Блокада је злочин против човечности

Иако је изгледало да ће дијалог власти и опозиције у Венецуели коначно отпочети крајем прошлог месеца, вођа опозиције Хуан Гваидо брзо је „сахранио“ наде у политичко решење кризе. А Трампова администрација почиње да делује смешно и потпуно немоћно у покушају да произведе било какве промене у Венецуели – осим што је већ сада јасно да су последице наметнуте блокаде апсолутно девастирајуће за ову земљу: подаци показују да је споља индукована криза досад изазвала директну смрт десетина хиљада људи

Убрзо након што су крајем прошлог месеца отпочели преговори између власти и опозиције Боливарске Републике Венецуеле у Норвешкој, вођа венецуеланске опозиције Хуан Гваидо саопштио је да опозиција нема планове за нову рунду разговора с представницима легитимно изабраног председника Николаса Мадура, јер је јасно да председник Мадуро не намерава да поднесе оставку.
„Све што нас не покреће напред (ка Мадуровој оставци) је бескорисно“, изјавио је Гваидо.
Интересантна платформа за преговоре: Изађите из просторије, молим вас, сада сам ја председник! Зато што тако каже (мој) „велики брат“?!
Оваква филозофија (из прошлог века), срећом, више не може да прође нигде, па чак ни у Западној хемисфери – такорећи ни у „америчком дворишту“.

[restrict]

АГРЕСИЈА ИПАК НЕ ПРЕСТАЈЕ Након још једног у низу неуспелих покушаја државног удара у Венецуели, када је у стампеду хулигана предвођених самопрокламованим „председником“ Хуаном Гваидом пре месец дана повређено више од 50 особа у непосредној близини једне војне базе недалеко од Каракаса, стигла је нова серија политичких и економских притисака на легитимно изабрану власт Венецуеле, коју персонификује председник Николас Мадуро. Председник САД Доналд Трамп објавио је да Америка обуставља комплетан авио-саобраћај између Сједињених Америчких Држава и Венецуеле, а сада већ вишегодишње економске санкције и готово потпуна блокада ове латиноамеричке земље биће и додатно пооштрени.
Ова једнострана економска агресија Вашингтона усмерена је према целокупном венецуеланском народу, а пре свега према социјалистичком режиму у Венецуели, режиму који је пре више деценија, предвођен председником Угом Чавезом, истерао америчке мултинационалне компаније из власништва над природним ресурсима ове земље, саображавајући државни буџет потребама нације и, на готово револуционаран начин, усмеравајући значајна новчана средства од продаје енергената и рудног богатства ка најширим друштвеним слојевима становништва, на тај начин вишеструко смањујући незапосленост, неписменост и сиромаштво венецуеланског народа.

