Između Vatikana i Berlina

Dodikovu posetu papskoj državi i Zvizdićevu „promociju“ u glavnom gradu Nemačke, iako na prvi pogled nemaju mnogo toga zajedničkog, treba posmatrati kao deo velike igre u kojoj moćni međunarodni faktori, u skladu sa svojim interesima, žele da ostvare što značajniji uticaj na prostoru bivše Jugoslavije

Milorad Dodik nije dobio pozivnicu da u Berlinu prisustvuje Samitu o Zapadnom Balkanu, gde je BiH – u skladu sa željama Angele Merkel i Emanuela Makrona – predstavljao predsednik Saveta ministara u tehničkom mandatu Denis Zvizdić, ali je zato državnik iz Laktaša na pravoslavni Veliki petak u Vatikanu razgovarao sa papom Franjom i državnim sekretarom Svete stolice kardinalom Pjetrom Parolinom. Oba ova sastanka održana su u vreme kada formiranje novog Saveta ministara dejtonske tvorevine zbog blokade bošnjačke strane sve više liči na Sizifov posao, dok pritisci Sarajeva i njegovih zapadnih prijatelja na Republiku Srpsku ne jenjavaju. Zato Dodikovu posetu papskoj državi i Zvizdićevu „promociju“ u glavnom gradu Nemačke, iako na prvi pogled nemaju mnogo toga zajedničkog, treba posmatrati kao deo velike igre u kojoj moćni međunarodni faktori, u skladu sa svojim interesima, žele da ostvare što značajniji uticaj na prostoru bivše Jugoslavije.

[restrict]

DODIK U VATIKANU Dodik je u pratnji predsednice Republike Srpske Željke Cvijanović – što za ovu priču nije bez značaja – otputovao u „večni grad“ na poziv Svete stolice kao predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine. Mada su zvanično glavna tema razgovora bili odnosi BiH i papske države, kao i položaj katolika u dejtonskoj tvorevini, jasno je da je Sveti otac želeo da sa svojim gostom razmeni mišljenje o mnogim osetljivim temama iz srpsko-vatikanskih odnosa. Razgovaralo se o kanonizaciji Alojzija Stepinca, kao i o Jasenovcu, pošto je Dodik, kako je kasnije saopštio, obavestio rimskog pontifeksa maksimusa da RS i Srbija nameravaju da u Donjoj Gradini zajednički izgrade monumentalni spomenik žrtvama ustaških zločina.
Ne zna se šta je papa Franja rekao svom sagovorniku o ovim temama, ali znamo da su obe strane pozitivno ocenile razgovore, pa je vatikanski list „Oservatore Romano“ u komentaru objavljenom na prvoj strani naglasio kako su razgovori pape i njegovog gosta iz BiH „protekli u srdačnoj atmosferi“, kao i da su razmenjena mišljenja „o situaciji u Bosni i Hercegovini, paritetu konstitutivnih naroda i njihovom pomirenju“.

EFEKTI POSETE Dodikova poseta Vatikanu izazvala je negativnu reakciju Bošnjaka. Reagovao je predstavnik Bakira Izetbegovića u Predsedništvu BiH Šefik Džaferović, poručivši javnosti kako „Dodikova poseta Vatikanu nije bila usaglašena u ovom najvišem državnom organu“, te da je on u razgovorima sa papom „iznosio samo svoje lične, ali ne i stavove Predsedništva“.
Jasno je da Džaferović nije mogao da ospori da je poseta Dodika – koga je u znak počasti dočekala papina Švajcarska garda – imala službeni državni karakter. U dobro obaveštenoj Svetoj stolici su odlično znali kakvi odnosi vladaju među članovima Predsedništva BiH kada su, ukalkulisavši sve rizike moguće negativne reakcije Bošnjaka i njihovih prijatelja, rešili da pozovu srpskog člana ovog kolektivnog šefa države i čuju njegove stavove. Papa Franja je, jednostavno, želeo da razgovara sa Dodikom i zbog toga ova poseta – bez obzira što nakon nje ne treba očekivati radikalnu promenu kursa Vatikana prema RS, a i Srbima u celini – ima nesumnjivu pozitivnu specifičnu težinu.
Videće se hoće li visoko hrvatsko katoličko sveštenstvo u Bosni (a u prvom redu banjalučki biskup Franjo Komarica) koje je do sada imalo izrazito neprijateljski odnos prema RS i njenom prvom čoveku, posle razgovora u Rimu, bar delimično korigovati svoju politiku, ili će nastaviti dosadašnjim putem. Biće to pravi test stvarnih dometa Dodikovog sastanka sa rimskim papom.

