Између Ватикана и Берлина

Додикову посету папској држави и Звиздићеву „промоцију“ у главном граду Немачке, иако на први поглед немају много тога заједничког, треба посматрати као део велике игре у којој моћни међународни фактори, у складу са својим интересима, желе да остваре што значајнији утицај на простору бивше Југославије

Милорад Додик није добио позивницу да у Берлину присуствује Самиту о Западном Балкану, где је БиХ – у складу са жељама Ангеле Меркел и Емануела Макрона – представљао председник Савета министара у техничком мандату Денис Звиздић, али је зато државник из Лакташа на православни Велики петак у Ватикану разговарао са папом Фрањом и државним секретаром Свете столице кардиналом Пјетром Паролином. Оба ова састанка одржана су у време када формирање новог Савета министара дејтонске творевине због блокаде бошњачке стране све више личи на Сизифов посао, док притисци Сарајева и његових западних пријатеља на Републику Српску не јењавају. Зато Додикову посету папској држави и Звиздићеву „промоцију“ у главном граду Немачке, иако на први поглед немају много тога заједничког, треба посматрати као део велике игре у којој моћни међународни фактори, у складу са својим интересима, желе да остваре што значајнији утицај на простору бивше Југославије.

[restrict]

ДОДИК У ВАТИКАНУ Додик је у пратњи председнице Републике Српске Жељке Цвијановић – што за ову причу није без значаја – отпутовао у „вечни град“ на позив Свете столице као председавајући Председништва Босне и Херцеговине. Мада су званично главна тема разговора били односи БиХ и папске државе, као и положај католика у дејтонској творевини, јасно је да је Свети отац желео да са својим гостом размени мишљење о многим осетљивим темама из српско-ватиканских односа. Разговарало се о канонизацији Алојзија Степинца, као и о Јасеновцу, пошто је Додик, како је касније саопштио, обавестио римског понтифекса максимуса да РС и Србија намеравају да у Доњој Градини заједнички изграде монументални споменик жртвама усташких злочина.
Не зна се шта је папа Фрања рекао свом саговорнику о овим темама, али знамо да су обе стране позитивно оцениле разговоре, па је ватикански лист „Осерваторе Романо“ у коментару објављеном на првој страни нагласио како су разговори папе и његовог госта из БиХ „протекли у срдачној атмосфери“, као и да су размењена мишљења „о ситуацији у Босни и Херцеговини, паритету конститутивних народа и њиховом помирењу“.

ЕФЕКТИ ПОСЕТЕ Додикова посета Ватикану изазвала је негативну реакцију Бошњака. Реаговао је представник Бакира Изетбеговића у Председништву БиХ Шефик Џаферовић, поручивши јавности како „Додикова посета Ватикану није била усаглашена у овом највишем државном органу“, те да је он у разговорима са папом „износио само своје личне, али не и ставове Председништва“.
Јасно је да Џаферовић није могао да оспори да је посета Додика – кога је у знак почасти дочекала папина Швајцарска гарда – имала службени државни карактер. У добро обавештеној Светој столици су одлично знали какви односи владају међу члановима Председништва БиХ када су, укалкулисавши све ризике могуће негативне реакције Бошњака и њихових пријатеља, решили да позову српског члана овог колективног шефа државе и чују његове ставове. Папа Фрања је, једноставно, желео да разговара са Додиком и због тога ова посета – без обзира што након ње не треба очекивати радикалну промену курса Ватикана према РС, а и Србима у целини – има несумњиву позитивну специфичну тежину.
Видеће се хоће ли високо хрватско католичко свештенство у Босни (а у првом реду бањалучки бискуп Фрањо Комарица) које је до сада имало изразито непријатељски однос према РС и њеном првом човеку, после разговора у Риму, бар делимично кориговати своју политику, или ће наставити досадашњим путем. Биће то прави тест стварних домета Додиковог састанка са римским папом.