ТРАГИЧНЕ ПОСЛЕДИЦЕ БЛОКАДЕ Америчка агресија може бити схваћена и као вишедимензионални рат против једне нације, рат неконвенционалним и неоружаним средствима, али с девастирајућим последицама, како по економију и друштвени живот једне независне државе и читавог једног народа, тако и с директним последицама у виду масовног губитка живота и опште трагедије, дословно, у смислу забране и онемогућавања лечења најширих друштвених слојева становништва, трагедије која се већ сада мери десетинама хиљада убијених људи.
Амбасада Боливарске Републике Венецуеле у Београду саопштила је да је, према недавно објављеном извештају „Центра за политичка и економска истраживања Сједињених Америчких Држава“, чији су аутори Марк Вејсборт и Џефри Сакс, процењен број умрлих венецуеланских грађана, директно узрокован економском блокадом и последичном забраном увоза основних медицинских средстава за лечење масовних хроничних болести, као што је, на пример, инсулин за дијабетичаре – око 40 хиљада људи! У овом извештају се наводи да је америчка блокада Венецуеле својеврсна „казна“ за читаву нацију, и да је ова изолација узрок колективне патње и масовног страдања становништва.
Поред тога, под притиском Америке, Банка Енглеске најавила је нелегалну конфискацију златних полуга Боливарске Републике Венецуеле у вредности од 1.359 милијарди долара. Иначе, у октобру прошле године, у интервјуу за „Глас Америке“ бивши амбасадор САД у Венецуели Вилијам Браунфилд изјавио је да је за ову земљу убрзано изазивање колапса најбоље решење, иако би то довело до тога да венецуелански народ месецима, па и годинама, преживљава велику муку(?!).
Амбасада Венецуеле у Београду саопштила је, такође, да је почетком године Трампова администрација одобрила увођење нових санкција венецуеланској државној нафтној компанији „Педевеса“ (ПДВСА), које укључују и замрзавање средстава компаније СИТГО, која је огранак „Педевесе“ на територији САД, у вредности од 7 милијарди америчких долара.
На тај начин „Педевеса“ је директно онемогућена да финансира веома развијене програме хуманитарне помоћи за посебно сложене медицинске случајеве венецуеланских грађана, у земљи за око 500 хиљада и у иностранству за више стотина људи. Ова помоћ националне нафтне компаније усмерена је, пре свега, на пацијенте који болују од рака, Паркинсонове болести, епилепсије и ка људима зараженим ХИВ-ом, као и за особе којима је потребна трансплантација панкреаса, јетре и коштане сржи.
Ова блокада, као вид агресије на једну суверену земљу, изазвала је директну последицу повећаног здравственог ризика за изузетно бројне грађане Венецуеле, али и смрт многих људи у овој латиноамеричкој држави, саопштила је амбасада Венецуеле у Београду.

ГЛОБАЛНИ МЕДИЈСКИ МРАК То, међутим, није ништа ново, осим што је ове чињенице готово немогуће добити путем корпоративних масовних електронских и штампаних медија. Ова блокада представља злочин против човечности и уведена је једностраном вољом великог глобалног диктатора из Овалне собе с краја прошлог века, као казна за праведну дистрибуцију националног богатства коју је започео Чавез, а наставио Мадуро. Ова агресија има за циљ уништавање концепта владавине који у први план ставља благостање нације као предуслов за напредак читаве државе у најширем смислу речи, у културној, образовној, здравственој, економској, политичкој и војној сфери друштвеног живота.
Овај друштвено-политички концепт на пиједестал државног интереса смело је ставио грађанина и његово благостање, и сви ресурси државе и друштва револуционарно су отргнути од мултинационалних корпорација под америчком доминацијом и усмерени су ка најширим друштвеним слојевима, ка обичном грађанину, због чега је сада читав један народ кажњен и подвргнут систематском уништавању, као пример „непослушне“ али слободне нације која је изнедрила патриотску суверенистичку опцију, способну да заштити народ од наднационалних корпоративних интереса и девијантне глобалистичке потребе за увећањем профита по сваку цену, и то не само по цену масовне патње милионских националних заједница широм планете већ и упркос екоцидној природи овог, сада већ потпуно обесмишљеног и превазиђеног, неолибералног капиталистичког концепта.
Невоља је што је ова неприродна глобална корпоративна „елита“ спремна да брани свој привилегован положај у крви, до последњег живота слободног, пробуђеног и побуњеног грађанина.
Изгледа као да се цивилизација враћа у време Француске буржоаске револуције. Да ли су вешала на трговима Париза најава нове велике смене, овога пута смене неолибералног екоцидног друштвенополитичког концепта? Чини се да смо сведоци покушаја стварања, ка грађанину усмереног, суверенистичког политичког покрета који ће променити укупну инфраструктуру друштвеног живота Европе и света.
Живимо у интересантним временима…

[/restrict]

Нови амбасадор

Председник Србије Александар Вучић примио је пре неколико дана акредитивна писма пет новоименованих амбасадора у Београду, међу којима је и високи дипломата из Боливарске Републике Венецуеле Димас Хесус Алваренга Гера.
Осим дипломате из Каракаса, ту су били још и представници Републике Португалије Марија Виржинија Мендес де Силва Пина, Републике Индонезије Мохамед Чандра Виђа Јуда, Републике Финске Кимо Лехдевирта и Краљевине Шпаније Раул Бартоломе Молина.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *