TRŽIŠTE UDŽBENIKA: OD DIGITALIZACIJE DO MANJKA TOALETA

Osim što je pitanje udžbenika važno obrazovno-vaspitno i nacionalno značajno pitanje, posredi je i bitka oko „kolača“, prema procenama većine upućenih, na godišnjem nivou vrednog 50 miliona evra

Piše Zorica Babić

Stigao je i 15. avgust, dan kad su izdavači dužni da dostave udžbenike školama i knjižarama. I pre nego što počne nova školska godina, i verovatno još jedan sukob među izdavačima, podsetićemo šta se dešavalo tokom proleća. U maju je Ministarstvo prosvete objavilo Katalog odobrenih udžbenika za drugi i šesti razred osnovne škole. Stidljivo i prilično uvijeno, oglasilo se i Udruženje izdavača udžbenika, preko „Politike“ (subota, 1. jun 2019, strana 8), rečima da „postoji sumnja na dominantan položaj jedne izdavačke grupacije“. Iz nekih objava na fejsbuku saznajemo o čemu je konkretno reč, a da je u pitanju grupacija „Klet“ saznajemo iz spomenutog članka i drugih izvora. „U Katalogu se ponavlja ’omaška’ od prošle godine usled koje se pogrešno predstavlja da samo dva izdavača koja pripadaju istoj izdavačkoj grupaciji imaju odobren komplet za srpski jezik i radnu svesku. (Podsećamo da radna sveska nije zakonski deo obaveznog kompleta udžbenika već spada u dodatno nastavno sredstvo). ’Eduka’, kao i mnogi drugi izdavači, ima odobrene radne sveske, ali one se zakonski ne mogu naći u Katalogu, u koji mogu ući samo obavezni naslovi“ (objavu potpisuje urednički i autorski tim „Eduke“).
Prema Zakonu o udžbenicima, „udžbenik je osnovno didaktičko nastavno sredstvo, u bilo kom obliku ili mediju… “, a radna sveska, prema istom zakonu, član 3, jedno je od 11 pobrojanih „drugih nastavnih sredstava“ što doprinose „ostvarivanju ciljeva datog predmeta, prati udžbenik, i može da se koristi za savladavanje, proveru i proširivanje znanja stečenih korišćenjem udžbenika…“

PONOSNI NA DOMINACIJU! Direktorka „Kleta“ je u spomenutom članku izjavila da su ponosni na dominaciju i da je to dokaz njihovog kvaliteta, a posledica je ogromnog truda.
Osim što je pitanje udžbenika važno obrazovno-vaspitno i nacionalno značajno pitanje, posredi je i bitka oko „kolača“, prema procenama većine upućenih, na godišnjem nivou vrednog 50 miliona evra. Deo problema je i u tome što su škole uglavnom državne, a većina izdavača, osim Zavoda za udžbenike, privatni. Ali krenimo redom.
Sve do 2003. Zavod za izdavanje udžbenika bio je jedini naš izdavač, što je trajalo malo više od četrdeset godina. Kuća „Klet“ osnovana je 2004. Inače, „Klet“ je nemačka izdavačka kuća, jedna od najvećih evropskih kompanija u toj oblasti sa sedištem u petnaest zemalja. Pre otprilike pet godina kupili su još dve ovdašnje kuće – „Novi logos“ i „Fresku“. Prema većini procena, sada drže 50% tržišta. Posle uvođenja A licence (dozvola države da izdavač koji je nosilac licence ima pravo da štampa udžbenike iz svih predmeta i za sve cikluse obrazovanja) ostalo je tek desetak najistaknutijih izdavača, dok ih je ranije bilo između sedamdeset i osamdeset.

