Medijski udar

Zapad toleriše nezakoniti rad Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH (OBA) čak i kada je u pitanju masovna operativna obrada medijskih kuća i novinara

Ako je u nekoj državi moguć takav apsurd da obaveštajno-bezbednosna agencija ugrožava narod koji je finansira i koga bi trebalo da štiti, onda je i sama država apsurd, a upravo je to slučaj u Bosni i Hercegovini.

OPERATIVNE MERE Po ko zna koji put predstavnici Republike Srpske argumentovano upozoravaju na teške zloupotrebe i nezakonit rad Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH (OBA). Tako je i ovoga puta član Predsedništva BiH Milorad Dodik javno izneo nove zapanjujuće dokaze o tome, i pokrenuo novu obaveštajnu aferu. Dodik je naveo protokolarni broj iz delovodnika OBA, 05/1-4-1547/19, pod kojim je zavedena naredba za primenu operativnih mera prema najmanje deset medija i njihovih novinara iz tri države – Srbije, Hrvatske i BiH. U Srbiji su na obaveštajnom udaru „Večernje novosti“, „Informer“ i „Kurir“, iz Hrvatske „Večernji list“ i „Nacional“, a iz BiH su to RTV Republike Srpske, „Dnevni avaz“, „Dnevni list“ i dva portala, „Poskok.info“ i „Dnevno.ba“.

Da se sličan atak na medije i novinare dogodio u nekoj od „prestonica demokratije“ na Zapadu, ova obaveštajna afera postala bi mali „Votergejt“, ali ništa od toga. Ako već ćuti Sarajevo, nije sasvim jasno čime se to rukovode zapadni moćnici i mediji kada tome ne pridaju važnost, a kunu se u slobodu medija i zaštitu novinara. Računaju da, ako su dosada uspevali da odjek sličnih afera suzbiju ignorisanjem i ćutanjem, zašto ne bi i sada. Međutim, ovoga puta stvar je malo komplikovanija za pravdanje i objašnjenje jer ne može da se apriori podvede pod eliminaciju „malignog ruskog uticaja“ gde je sve dozvoljeno. Kakav bi se to ruski uticaj istraživao u bošnjačkom „Dnevnom avazu“ ili hrvatskom „Večernjem listu“? Znači, u pitanju je nešto drugo, i ako lideri Srpske budu uporni, pre ili kasnije će stvar morati da se istraži i javnosti pruži nekakvo objašnjenje.
[restrict]

Da je u pitanju nekadašnji Milorad Dodik, kao predsednik RS, sve bi se mnogo lakše zataškalo. Međutim, sada je u pitanju Milorad Dodik kao član Predsedništva BiH, i ne samo on – Upravni odbor Saveta za štampu BiH od Tužilaštva BiH traži hitnu istragu i proveru ove informacije. Ujedno traže od OBA da se izjasni o imenovanom dokumentu i njegovom sadržaju. A Tužilaštvo ćuti, OBA ćuti, pa čak i Bakir Izetbegović koji uvek ima šta da kaže, ćuti. Da nije istina ono što je Dodik rekao, davno bi progovorili. U neprilici i panici lako mogu načiniti i druge opasne greške. Na primer, najveća glupost bila bi da sada pokušaju da falsifikuju delovodnik ili sadržaj samog dokumenta, jer to se sa lakoćom veštači. Sem toga, nisu baš sigurni šta sve od dokaza RS još ima – znaju oni da se nikada u javnost ne daje baš sve i da dobar strateg uvek ima rezervu.

ADIS ABAZ IZ ZENICE Nekako se namestilo da aktuelni događaji više nego očito pokažu da OBA ne radi poslove iz svoje nadležnosti, a radi ono što po zakonu ne bi smela. Baš u trenutku dok masovno istražuje medije i novinare, u Nemačkoj je uhapšen državljanin BiH Adis Abaz iz Zenice, po belgijskoj poternici zbog sumnje da je bio u vezi s teroristima koji su izvršili terorističke napade u Parizu 2015. godine, kada je poginulo 131 lice a ranjeno 413 ljudi. Hapšenje je usledilo nakon što je kod dvojice državljana BiH u prtljažniku automobila pronađeno 17 ručnih bombi.

Takvim licima OBA bi trebalo da se bavi, ali ona to ne radi. Zvaničnici RS odavno tvrde da se OBA ne bori protiv terorizma nego podržava i štiti teroriste. Za islamske teroriste BiH je „sigurna kuća“ i platforma za planiranje terorističkih akcija. Gotovo da nema velike terorističke akcije a da teroristi nemaju neke veze sa BiH, počev od napada na Kule bliznakinje u Njujorku i Pentagon, pa do danas.

BOSANSKA KAZABLANKA Zbog brojnih špijuna Sarajevo u šali zovu Kazablanka, a njihove bezbednosne agencije zbog prljavih i nezakonitih aktivnosti nazivaju obaveštajnim podzemljem. Strani agenti i špijuni tamo nikoga ne interesuju (ako nisu ruski). Obaveštajne pozicije vodećih službi NATO-a ne smeju ni da pogledaju, a kamoli da prema njima primene operativne mere. Sem toga, veoma su blagonakloni i prema agentima Turske i Irana koji su vrlo prisutni u BiH.

