AMERIKA I ENGLESKA BIĆE ZEMLJA PROLETERSKA

Engleska vlada je 1971. godine nacionalizovala kompaniju „Rols-Rojs“ da bi je spasla od bankrota. Kao u komunizmu. „Rols-Rojs“ je danas vodeća svetska kompanija u svojoj oblasti

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

NI GAĆE NEĆE BITI NAŠE Propade „Tomas Kuk“, najstarija turistička agencija. Kako se to moglo desiti? Mnogo je komentara napisano a pisaće ih se još. Jedan od prvih, veoma dobar, napisao je Nil Klark. Pored ostalog izrekao je sledeće: „Posle Drugog svetskog rata zapadne vlade su služile interesima građana, ali od momenta kad su srušile Sovjetski Savez i kad više nije bilo pretnji od komunističkih ekonomskih sistema krenule su putem koji je protiv interesa većine ljudi. Potrošnja na stvari koje javnost želi, bilo da se radi o javnim bibliotekama, lokalnim službama, stomatološkim uslugama ili pravnoj pomoći, drastično je smanjena, ali su zato enormno povećani izdaci za ’elitne’ projekte, poput rata u Iraku ili obaranje režima u drugim državama.“ Klark dešavanja oko agencije „Tomas Kuk“ upoređuje sa stanjem u kompaniji „Rols-Rojs“, koja se sedamdesetih godina 20. veka našla u teškoj situaciji. Pretio joj je totalni bankrot kada je vlada, na čijem čelu je bio Edvarad Hit, donela 1971. godine odluku da se kompanija nacionalizuje, tj. pređe u državno vlasništvo. Nacionalizacija kao u komunizmu. Amerika i Engleska biće zemlja proleterska. „Rols-Rojs“ je danas vodeća svetska kompanija u svojoj oblasti.
Ovo pominjem ne zbog Engleza već zbog nas, Srba i države Srbije. Evrounijatski hohštapleri, tj. eksperti i mešetari MMF-a, Svetske banke i američki stipendisti savetuju nama, Srbima, da prodamo, odnosno privatizujemo „Komercijalnu banku“, EPS, rudna blaga i izvore vode (ako ovo poslednje već nismo prodali) i time postanemo moderni, ili po srpski goli golcati, jer ni gaće koje još uvek na sebi imamo neće više biti naše. Tako ćemo spremno dočekati svetlu budućnost u kojoj će Beograd postati pederska prestonica. Uskoro će to biti jedan od uslova da nas prime u evrounijatsku kamoru limburga meseca? Ne verujete? Imate pravo. Pravo na veru je Ustavom zagarantovano. Pravo na glupost takođe Ustavom nije zabranjena.
Nekoliko dana, dok ne stigne nešto zanimljivije, pričaće se o agenciji „Tomas Kuk“. Nisam bio lenj. Zavirio sam u stare knjige i evo šta sam pronašao u jednoj od njih. Knjiga se zove Ratni profiti. Napisao ju je Rihard Levizon. Izdavač je „Kosmos“ iz Beograda. Osnivač edicije je Svetomir Lazarević. Knjigu je s francuskog preveo Dušan Matić. Pogovor napisao Veselin Masleša. Slova za korice izradio Mihailo S. Petrov. Knjiga je objavljena februara meseca 1941. godine.

BIĆE SRBA I POSLE NAS Britanska vlada – piše u knjizi – tražila je od društva za prevoz „Kuk“ da obavi jedan čudnovat transport. Već 1871. godine engleski Donji dom ozbiljno je ispitivao problem da li bi trebalo poveriti transport trupa u koloniji kući „Kuk“ koja je radila jeftinije od države. Trinaest godina kasnije, kad je Engleska spremala pohod na Sudan, taj plan je ostvaren. Pre nego što su Englezi zadobili političku prevlast u Egiptu, osnivač najstarije i najveće međunarodne turističke organizacije Toma Kuk stekao je tamo sasvim izuzetan i povlašćen položaj. Obezbeđivao je redovan saobraćaj na Nilu i imao stvarni monopol u oblasti transporta (str. 211–212).
Tokom vojnih operacija u Egiptu 1882–1884. godine, Kuk je, uz pomoć 28 lađa i 80 drugih plovnih objekata, prevezao 18.000 vojnika i 130.000 tona ratnog materijala. Ekspedicija je – piše doslovce – stigla prekasno da spase generala Gordona koga su urođenici bili opseli u Kartumu, ali je donela veliku zaradu kući „Kuk“ i doprinela mnogo njenom glasu.
U knjizi se opisuju i mnogi događaji iz Prvog svetskog rata, uloga Volstrita, predsednika SAD Vilsona, njegovog finansijskog savetnika i prijatelja Bernara Baruha. Valjao bi da zagovornici podizanja spomenika Vilsonu u Beogradu makar prelistaju ovu knjigu, i ne samo nju.
Molim ljude koji su danas na vlasti da ne prodaju i ovo malo što je ostalo od državne imovine Srbije. Biće Srba i posle nas. Valja i njima živeti.
Molimo se za sve srpske heroje zatočene u evrounijatskim kazamatima po nalogu haških korumpiranih zločinaca. Molimo se za zdravlje Džulijana Asanža. Budimo na strani Arno Gujona koji pomaže našoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji. Pomognimo i mi njegovu fondaciju. Čuvajmo Republiku Srpsku. Dogodine u Prizrenu.