moguće rešavati i bilateralno, pre svega o vraćanju slovenačkog kulturnog blaga i pristupu bankarskim, vojnim i drugim arhivima nekadašnje zajedničke države“, dodaje „Delo“. Sve začinjeno napomenom da obe države još nisu rešile sva pitanja sukcesije vezana za imovinu prethodne države, gde bi „morala Srbija da da, a Slovenija da dobije“, naravno na „pragmatičan način“ i tako da „nikome ne smeta“.
Proizlazi da Srbija ima nešto što nije njeno i nećka se da vrati, pri čemu nije pomenuto da se na spornom „spisku 313“ (predmeta koje potražuje Ljubljana) nalaze umetnička dela slovenačkih autora koja su bila otkupljena od strane muzeja i drugih institucija sa sedištem u Beogradu i koja zapravo nemaju nikakve veze sa „sukcesijom“, niti obavezom Srbije da ih „vraća“. Pri čemu se prenebregava da Slovenija, s druge strane, stvarno ima dug u vidu istorijskog bagaža neizvršenih obaveza, između ostalog i isplate penzija oficirima nekadašnje JNA koji žive u Sloveniji, a koje već tri decenije diskriminiše, čekajući da se problem reši prirodnim putem…
Po sličnoj matrici se postupilo i sa imovinom Karađorđevića na Brdu kod Kranja – specijalnim zakonom je pretvorena u državno dobro a onda u elitnu lokaciju za strane državnike i međunarodne konferencije…
Sve u svemu, ako je suditi prema slovenačkim medijima, glasnogovornicima zvanične politike – Srbija nema šta da očekuje niti da dobije od Slovenije, ali zato Slovenija od Srbije očekuje mnogo. Iz slovenačkog ugla gledanja, Srbija je vazda nešto dužna, dok obrnuto ne važi.

INVESTICIJE Za slovenačke medije je Šarecova poseta Beogradu bila prilika da naglase kako se slovenačka privreda fino razgranala u Srbiji – s obzirom na to da je srpsko tržište na drugom mestu po slovenačkim neposrednim investicijama, dok je Srbija u konkurenciji država koje nisu u EU tek treći najveći ulagač među stranim investitorima. Prevedeno na jezik brojeva, prema podacima Banke Slovenije za 2017, „visina srpskih direktnih ulaganja je deset puta manja od slovenačkih u Srbiji“. Boljoj atmosferi doprinose zajedničke sednice obe vlade, slažu se analitičari, dok „Delo“ zaključuje da su „odnosi između Slovenije i Srbije kao između dva stara bračna druga. Što su dalje jedan od drugog, toliko su bolji njihovi odnosi. Nema sumnje, posle gotovo 30 godina, koliko je prošlo od suživota u zajedničkoj državi, Slovenija i Srbija su u odličnim odnosima“.
Kada je već reč o radosnim trenucima koji bi mogli da potkrepe te „odlične odnose“, poput Šarecove šetnje po Teslinom muzeju i oduševljenja dok je izvodio neke eksperimente (o čemu su opširno izveštavali srpski mediji), sve to je, nažalost, izostalo u izveštajima serviranim na sunčanoj strani Alpa. Možda zato što je bilo „isuviše srdačno“ ili preveliki šok za slovenačku sedmu silu, naviknutu na izveštavanje o Srbima kao „lošim momcima“… zaйmы na kartu vzяtь zaйm bez otkaza na kartumaterinskiй kapital zaйmsročnый zaйm do zarplatы