Blokada je zločin protiv čovečnosti

Iako je izgledalo da će dijalog vlasti i opozicije u Venecueli konačno otpočeti krajem prošlog meseca, vođa opozicije Huan Gvaido brzo je „sahranio“ nade u političko rešenje krize. A Trampova administracija počinje da deluje smešno i potpuno nemoćno u pokušaju da proizvede bilo kakve promene u Venecueli – osim što je već sada jasno da su posledice nametnute blokade apsolutno devastirajuće za ovu zemlju: podaci pokazuju da je spolja indukovana kriza dosad izazvala direktnu smrt desetina hiljada ljudi

Ubrzo nakon što su krajem prošlog meseca otpočeli pregovori između vlasti i opozicije Bolivarske Republike Venecuele u Norveškoj, vođa venecuelanske opozicije Huan Gvaido saopštio je da opozicija nema planove za novu rundu razgovora s predstavnicima legitimno izabranog predsednika Nikolasa Madura, jer je jasno da predsednik Maduro ne namerava da podnese ostavku.
„Sve što nas ne pokreće napred (ka Madurovoj ostavci) je beskorisno“, izjavio je Gvaido.
Interesantna platforma za pregovore: Izađite iz prostorije, molim vas, sada sam ja predsednik! Zato što tako kaže (moj) „veliki brat“?!
Ovakva filozofija (iz prošlog veka), srećom, više ne može da prođe nigde, pa čak ni u Zapadnoj hemisferi – takoreći ni u „američkom dvorištu“.

[restrict]

AGRESIJA IPAK NE PRESTAJE Nakon još jednog u nizu neuspelih pokušaja državnog udara u Venecueli, kada je u stampedu huligana predvođenih samoproklamovanim „predsednikom“ Huanom Gvaidom pre mesec dana povređeno više od 50 osoba u neposrednoj blizini jedne vojne baze nedaleko od Karakasa, stigla je nova serija političkih i ekonomskih pritisaka na legitimno izabranu vlast Venecuele, koju personifikuje predsednik Nikolas Maduro. Predsednik SAD Donald Tramp objavio je da Amerika obustavlja kompletan avio-saobraćaj između Sjedinjenih Američkih Država i Venecuele, a sada već višegodišnje ekonomske sankcije i gotovo potpuna blokada ove latinoameričke zemlje biće i dodatno pooštreni.
Ova jednostrana ekonomska agresija Vašingtona usmerena je prema celokupnom venecuelanskom narodu, a pre svega prema socijalističkom režimu u Venecueli, režimu koji je pre više decenija, predvođen predsednikom Ugom Čavezom, isterao američke multinacionalne kompanije iz vlasništva nad prirodnim resursima ove zemlje, saobražavajući državni budžet potrebama nacije i, na gotovo revolucionaran način, usmeravajući značajna novčana sredstva od prodaje energenata i rudnog bogatstva ka najširim društvenim slojevima stanovništva, na taj način višestruko smanjujući nezaposlenost, nepismenost i siromaštvo venecuelanskog naroda.

