DA LI SRBIJA HARMONIZUJE DAMARE EVROPE

Održan treći Beogradski kontrapunkt

Umetnost u vremenima krize i ratova: pogled iz današnjice – bila je tema ovog već tradicionalnog susreta, a jedan od zaključaka upozorava: Globalni neurotični i površni stil života, koji se nameće kao jedini moguć i jedini prihvatljiv, pretvara antičku ili prosvetiteljsku viziju potpunog čoveka u jednodimenzionalno biće, a ljudsku zajednicu u biomasu, pogodnu za brzu mentalnu obradu i preradu

Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije a u organizaciji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, protekle nedelje, 17. i 18. Juna, u Muzeju Kinoteke u Beogradu održan je treći po redu Beogradski kontrapunkt. Centralni događaj u okviru ovog dvodnevnog skupa bio je okrugli sto na temu „Umetnost u vremenima krize i ratova: pogled iz današnjice“. Tema odnosa kulture i umetnosti u teškim vremenima sukoba i kriza ove godine je okupila goste iz Kine, Rusije, Irana, a salu Kinoteke učinila tesnom za sve zainteresovane slušaoce. Učesnici u razgovoru su bili: Habib Ahmadzade, jedan od vodećih iranskih proznih pisaca, reditelj i scenarista igranih i dokumentarnih filmova, profesor Univerziteta umetnosti u Teheranu i učesnik iransko-iračkog rata, Muharem Bazdulj, prozni pisac, pesnik, prevodilac, novinar i publicista, Slobodan Despot, prozni pisac, izdavač, publicista, prevodilac i fotograf, urednik u švajcarskoj izdavačkoj kući „L’Age d’Homme“, Džang Đićijang, kineski dramski pisac, rukovodilac Udruženja dramskih pisaca Šandonga, predsednik Akademije umetnosti, direktor Dramskog studija, mentor na Univerzitetu i Univerzitetu umetnosti provincije Šandong i German Sadulajev, jedan od vodećih ruskih proznih pisaca srednje generacije i društveni analitičar, veoma aktivan učesnik društvenog i kulturnog života u Rusiji.

[restrict]

SUDAR TEKTONSKIH PLOČA KULTURE Beogradski kontrapunkt, međunarodni skup čiji je cilj da okupi umetnike i mislioce iz različitih delova sveta, pre svega one koji svojim radom značajno doprinose razumevanju savremenih svetskih tokova, odnosno situacije u kojoj se čovek nalazi u današnjem vremenu, pokrenulo je (pre tri godine) Ministarstvo kulture Republike Srbije, dok je realizator manifestacije Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.

U uvodnoj reči, ministar kulture i informisanja u vladi Republike Srbije Vladan Vukosavljević Beograd je nazvao „mestom dodira bar dve ili tri tektonske ploče, mesto dodira najmanje dve velike monoteističke civilizacije sa njihovim derivatima“.

„Beograd je mesto istorijskih i političkih sukoba tokom vekova, ali je i mesto na kome su različite kulture preko buke istorije pružale ruke jedna drugoj. Zato je Beograd simbolički značajno mesto za skupove pod ovakvim nazivom Kontrapunkt“, rekao je ministar Vukosavljević na početku skupa i dodao da se kroz razgovore o kulturi i istoriji dolazi do sličnih zaključaka, te da iako postoje različitosti među narodima, one u svojoj osnovi imaju veliki potencijal za razumevanje i prevazilaženje.

„Kultura je mesto gde se civilizacije, društva, narodi i pojedinci sreću i razumeju. Kada se takav susret dogodi, onda se stvaraju uslovi da se odgonetne velika misterija istorije: kako to da tokom hiljada godina nismo shvatili da smo svi jedno, da nas veže ista sudbina, da su sukobi koji potiču iz nerazumevanja, drugačijih običaja, shvatanja – iluzija. Stvarnost počiva na drugim temeljima, a do njih se može doći razumevanjem tradicije“, istakao je Vukosavljević.

