Čišćenje ukrajinske vlasti

Vetar u jedra novom predsedniku Vladimiru Zelenskom daju ne samo istraživanja po kojima većina građana želi bolje odnose s Moskvom već i to što politička klima počinje da se menja u celini

Položivši predsedničku zakletvu u ponedeljak, 20. maja, novi ukrajinski lider Vladimir Zelenski istog dana raspustio je Vrhovnu radu, a već narednog – raspisao i vanredne parlamentarne izbore za 21. jul. Ukoliko se uopšte mogu smatrati vanrednim, imajući u vidu da je Ukrajina ušla u izbornu godinu, pa bi novi saziv deputata svakako bio biran najkasnije u oktobru. Istog dana, međutim, usledila je još jedna važna izjava iz štaba Zelenskog, ovog puta od šefa njegove administracije Andreja Bogdana: predsednik želi pitanje o budućim pregovorima s Ruskom Federacijom da iznese na svenarodni referendum. Ovo je svakako odjeknulo snažno i u domaćim, a još više u inostranim političkim krugovima, jer je to problem koji direktno zadire u samu suštinu aktuelnih globalnih odnosa. Oko Ukrajine i njenih teritorijalnih pitanja, naime, isplela se poslednjih godina čitava mreža interesa najmoćnijih svetskih aktera, a posebno se to odrazilo na odnose Moskve s Vašingtonom i Briselom. Pod pritiskom Amerikanaca, Evropska unija donela je čitav niz kaznenih mera protiv Rusije, a povod za sankcije bila je Ukrajina, odnosno otcepljenje Krima i rat u Donbasu. Zato inicijativa Zelenskog zaslužuje pažnju, jer potencijalno može biti ključ ka rešavanju sporova.

KIJEV ŠALJE SIGNALE RUSKIM VLASTIMA Iz Moskve su odmah reagovali preko Dmitrija Peskova, pres-sekretara ruskog predsednika Vladimira Putina, porukom da je to – unutrašnja stvar Ukrajine. Svaka takva inicijativa mora da ima smisao i efikasnost, a od Kijeva se očekuju konkretni koraci, pre svega u izvršavanju obaveza po sporazumu iz Minska i rešavanju unutrašnjeg sukoba, ali ih zasad nema, naglasio je Peskov. Poruka iz Moskve, odakle novom predsedniku nisu ni čestitali izbornu pobedu, jasna je: Kijev mora da preduzme konkretne mere na poboljšanju odnosa, a put ka tome vodi preko normalizacije stanja sa svojim sopstvenim regionom i građanima – Donbasom. A to sve lepo piše crno na belo u sporazumu iz Minska, koji je prethodna ukrajinska vlast potpisala. I od tog trenutka ignorisala. Pozitivan signal je to što je Bogdan naglasio da bi se referendumsko pitanje moglo odnositi upravo na Donbas, jer svako pominjanje (odavno rešenog) statusa Krima direktno razdražuje Moskvu i bilo kakve razgovore čini nemogućim.
S druge strane, Zelenski je pozvao i SAD da „pojačaju sankcije protiv Rusije“, a njegov šef kabineta je to objasnio rečima da Kijev želi u odnosima sa RF da koristi metodu „štapa i šargarepe“. Kako je podvukao, Kijev šalje signale ruskim vlastima, ali je spreman i na kompromise. I to može biti ohrabrujuće, jer reč „kompromis“ nije postojala u političkom vokabularu prethodnog predsednika Petra Porošenka i njegovih saradnika. Moskva je jednoznačno proglašavana za agresora i okupatora, pa nije preostalo nimalo prostora za bilo kakav dogovor. Oprez u prvim komentarima Moskve izrazio je i predsedavajući Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije RF Konstantin Kosačov. Na svojoj fejsbuk stranici napisao je da je inicijativa Zelenskog za njega samog dobitna, jer on „nastavlja da deluje po prethodnom populističkom modelu ponašanja“, koji ga je i „doveo na vrh vlasti“. Međutim, naglašava ruski senator, već sama činjenica da Zelenski želi pitanje veza s Rusijom da stavi na svenarodno izjašnjavanje, uliva optimizam. „Znači, potreba za poboljšanjem je prisutna“, objasnio je Konstantin Kosačov.
Aktuelni šef komisije za informisanje SF RF i prethodnik Kosačova na čelu spoljnopolitičkog komiteta Aleksej Puškov bio je još direktniji. Na svom tviter nalogu napisao je da inicijativa Zelenskog treba da ga zaštiti od napada ukrajinskih radikala i Porošenka. „Ako glasaju za, znači narod je želeo“, poručio je Puškov. Drugo je pitanje, dodao je, to što Rusija takođe treba da pruži saglasnost za pregovore. Direktor Kijevskog centra političkih istraživanja i konfliktologije Mihail Pogrebinski smatra da je Zelenskom neophodno odobrenje naroda, jer se boji „dela nacionalističkog, i elitnog i neelitnog aktiva, koji lako okuplja masu“. Ipak, ovaj ekspert ukazuje na istraživanja koja pokazuju da 75 odsto Ukrajinaca podržava ideju o pregovorima između dve države. Slično je i u Rusiji, a Putinov portparol Peskov je objasnio da će šef Kremlja čestitati Zelenskom kada uslede prvi uspesi u regulisanju konflikta unutar zemlje i normalizaciji odnosa s Moskvom – ako do njih dođe.