Sa zapadnim mentorima jedino se razilaze o pitanju pozicija iranske obaveštajne službe. Zna se zašto su blagonakloni prema Turskoj, ali se malo zna o tome da su 1995. godine Bošnjaci uspostavili jake obaveštajno-bezbednosne veze s Iranom. Bošnjački oficiri odlazili su na obaveštajnu obuku u Iran a iranski instruktori su organizovali terorističku obuku u tajnom kampu „Pogorelica“ na Igmanu. Kada su saznali za prisustvo Iranaca, SAD su pokušale da ih eliminišu klasičnom vojnom intervencijom IFOR-a. Saradnja je prekinuta, ali tajne obaveštajne veze i prisustvo iranskih agenata je ostalo. Ako se sve to zna, i ako se znaju čvrste veze Bakira Izetbegovića sa islamskim teroristima, onda postaje jasno da OBA zbog Bakirovih ograničenja praktično ne može da se bavi pravim kontraobaveštajnim radom niti borbom protiv terorizma. Jedino im je dozvoljeno antisrpsko delovanje i odbrana stranačkih interesa SDA.

OBA je najbolji primer kako vodeći bošnjački lider Bakir Izetbegović i njegova „politička elita“ zamišljaju Bosnu i Hercegovinu – kao unitarnu državu s dominacijom Bošnjaka. Prilikom osnivanja, agencija je zamišljena tako da istražuje bezbednosne opasnosti za oba entiteta i sva tri naroda, i da ih redovno i na vreme o tome upozorava. To je agencija sa dva zvanična imena – za Srbe je OBA a za Bošnjake i Hrvate OSA (Obaveštajno-sigurnosna agencija), što jasno govori da ona treba da bude zajednička. Međutim, to je ostalo mrtvo slovo na papiru i dobra maska za nezakonit rad i teške zloupotrebe. Nikoga ne zabrinjava što to direktno ugrožava opstanak BiH kao države. OBA je odavno otklizala na bošnjačku stranu i brani samo njihove interese. Istorija OBA (OSA) jeste beskrajni niz obaveštajnih afera koje nikada nisu istražene.

Moćne zapadne sile, koje sebično čuvaju „pravo“ da utiču na zbivanja u ovoj državi i koje bi mogle da spreče zloupotrebe, tolerišu i podstiču nezakonitosti zbog vlastitih interesa. Ne samo da su na čelo agencije doveli ratnog zločinca i antisrpskog ekstremistu Osmana Mehmedagića Osmicu nego su perfidnim kadrovskim mahinacijama iz agencije eliminisali autentične srpske kadrove; oni su zamenjeni Srbima koji zastupaju interese Bošnjaka. To su Srbi koji su tokom građanskog rata bili vojnici Armije BiH ili njihovi potomci, potkupljeni ili ucenjeni ljudi koji poslušno rade protiv interesa svog naroda.

STRANAČKA BEZBEDNOSNA SLUŽBA Činjenica da je na spisku operativnog istraživanja i bošnjački „Dnevni avaz“ ne znači da je OBA postala manje antisrpska nego da se u zloupotrebi ove agencije otišlo i korak dalje i da je postala oruđe jedne stranke i jedne ličnosti – SDA i Bakira Izetbegovića. Svoje prljave aktivnosti proširila je i na istraživanje Bakirovih političkih protivnika. „Dnevni avaz“ postao je predmet nezakonitog istraživanja jer je njegov vlasnik Fahrudin Radončić, lider treće po veličini stranke u BiH – Saveza za bolju budućnost (SBB), i zato ga treba kompromitovati. Takvi pokušaji postojali su i ranije kroz obaveštajnu aferu „Šćepo“, gde je bio osumnjičen da je saradnik srpske vojne službe bezbednosti.

Hrvatsku stranu u bošnjačko-hrvatskom entitetu OBA istražuje od kada Hrvati žele da formiraju svoj, „treći entitet“, i od kada je za hrvatskog člana Predsedništva BiH, suprotno volji hrvatskog naroda, izabran Željko Komšić. Njega su praktično izabrali Bošnjaci i on se bori za njihove interese. Pokušavaju da saznaju na vreme koje poteze će Hrvatska preduzeti kako bi se ova očita nepravda ispravila. Tako sada OBA, pored tradicionalnog antisrpskog delovanja, počinje da ugrožava i interese Hrvata. Najnovija operacija OBA potpuno je razotkrila njenu stranačku pripadnost a time i nekompetentnost da brine o bezbednosti sva tri naroda u BiH.

U Republici Srpskoj je prva na udaru RTV RS, kao najuticajniji medij. Obaveštajni nasrtaji OBA na srpske političare i Srbiju i Republiku Srpsku redovna su pojava, tako da ni nasrtaj na srpske medije i novinare ne treba da čudi.