NELEGITIMNI DENIS ZVIZDIĆ Jasno je da je Stranci demokratske akcije u interesu da što je moguće duže blokira formiranje novog Saveta ministara jer tako kontroliše rad ovog organa preko svog starog predsednika i probosanskih srpskih kadrova, a istovremeno onemogućava Dodikovom pobedničkom bloku da u Savetu preuzme mesta koja mu pripadaju. Vlada RS je u svom 21. izveštaju upućenom Savetu bezbednosti UN nazvala ovu blokadu „pokušajem tihog državnog udara“ protiv nosilaca funkcija koji su izabrani na izborima u BiH, a kao primer kršenja Ustava BiH navodi se i to da su petorica ministara u tehničkom mandatu već položila novu poslaničku zakletvu, dok je čovek koji još obavlja funkciju predsednika Saveta ministara, Denis Zvizdić, izabran za potpredsednika Predstavničkog doma parlamenta Bosne i Hercegovine.
Takav nelegitimni status Zvizdića nije bio prepreka Angeli Merkel i Emanuelu Makronu da ga, umesto na izborima legitimno izabranog predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika, pozovu u Berlin da predstavlja Bosnu i Hercegovinu na Samitu o Zapadnom Balkanu. Gost iz Sarajeva je naravno odigrao svoju očekivanu ulogu branioca „nezavisnosti države Kosovo“, svesno zaboravljajući da zemlja koju predstavlja i sama ne priznaje nezavisnost južne srpske pokrajine, i iskoristio je pozornicu da optuži Srbiju da „želi da prekraja granicu na Drini“, a Republiku Srpsku proglasi „remetilačkim faktorom u regionu“; posrnulim čelnicima nemačko-francuskog „evropskog motora“ je u Berlinu bio potreban podobni Zvizdić kako bi povećali broj učesnika sastanka koji priznaju nezavisnost Kosova, ali su time istovremeno pokazali da – suprotno zvaničnom zalaganju čelnika EU da se što brže formira Savet ministara BiH – oficijelnom Berlinu i Parizu uopšte ne smeta bošnjačka politika blokade konstituisanja ovog organa.
Postoji, međutim, još jedan razlog zbog kojeg je, prema nekim procenama, na veliku scenu „lansiran“ ovaj bošnjački političar. Zvizdić nije čovek od poverenja Bakira Izetbegovića, pa je prošle godine morao da se povuče iz stranačke trke za kandidata za člana Predsedništva BiH, pošto je „Alijin mali“ želeo da na tom mestu vidi sebi mnogo lojalnijeg Šefika Džaferovića. Zvizdićeva struja u SDA želi navodno da na predstojećim jesenjim stranačkim izborima progura svoga lidera na mesto predsednika najveće bošnjačke partije, što se, izgleda, uklapa u planove uticajnih zapadnih krugova koji žele da, umesto „istrošenog“ i Erdoganu previše bliskog Izetbegovića, u sarajevsku fotelju dovedu jednog „modernijeg“, globalističkim centrima moći (još) poslušnijeg političara.

RADNA POSETA IZ CIA-e Dok je Dodik razgovarao sa papom, a Zvizdić predstavljao BiH na Samitu u Berlinu, u Sarajevu je u radnoj poseti Bosni i Hercegovini boravio zamenik direktora CIA Von Bišop. Visoki gost iz Vašingtona je, kako su najavljivali neki zapadni mediji, u dejtonsku tvorevinu otišao sa primarnim ciljem „neutralisanja malignog uticaja Rusije u ovoj zemlji“, a domaćin i, čini se, idealan partner na ostvarenju ovog zadatka, bio mu je šef Obaveštajno bezbednosne agencije BiH Osman Mehmedagić, dugogodišnji telohranitelj i kadar od poverenja Alije Izetbegovića.
Istina je da je nakon ključnih poverljivih razgovora domaćina i gosta organizovan kraći sastanak (na zajedničkom ručku) Bišopa sa svim čelnicima policijskih i bezbednosnih službi u BiH, među kojima su bili ministar unutrašnjih poslova RS Dragan Lukač i direktor policije RS Darko Ćulum. Lukač je posle sastanka saopštio da su razgovori sa visokim funkcionerom CIA bili „veoma dobri i konstruktivni“, te da su ključne teme bile borba protiv terorizma i organizovanog kriminala.
Glavne stvari, naravno, nisu rečene pred širokim auditorijumom na ručku, pa verujemo da ni Lukač nema iluzija o tome šta je glavni cilj Bišopovog boravka u Sarajevu. Zato, bojimo se, posetu zamenika direktora CIA-e ne treba shvatiti kao znak spremnosti Vašingtona da zaista podrži borbu protiv „uspavanih“ islamskih terorista i njihove sabraće prispele u izbegličkim kolonama u BiH, već kao nagoveštaj novih opasnih udara na Republiku Srpsku.

[/restrict]

Rezervni sastav policije RS

Narodna skupština RS usvojila je Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o policiji i unutrašnjim poslovima kojim se predviđa formiranje rezervnog sastava policije RS. Planirano je da ovaj rezervni sastav broji oko hiljadu ljudi, koji bi trebalo da pomognu kolegama iz aktivnog sastava policije da se uspešno bore sa bezbednosnim izazovima.
Ovaj potez Banjaluke izazvao je žestoke negativne reakcije Bošnjaka i kritike njihovih međunarodnih zaštitnika. U Sarajevu je formiranje rezervnog sastava policije RS doživljeno kao „bezbednosna opasnost“ i „vraćanje u predratno vreme“, pa je kao kontramera najavljeno formiranje rezervnog policijskog sastava i u Federaciji BiH.
Iz ureda visokog predstavnika Valentina Incka su tražili da Republika Srpska ne formira rezervni sastav policije, dok su iz Ambasade SAD u Sarajevu zahtevali da im se dostavi nacrt zakona pošto su, po njihovoj oceni, neke nadležnosti predviđene ovim zakonom izvan delokruga MUP-a RS.