„Smatramo da na medijsku trpezu koja je prepuna industrijske hrane, koja je prepuna GMO hrane, koja je puna kontaminiranih sadržaja, treba izneti zdravu hranu kulture i istorije. Treba pronaći mesta na trpezi sa koje se uzimaju znanja i informacije i za ovakve teme, iako će se mnogi, uronjeni duboko u duh vremena u kojem obitavamo, pitati šta sve ovo znači i šta su posledice ovakvih razmišljanja, ali upravo to jeste suština naše ideje. Ovakve teme ocrtavaju duh vremena i trudimo se, svako u svojoj oblasti odgovornosti i zoni delovanja, da o transistorijskim temama bitnim za sudbinu čoveka, za sudbinu društva, za sudbinu civilizacije otvaramo, diskutujemo. To je dobar put da čitavo društvo, pa i svetska civilizacija, ako se može uopšte govoriti o zajedničkoj civilizaciji, dobiu teme koje zaslužuju pažnju, ali je taj posao često mukotrpan, ponekad i nemoguć.“

ARENA VEČITOG RATA Izlaganje na okruglom stolu Emir Kusturica je otpočeo rečenicom da je „svaki čovek jedan mali rat“. Vreme u kojem živimo, prema rečima ovog umetnika, „karakteriše i to što umetnost mora da bude potresna kako bi izbegla kvalifikaciju da je neubedljiva“. On je istakao da su ratovi nekada imali početak i kraj, a da se sada vodi kontinuirani rat, te da je razlika između ratova nekad i sad – velika.

„Živimo u areni u kojoj rat ne prestaje. Sa čežnjom se zato vraćamo u vreme kada su ratovi bili prostorno i vremenski ograničeni, sada je rat globalni“, rekao je Emir Kusturica i dodao da ga je ovaj „skup polunaučni“, odnosno „intelektualni skup o vezi umetnosti i rata naveo na dva kraka“: „Jedan je pronalaženje tog spoja u savremenim uslovima i traženje onoga što će bolje protumačiti tu ideju, pošto je ona umnogome devalvirala i dovela nas u vreme postumetnosti, tako da govorimo o proliferaciji koja je zahvatila praktično sve vidove umetnosti, a koja nam je zamaglila vidike. Mi živimo u vreme u kojem umetnici nisu više ono što su bili i nemaju onu ulogu. U vrlo malo zemalja u Zapadnoj Evropi umetnici i njihov glas znače ono što su nekad značila dela koja mi pravimo a koja se tiču rata, a ukoliko nemaju potresnu dimenziju koju će posle toga ispratiti televizija ili neki video-elementi, imamo male šanse da budemo ubedljivi i da u ovom vremenu delujemo kako valja“, rekao je između ostalog Kusturica.

Kineski pisac Džang Đićijang je posebno istakao da se rado odazvao pozivu na Beogradski kontrapunkt, jer smatra da je tema rata i odnosa umetnosti prema ratu veoma bitna. Đićijang je spomenuo jugoslovenske filmove Most i Valter brani Sarajevo, koji su u Kini doživeli ogromnu popularnost, ali i mnogo više od toga. Naime, ovi filmovi su bili inspiracija Kinezima da razumeju rodoljublje.

„Kina je izrasla iz pepela i kineski narod voli slobodu. Ne bi trebalo pominjati mržnju kada se govori o sukobima, umetnik treba da stvara dela koja će pokrenuti ljude da se odrede prema ratu, dela koja će izražavati žal naroda. Mir je najvažnija tema kojom se treba baviti“, istakao je Džang Đićijang.

U SOBI S KRIVIM OGLEDALIMA Jedan od vodećih iranskih proznih pisaca, reditelj i scenarista Habib Ahmadzade rekao je kako da je za njega važno iskustvo rata. Budući da je u ratnim sukobima proveo osam godina, kao učesnik iransko-iračkog rata, upravo to iskustvo je obeležilo njegov rad. Ahmadzade je rat povezao s drugim prirodnim katastrofama poput zemljotresa.