PROMENJENO NEKOLIKO ZAKONA O UDŽBENICIMA Za to vreme promenjeno je nekoliko zakona o udžbenicima, a najviše prašine diglo se oko poslednja dva, iz 2015. i 2018. godine. Zakoni o udžbenicima bave se procedurama kreiranja, odobravanja, izbora udžbenika, te telima koja u tom procesu učestvuju. Objasnimo ukratko kako taj proces teče i koja su to tela. Nastavni program propisuje Ministarstvo prosvete i on ima status podzakonskog akta. Dakle, svi izdavači ga se moraju pridržavati. U praksi se pokazalo da su pojedini izdavači u prednosti jer saznaju program pre nego što se zvanično objavi, pa imaju više vremena za izradu udžbenika. Izdavač je dužan da obezbedi i tri stručne ocene kvaliteta rukopisa koju daje recenzentska komisija. Jedan recenzent je obavezno „iz te struke“, a drugi iz nastave. Komisije Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) pregledaju i odobravaju rukopise, koje dalje zvanično odobrava Nacionalni prosvetni savet, a rešenje o odobravanju potpisuje ministar prosvete, čime se udžbenik stavlja u zvaničnu upotrebu u školama. ZUOV je postojao i ranije, a bavi se, između ostalog, i stručnom ocenom kvaliteta udžbenika. Rad se sprovodi u komisijama, a bazira se na različitim standardima, koji su definisani u zvaničnom dokumentu – Standardima kvaliteta udžbenika, kojim se propisuje obim, način izlaganja, jezik, stil, likovno-grafička oprema, i to su takođe sve podzakonski akti.
Na osnovu odobrenja Ministarstvo sastavlja Listu, pa onda i Katalog udžbenika koji se prosleđuje školama. Škola bira udžbenik za svaki razred, za svaki predmet. Sva odeljenja istog razreda iste škole koriste isti udžbenik. Udžbenici se sada biraju na četiri godine. Zvanično, nastavnički aktivi i veća biraju udžbenike, pa ih prosleđuju Savetu roditelja. Savet roditelja uglavnom ima prilično „pasivnu“ funkciju. Praktično, to ostavlja prostor da udžbenike u mnogim slučajevima biraju direktori. Posle otkrivanja mnogih afera, i svrstavanja svih oblika poklona u koruptivne radnje (nabrojimo neke: besplatni seminari – a stručno usavršavanje je obavezno; dodatni nastavni materijali, provizija od prodaje, pokloni za škole, čuveni tableti sa internet-uslugom), „igra“ se na višem nivou, a to je mnogo teže otkriti.

MANJKAVOSTI ZAKONA POD LUPOM Manjkavostima zakona i korupcijom bavili su se BIRN i Agencija za borbu protiv korupcije. BIRN-ovo istraživanje „Analiza rizika za nastanak korupcije u procesu odobrenja i izdavanja udžbenika u Srbiji“, dostupno na njihovom sajtu, i sad je relevantno iako se odnosi na Zakon iz 2015. Ono kaže sledeće: suviše je komplikovan proces koji nije u svim segmentima precizno određen, Ministarstvo, odnosno ministar ima velika ovlašćenja, jer ono bira i predstavnike (direktore) svih tela, ne postoje jasni sistemi kontrole, radi se o uskom krugu ljudi u kome je teško utvrditi (dokazati) sukob interesa (reč je, uglavnom, o univerzitetskim profesorima) i kad nastupaju kao stručnjaci, kad kao predstavnici institucija, a kad kao autori. Da li je, na primer, Zona Mrkalj, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu (profesor Metodike nastave srpske književnosti), predsednik Društva za srpski jezik i književnost, udruženja koje se u sklopu očuvanja jezika bavi i izradom testova za takmičenja i ponovo dolazi u neposredan kontakt sa nastavnicima, ali je i autor udžbenika čiji je izdavač „Klet“, i urednik za srpski jezik u toj kući – u sukobu interesa? Koja komisija bi to utvrđivala, i ko bi iz struke, recimo, bio član komisije? Nije li skoro svaki potencijalni kandidat njen kolega, i svakako neko koga već poznaje, mada može biti u različitim „odnosima“?
Agencija za borbu protiv korupcije osnovala je 2016. radnu grupu koja se bavila zloupotrebama prilikom nabavki udžbenika. Jedan od zaključaka ove grupe glasio je: „Zaključeno je da je Prosvetna inspekcija mogla da učini više u postupku utvrđivanja nepravilnosti prilikom izbora udžbenika… Takođe, Ministarstvo prosvete moglo je da pokrene prekršajne postupke što je propustilo da učini.“ Sa dolaskom ministra Šarčevića prekinut je rad radne grupe.
Postoji još jedna važan podatak, nepoznat široj javnosti, koji je ministar Šarčević još više „mistifikovao“ idejom o osnivanju učeničkih zadruga preko kojih bi se kupovali udžbenici. Porudžbina i prodaja udžbenika sada funkcioniše ovako: osim „oglednih“ primeraka datih na uvid školama, izdavači štampaju samo onoliko primeraka udžbenika koliko im je poručeno (dakle, drugačije od drugih knjiga, što znači da nemaju gubitke). Udžbenici se mogu kupiti i pre toga poručiti preko škole ili u knjižari (ona je neka vrsta „ovlašćenog distributera“ iako to nema nikakve veze sa zakonom, ali ima veze sa knjižarskom praksom i njihovim internim odnosima).
Cenu određuje izdavač i ona je u oba slučaja ista, bar bi morala biti. Međutim, postoji razlika u rabatu koji izdavač isplaćuje: za škole je to od 5 do 20 posto, za knjižare od 30 do 40 posto. Jasno je da je izdavačima u interesu da što više udžbenika prodaju preko škole. Ostaje nejasno zašto sve škole nemaju isti rabat, i u krajnjem slučaju šta se radi s tim novcem. Nismo protiv tog modela, možda je to jedini način školama da dođu do preko potrebnog novca, ali je pitanje da li se on zaista namenski i pravedno troši. S druge strane, time što se praktično odrekla izdavanja udžbenika, država se odrekla najizdašnijeg izvora prihoda u toj oblasti. Postoje i države u kojima su udžbenici za sve besplatni, ni to možda nije loš model. Ali ovde još mnogo drugih stvari nije uređeno.

U NALETU „UNAPREĐIVANJA“… Polemika se vodila i oko niskotiražnih udžbenika: to su udžbenici na jezicima manjina, za ometene, za talentovane i za stručne škole. Ovom prilikom ostali smo uskraćeni za odgovor Zavoda za izdavanje udžbenika, ali pretpostavljamo da bi odgovor bio isti kao pre. Ranije su već izjavljivali da sredstva koja dobijaju za izdavanje niskotiražnih udžbenika ne pokrivaju njihovo izdavanje. Radi se o tome da Zavod ima pravo da izdaje niskotiražne udžbenike, što im se donira iz Fonda za niskotiražne udžbenike. Sredstva za Fond prikupljaju se oporezivanjem izdavača udžbenika, i to sa 2% neto prihoda.
U jeku hiperprodukcije, borbe za svako parčence kolača, sa različitim „pričama“ i aktivnostima sa ciljem „modernizacije“ nastave – uvođenje elektronskih dnevnika tokom protekle školske godine (podsetićemo na dve osnovne zamerke: pitanje privatnosti i dostupnosti informacija i izbor firme koja je prodala softver), te već prisutni e-multimedijalni udžbenici i plan da budu dostupni i na android platformama – mi još uvek imamo đake-pešake (za koje se mesto nađe tek u nekoj reportaži), pa čak i nastavnike koji, neki bi rekli, „romantično“ deo puta prelaze na konju, a škole se zatvaraju zbog „nedovoljno“ đaka u već opustelim selima, dok su nastavnici i nastavnička struka, ne sasvim bez svoje krivice (apatije, idenja linijom manjeg otpora, pristajanja na ucene, loše kadriranje) omalovaženi i skoro obesmišljeni (dodatno demotivisani svojim žalosno-smešnim platama).
Dakle, u naletu „unapređivanja“, osim spomenutih problema škole nemaju tehničke uslove, dovoljno brz i stabilan internet, i što je još važnije, mnoge škole nemaju ni pristojne toalete. Nije li WC, u duhu profesora Koste Vujića, osnovni kulturni (kulturološki) zahtev?