STIDLJIVA REAKCIJA Reakcije bošnjačkih i hrvatskih medijskih kuća koje su nezakonito napadnute stidljive su i suzdržane, što zabrinjava, a ukazuje na to da su im mentori isti, i da će ove probleme rešavati uz posredovanje zapadnih moćnika, bez prisustva javnosti. Nije tajna da je OBA odavno, neformalno i ilegalno, u obaveštajnom sistemu NATO-a iako BiH nije članica te vojne alijanse. To znači da bi Zapad, kritikujući OBA, kritikovao sam sebe jer su odgovorni za njihovo usmeravanje i konkretne operativne aktivnosti.

Teško je poverovati, ali prva javna umanjivanja i zataškavanja ove prljave obaveštajne akcije OBA počela su u Srbiji preko nekih srpskih analitičara i medija. Dok čak i bošnjački korpus ćuti u neprilici i smišlja kako da se iskobelja iz neprijatne situacije koja zahteva istrage i smene, neki kod nas ne razumeju ili zlonamerno sve prebacuju na šalu. Tvrde da je naša nacija oduvek opterećena nekakvom špijunažom „kao Ilija Čvorović u Balkanskom špijunu“. Smatraju da OBA nema operativne kapacitete da tako nešto odradi. A zanatski, stvar je zapravo prilično jednostavna – prisluškivaće sve novinare gde su stvorili tehničke uslove za to jer obrada tog materijala ne zahteva mnogo vremena, na osnovu tih rezultata izvršiće selekciju i koncentrisati se na one koji su im interesantni i prema njima primenjivati složenije operativne mere. Naravno, neselektivno, bez osnova sumnje i nezakonito.

UCENE I PODMIĆIVANJA Za svakog profesionalnog obaveštajca novinari su specifična i posebno interesantna kategorija. Oni su po prirodi posla uvek na izvoru informacija. Usmereni su na najvažnije ličnosti u nekoj državi, ne samo političke nego iz oblasti nauke, kulture, umetnosti, bezbednosti i svega drugog što bi moglo biti predmet istraživanja stranih obaveštajnih službi. Znaju mnogo toga što nije za objavljivanje a i te kako bi dobro došlo nekome ko nam ne misli dobro. Preko novinara se najbolje mogu istražiti slabe tačke nekog društva na koje treba udariti metodama specijalnog rata. Da ne spominjemo činjenicu da novinari, pored političara, još kako utiču na kreiranje javnog mnenja. Kada bi OBA uspela da potkupljivanjem, kompromitovanjem, ucenama, ometanjem i zastrašivanjem samo delimično ostvari postavljene ciljeve, postala bi daleko moćnija i za nas opasnija obaveštajna i subverzivna sila.

Može li OBA ovako širokim obaveštajnim zahvatom da pridobije neke novinare, s obzirom na to da mnogi misle da je to nemoguće? Naravno da može. A da li je to lak i jednostavan posao? Naravno da nije. Kada bi to bilo tako lako, onda bi svako mogao da radi obaveštajne i kontraobaveštajne poslove. A kako se to radi, to je već stvar onog stručnog, zanatskog dela posla, kreativnosti, sposobnosti, pa često i sreće da se baš sve kockice slože. Suština je u tome da se otvore mnogi dosijei koji će se kroz operativni rad puniti podacima kako bi se na kraju stekla potpuna slika o pojedinim ličnostima. Tada padaju odluke ko je podložan ucenama i da li ima dovoljno materijala za tako nešto, ko se može kupiti novcem, ko je bolesni karijerista bez šanse da napreduje… Svaka služba može pridobijenog novinara da „kljuka“ informacijama i tako mu obezbedi napredovanje i uspešnu karijeru zbog obostrane koristi. To je ono što se može i što je OBA verovatno planirala.

Naravno da svaki novinar može da se stavi pod mere obaveštajno-bezbednosne agencije ako postoji osnovana sumnja da radi nezakonite stvari iz domena nadležnosti agencije. Međutim, ne mogu se pod mere stavljati kompletne novinske kuće i svi novinari jer takav postupak ničim ne može da se pravda i on je potpuno nezakonit i neprihvatljiv. Nije u pitanju samo prisluškivanje koje se najčešće spominje nego i druge metode agencije koje zadiru u privatnost i lične slobode građana – nezakonito praćenje, nezakonit pregled službenih i privatnih prostorija i druge stvari koje se ne mogu primenjivati masovno, nego strogo selektivno i po odobrenju suda kome je pre toga potrebno izneti razloge primene mera. 

Nema sumnje da je nova obaveštajna afera OBA skandal svetskih razmera. Nema primera da je neka obaveštajno-bezbednosna služba u svetu udarila đonom na desetak medija s namerom da pod mere stavi sve njihove novinare. Tim više čudi ćutanje zapadnih medija u vezi s aferom. Možemo pretpostaviti halabuku i prašinu koja bi se digla na svetskom nivou da se to dogodilo nekoj od njihovih medijskih kompanija. Ako svi ćute, šta drugo možemo zaključiti nego da su svi u funkciji zataškavanja obaveštajne afere i da iza konkretne ideje stoji mnogo moćnija obaveštajna služba nego što je OBA.     

[/restrict]