„Ko može da kaže da je rat dobar? Kao i zemljotres, rat ne može to biti. U umetnosti se stvara imaginarni svet i njega treba pomiriti sa stvarnim.“

„Nas ljude neki viši poredak stavio je u sobu s krivim ogledalima, a zadatak umetnosti je da ispravi sliku koju imamo u toj sobi“, nadovezao je Vukosavljević.

Ruski književnik German Sadulajev na početku svog izlaganja govorio je o iskustvu dezertera. Naime, tri puta je bio dezerter, budući da nije želeo da zauzme stranu i tri puta je vratio pušku i odbio da ratuje. Rekao je da je njegova majka hrišćanka, a otac musliman i on bi se osećao kao da nekog izdaje ukoliko bi se opredelio.

„Sve mora da ima kontrapunkt. U slanom mora da bude malo šećera, malo bibera, takođe. Kultura mora da ima takav kontrapunkt. Da nije tako, cela bi Evropa bila neukusna. Srbija tako daje poseban dodatak ukusu Evrope“, rekao je Sadulajev.

Upitavši se da li uopšte imamo izbora, zaključio je da izbora nema, jer je „ratova bilo i biće“ i da su ratovi realnost.

JUNAŠTVO I DEZERTERSTVO Slobodan Despot, pisac i izdavač iz Švajcarske, istakao je da mu je tema ovogodišnjeg skupa bila posebno interesantna. Tim pre što ju je i lično iskusio kao pisac – do rata nije pisao beletristiku već samo eseje, a onda je u trenutku kad je Krajina „pala“, poželeo da napiše priču o njoj, budući da je reč o njegovom zavičaju. O ratu je počeo da piše kao umetnik „jer je univerzalni govor – govor umetnosti, ako nekoga dodirnete u srce“.

„Zanima me da pričam o čoveku. Umetnost je iznad svega ostalog. Jedini način da budete uvaženi kao pojedinac je kroz umetnost“, rekao je Despot.

Prema rečima Muharema Bazdulja, problem što u ovo vreme ratuju najgori, a ne najbolji, i što je časnim ljudima jedini izbor dezerterstvo. Bazdulj je uporedio filmove stvaralaca koji nisu imali kontakt s ratnim dramama i onih koji su rat iskusili.

„Čovek koji zna šta je nasilje – nasilje ne romantizira, a odgovornost umetnika je da to romantiziranje izbegne“, kaže Bazdulj.

Ministar Vukosavljević je ovom prilikom podsetio na Šostakoviča koji je upravo u vreme rata i pod strašnim okolnostima stvorio remek-delo, te da se u nemogućim uslovima stvaraju umetnička dela.

Kao trajno svedočanstvo i rezime okruglog stola trećeg Beogradskog kontrapunkta, učesnici skupa potpisali su „Beogradsku izjavu“.

„Ako se u nečemu možemo svakako složiti, to je da stvaralaštvo ne trpi nametnute, oktroisane istine i ograničenja, ma odakle oni dolazili. Globalni neurotični i površni stil života, koji se nameće kao jedini moguć i jedini prihvatljiv, pretvara antičku ili prosvetiteljsku viziju potpunog čoveka u jednodimenzionalno biće, a ljudsku zajednicu u biomasu, pogodnu za brzu mentalnu obradu i preradu. Svetska industrija zabave i antikulture uposlena je u opisanom smeru i nastoji da potpuno prevlada i zavlada. Mimo drugih podela i razlika koje su neizbežne, kultura mora da doprinese višedimenzionalnosti sveta. Treba da pomogne osvešćenju pojedinca klonulog pod epohalnim pritiskom. Kultura je izraz zapitanosti i odgovornosti. Kultura je svest da svet ne počinje od juče, niti će trajati samo za našeg trajanja. Kultura od razlika pravi bogatstvo kontrapunkta – a ne metež sukoba. Svaki razumevajući razgovor čini korak u smeru takvog osvešćenja. Mi taj mali korak ovde činimo“, zabeleženo je u „Beogradskoj izjavi“.          

[/restrict]