GLAVNE PROMENE SE TEK OČEKUJU Da nisu svi u Ukrajini saglasni sa idejom Zelenskog i da do uspeha u normalizaciji odnosa može i da „ne dođe“, govori i udar na novog lidera – upravo putem ataka na šefa predsedničke administracije Andreja Bogdana. „Društveni lustracioni komitet“, jedna od institucionalnih tvorevina Majdana, podneo je tužbu sudu protiv Zelenskog zbog imenovanja pravnika Bogdana na visoku dužnost, jer je optužen da je radio u državnoj službi za vreme predsednika Viktora Janukoviča. Peticija za ostavku Bogdana na sajtu predsednika već je sakupila preko 25.000 potpisa i, po zakonu, Zelenski mora da je razmotri u roku od 90 dana. U izjavi lustracionog komiteta ističe se da je Bogdan u periodu 2010–2014 bio na mestu vladinog poverenika za pitanja antikorupcione politike, što je nespojivo sa „Zakonom o pročišćenju vlasti“, usvojenim odmah posle majdanskog prevrata 2014. godine. Prema ovom zakonu, lice koje je obavljalo funkcije za vreme Janukoviča ne može raditi u državnoj službi narednu deceniju, dakle do 2024. godine. Bogdan se brani time što pomenuti zakon ne precizira da se zabrana odnosi i na mesto šefa predsedničke administracije, ali je jasno da Zelenskom ovaj problem nije bio potreban uoči predstojećih izbora – na kojima će se određivati ne samo njegova već i budućnost čitave Ukrajine.
Vetar u jedra novom predsedniku daju i pomenuta istraživanja, po kojima većina građana želi bolje odnose s Moskvom, i to što politička klima počinje da se menja u celini. „Antibanderovske snage“ koje su protiv nacionalističke politike i sukoba s Rusima, ohrabrene pobedom Zelenskog, ponovo dižu glavu na čitavom prostoru jugoistoka Ukrajine, koji se još naziva i „Malorusija“. Dakle, od Harkova do Odese, odnosno kroz sve ruskojezične oblasti Ukrajine. To je prostor na kome je koncentrisan najveći ekonomski, industrijski i ljudski potencijal zemlje. Ove oblasti zahvataju praktično polovinu zemlje i od početka su bile protiv majdanske vlasti, videvši u njoj povampirenje nacizma. Vreme je pokazalo da se politička i ideološka orijentacija građana ovih oblasti nije nimalo promenila u prethodnih pet godina. Promena u odnosu na taj period jeste samo u tome što su i lokalne elite ovog puta stale uz narod. Očito, pobeda Zelenskog je sama po sebi donela krupne promene u ukrajinskom društvu i na političkoj sceni. A glavne se tek očekuju.

USPEH PRORUSKOG BLOKA Poslednje istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo međunarodni istraživački centar sa sedištem u Belgiji, BURI-Ukrajina, da su izbori održani prošle nedelje, u Vrhovnu radu bi ušle svega četiri političke snage koje prolaze cenzus od pet odsto. Na prvom mestu, to je partija Vladimira Zelenskog „Sluga naroda“ i poverenje bi joj ukazalo 34,7 odsto birača. Druga bi bila „Opoziciona platforma – Za život“, istaknutih proruskih političara Jurija Bojka, Vadima Rabinoviča i Viktora Medvedčuka (15,1 procenat). Za njima sledi „Batkivšćina“ Julije Timošenko (9,5), dok bi „Blok Petra Porošenka ’Solidarnost’“ dobio poverenje 8,9 odsto izašlih birača.
Ovi podaci dosta govore sami po sebi. Pre svega, značajan rast bloka Bojka i Medvedčuka, snage koja se zalaže za popravljanje odnosa s Moskvom. O tome dovoljno svedoči i podatak da je Vladimir Putin krstio Medvedčukovo dete. Ukrajinski i zapadni mediji su ovu činjenicu dugo zloupotrebljavali, crtajući Medvedčuku svojevrsnu metu na čelu i tokom godina majdanske vlasti to mu je bila otežavajuća okolnost – samo najhrabriji su smeli da mu pruže javnu ili bilo kakvu drugu podršku. Posle promene šefa države, međutim, ovo prerasta u najveću prednost političkog bloka čije pristalice naseljavaju upravo područje od Harkova do Odese – pa stoga njihov rejting vrtoglavo raste.
Nikada ranije podrška njihovog biračkog tela nije dosezala dvocifren pokazatelj, a sada ne bi bilo preveliko iznenađenje ni da to bude 20 odsto. U tom slučaju, kako sada stoje stvari, za formiranje nove vlade – ukoliko bi Zelenski odabrao koaliciju s Bojkom i Medvedčukom – Julija Timošenko im ne bi bila ni potrebna. A to bi već bio potpuni politički preokret i „pročišćenje vlasti“, ali u suprotnom smislu od onoga koji su želeli majdanski lustratori. Na ukrajinskim biračima je da odluče 21. jula koga će (pr)očistiti iz vlasti u Kijevu, ali se odgovor već jasno nazire. Kao i ishod budućeg referenduma o obnavljanju odnosa s Rusijom.