TRAGIČNE POSLEDICE BLOKADE Američka agresija može biti shvaćena i kao višedimenzionalni rat protiv jedne nacije, rat nekonvencionalnim i neoružanim sredstvima, ali s devastirajućim posledicama, kako po ekonomiju i društveni život jedne nezavisne države i čitavog jednog naroda, tako i s direktnim posledicama u vidu masovnog gubitka života i opšte tragedije, doslovno, u smislu zabrane i onemogućavanja lečenja najširih društvenih slojeva stanovništva, tragedije koja se već sada meri desetinama hiljada ubijenih ljudi.
Ambasada Bolivarske Republike Venecuele u Beogradu saopštila je da je, prema nedavno objavljenom izveštaju „Centra za politička i ekonomska istraživanja Sjedinjenih Američkih Država“, čiji su autori Mark Vejsbort i Džefri Saks, procenjen broj umrlih venecuelanskih građana, direktno uzrokovan ekonomskom blokadom i posledičnom zabranom uvoza osnovnih medicinskih sredstava za lečenje masovnih hroničnih bolesti, kao što je, na primer, insulin za dijabetičare – oko 40 hiljada ljudi! U ovom izveštaju se navodi da je američka blokada Venecuele svojevrsna „kazna“ za čitavu naciju, i da je ova izolacija uzrok kolektivne patnje i masovnog stradanja stanovništva.
Pored toga, pod pritiskom Amerike, Banka Engleske najavila je nelegalnu konfiskaciju zlatnih poluga Bolivarske Republike Venecuele u vrednosti od 1.359 milijardi dolara. Inače, u oktobru prošle godine, u intervjuu za „Glas Amerike“ bivši ambasador SAD u Venecueli Vilijam Braunfild izjavio je da je za ovu zemlju ubrzano izazivanje kolapsa najbolje rešenje, iako bi to dovelo do toga da venecuelanski narod mesecima, pa i godinama, preživljava veliku muku(?!).
Ambasada Venecuele u Beogradu saopštila je, takođe, da je početkom godine Trampova administracija odobrila uvođenje novih sankcija venecuelanskoj državnoj naftnoj kompaniji „Pedevesa“ (PDVSA), koje uključuju i zamrzavanje sredstava kompanije SITGO, koja je ogranak „Pedevese“ na teritoriji SAD, u vrednosti od 7 milijardi američkih dolara.
Na taj način „Pedevesa“ je direktno onemogućena da finansira veoma razvijene programe humanitarne pomoći za posebno složene medicinske slučajeve venecuelanskih građana, u zemlji za oko 500 hiljada i u inostranstvu za više stotina ljudi. Ova pomoć nacionalne naftne kompanije usmerena je, pre svega, na pacijente koji boluju od raka, Parkinsonove bolesti, epilepsije i ka ljudima zaraženim HIV-om, kao i za osobe kojima je potrebna transplantacija pankreasa, jetre i koštane srži.
Ova blokada, kao vid agresije na jednu suverenu zemlju, izazvala je direktnu posledicu povećanog zdravstvenog rizika za izuzetno brojne građane Venecuele, ali i smrt mnogih ljudi u ovoj latinoameričkoj državi, saopštila je ambasada Venecuele u Beogradu.

GLOBALNI MEDIJSKI MRAK To, međutim, nije ništa novo, osim što je ove činjenice gotovo nemoguće dobiti putem korporativnih masovnih elektronskih i štampanih medija. Ova blokada predstavlja zločin protiv čovečnosti i uvedena je jednostranom voljom velikog globalnog diktatora iz Ovalne sobe s kraja prošlog veka, kao kazna za pravednu distribuciju nacionalnog bogatstva koju je započeo Čavez, a nastavio Maduro. Ova agresija ima za cilj uništavanje koncepta vladavine koji u prvi plan stavlja blagostanje nacije kao preduslov za napredak čitave države u najširem smislu reči, u kulturnoj, obrazovnoj, zdravstvenoj, ekonomskoj, političkoj i vojnoj sferi društvenog života.
Ovaj društveno-politički koncept na pijedestal državnog interesa smelo je stavio građanina i njegovo blagostanje, i svi resursi države i društva revolucionarno su otrgnuti od multinacionalnih korporacija pod američkom dominacijom i usmereni su ka najširim društvenim slojevima, ka običnom građaninu, zbog čega je sada čitav jedan narod kažnjen i podvrgnut sistematskom uništavanju, kao primer „neposlušne“ ali slobodne nacije koja je iznedrila patriotsku suverenističku opciju, sposobnu da zaštiti narod od nadnacionalnih korporativnih interesa i devijantne globalističke potrebe za uvećanjem profita po svaku cenu, i to ne samo po cenu masovne patnje milionskih nacionalnih zajednica širom planete već i uprkos ekocidnoj prirodi ovog, sada već potpuno obesmišljenog i prevaziđenog, neoliberalnog kapitalističkog koncepta.
Nevolja je što je ova neprirodna globalna korporativna „elita“ spremna da brani svoj privilegovan položaj u krvi, do poslednjeg života slobodnog, probuđenog i pobunjenog građanina.
Izgleda kao da se civilizacija vraća u vreme Francuske buržoaske revolucije. Da li su vešala na trgovima Pariza najava nove velike smene, ovoga puta smene neoliberalnog ekocidnog društvenopolitičkog koncepta? Čini se da smo svedoci pokušaja stvaranja, ka građaninu usmerenog, suverenističkog političkog pokreta koji će promeniti ukupnu infrastrukturu društvenog života Evrope i sveta.
Živimo u interesantnim vremenima…

[/restrict]

Novi ambasador

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je pre nekoliko dana akreditivna pisma pet novoimenovanih ambasadora u Beogradu, među kojima je i visoki diplomata iz Bolivarske Republike Venecuele Dimas Hesus Alvarenga Gera.
Osim diplomate iz Karakasa, tu su bili još i predstavnici Republike Portugalije Marija Viržinija Mendes de Silva Pina, Republike Indonezije Mohamed Čandra Viđa Juda, Republike Finske Kimo Lehdevirta i Kraljevine Španije Raul Bartolome Molina.