НЕЛЕГИТИМНИ ДЕНИС ЗВИЗДИЋ Јасно је да је Странци демократске акције у интересу да што је могуће дуже блокира формирање новог Савета министара јер тако контролише рад овог органа преко свог старог председника и пробосанских српских кадрова, а истовремено онемогућава Додиковом победничком блоку да у Савету преузме места која му припадају. Влада РС је у свом 21. извештају упућеном Савету безбедности УН назвала ову блокаду „покушајем тихог државног удара“ против носилаца функција који су изабрани на изборима у БиХ, а као пример кршења Устава БиХ наводи се и то да су петорица министара у техничком мандату већ положила нову посланичку заклетву, док је човек који још обавља функцију председника Савета министара, Денис Звиздић, изабран за потпредседника Представничког дома парламента Босне и Херцеговине.
Такав нелегитимни статус Звиздића није био препрека Ангели Меркел и Емануелу Макрону да га, уместо на изборима легитимно изабраног председавајућег Председништва БиХ Милорада Додика, позову у Берлин да представља Босну и Херцеговину на Самиту о Западном Балкану. Гост из Сарајева је наравно одиграо своју очекивану улогу браниоца „независности државе Косово“, свесно заборављајући да земља коју представља и сама не признаје независност јужне српске покрајине, и искористио је позорницу да оптужи Србију да „жели да прекраја границу на Дрини“, а Републику Српску прогласи „реметилачким фактором у региону“; посрнулим челницима немачко-француског „европског мотора“ је у Берлину био потребан подобни Звиздић како би повећали број учесника састанка који признају независност Косова, али су тиме истовремено показали да – супротно званичном залагању челника ЕУ да се што брже формира Савет министара БиХ – официјелном Берлину и Паризу уопште не смета бошњачка политика блокаде конституисања овог органа.
Постоји, међутим, још један разлог због којег је, према неким проценама, на велику сцену „лансиран“ овај бошњачки политичар. Звиздић није човек од поверења Бакира Изетбеговића, па је прошле године морао да се повуче из страначке трке за кандидата за члана Председништва БиХ, пошто је „Алијин мали“ желео да на том месту види себи много лојалнијег Шефика Џаферовића. Звиздићева струја у СДА жели наводно да на предстојећим јесењим страначким изборима прогура свога лидера на место председника највеће бошњачке партије, што се, изгледа, уклапа у планове утицајних западних кругова који желе да, уместо „истрошеног“ и Ердогану превише блиског Изетбеговића, у сарајевску фотељу доведу једног „модернијег“, глобалистичким центрима моћи (још) послушнијег политичара.

РАДНА ПОСЕТА ИЗ ЦИА-е Док је Додик разговарао са папом, а Звиздић представљао БиХ на Самиту у Берлину, у Сарајеву је у радној посети Босни и Херцеговини боравио заменик директора ЦИА Вон Бишоп. Високи гост из Вашингтона је, како су најављивали неки западни медији, у дејтонску творевину отишао са примарним циљем „неутралисања малигног утицаја Русије у овој земљи“, а домаћин и, чини се, идеалан партнер на остварењу овог задатка, био му је шеф Обавештајно безбедносне агенције БиХ Осман Мехмедагић, дугогодишњи телохранитељ и кадар од поверења Алије Изетбеговића.
Истина је да је након кључних поверљивих разговора домаћина и госта организован краћи састанак (на заједничком ручку) Бишопа са свим челницима полицијских и безбедносних служби у БиХ, међу којима су били министар унутрашњих послова РС Драган Лукач и директор полиције РС Дарко Ћулум. Лукач је после састанка саопштио да су разговори са високим функционером ЦИА били „веома добри и конструктивни“, те да су кључне теме биле борба против тероризма и организованог криминала.
Главне ствари, наравно, нису речене пред широким аудиторијумом на ручку, па верујемо да ни Лукач нема илузија о томе шта је главни циљ Бишоповог боравка у Сарајеву. Зато, бојимо се, посету заменика директора ЦИА-е не треба схватити као знак спремности Вашингтона да заиста подржи борбу против „успаваних“ исламских терориста и њихове сабраће приспеле у избегличким колонама у БиХ, већ као наговештај нових опасних удара на Републику Српску.

[/restrict]

Резервни састав полиције РС

Народна скупштина РС усвојила је Нацрт закона о изменама и допунама закона о полицији и унутрашњим пословима којим се предвиђа формирање резервног састава полиције РС. Планирано је да овај резервни састав броји око хиљаду људи, који би требало да помогну колегама из активног састава полиције да се успешно боре са безбедносним изазовима.
Овај потез Бањалуке изазвао је жестоке негативне реакције Бошњака и критике њихових међународних заштитника. У Сарајеву је формирање резервног састава полиције РС доживљено као „безбедносна опасност“ и „враћање у предратно време“, па је као контрамера најављено формирање резервног полицијског састава и у Федерацији БиХ.
Из уреда високог представника Валентина Инцка су тражили да Република Српска не формира резервни састав полиције, док су из Амбасаде САД у Сарајеву захтевали да им се достави нацрт закона пошто су, по њиховој оцени, неке надлежности предвиђене овим законом изван делокруга МУП-а РС.