Povratak fundamentu

U kojoj meri se pojmovi nacionalne samosvesti i integracija međusobno prožimaju, a u kojoj isključuju?

Međunarodna, dvadeset i peta po redu, konferencija Fonda jedinstva pravoslavnih naroda iz Moskve okupila je u Budimpešti mnogobrojne učesnike iz preko 25 zemalja sveta koji su za tri dana trajanja foruma pokušali da odgovore na pitanja i izazove savremenog trenutka – u kojoj meri se pojmovi nacionalne samosvesti i integracija međusobno prožimaju, a u kojoj isključuju.
Uočljive su dve tendencije, ukazao je na početku konferencije dr Valerij Aleksejev, istoričar, profesor na Lomonosovu i direktor FJPN iz Moskve, s jedne strane postoji težnja nacija ka zaštiti svoje samobitnosti koju pokreće duboki narodni instinkt, i s druge ideologija i praksa političkih zakulisa i liberalne internacionalne elite koja je potpuno suprotstavljena toj težnji.

NAROD VIŠE NIJE NAŠ Razmatrajući o tome da li se dve globalne tendencije mogu pomiriti i početi usaglašeno da dejstvuju na dobrobit naroda, učesnici su, mapirajući najnovija politička pomeranja u svetu, konstatovali da je od pomirenja izglednija neizbežnost daljeg zaoštravanja.
„Liberalna vladajuća klasa insistira na ubrzanju globalizacije koja razlaže nacionalnu samobitnost naroda i stimuliše gubitak njihovog identiteta. Pobeda Donalda Trampa u SAD doprinela je jačanju konzervativizma, ali liberalna elita koja gura globalizam svakako nije izgubila svoj kolosalni uticaj u svetu. Ona je sačuvala mnogobrojne finansijske poluge, i dalje reguliše međunarodnu trgovinu, bankarski biznis, globalne medije i internet, koji enormno utiču na društvenu svest milijardi ljudi“, rekao je Aleksejev.
O običnom evropskom čoveku, koji se voljom vladajućih liberalnih elita našao usred milionskog pritoka migranata na kontinent, zapaženo izlaganje je imala Anastasija Sandahaker iz Austrije. Ona je ukazala na činjenicu da u zemlji kakva je Austrija, u kojoj nema granica državne teritorije, niti zaštite granica EU, stanovništvo više nije „naš narod“, a pravni organi, budući da neretko i policija zazire od mešanja u međunacionalne odnose, pokazuju sve znake slabosti. Ovu zemlju u budućnosti čeka, upozorila je, formiranje rejona poput onih u Londonu u kojima važi šerijatski zakon.
„Šta je ostalo od evropskih vrednosti? Danas govore: demokratija, ljudska prava, pravna država, sloboda. A vrednost slobode najbolje ilustruje strah žena koje zbog brojnih izbeglica uveče ne smeju da izađu na ulicu ili uđu u metro.“
Istovremeno, ukazali su učesnici skupa, postoji i vrlo jak impuls evroskepticizma. U Italiji je, uoči izbora za Evropski parlament, pokrenuta inicijativa za održavanje kongresa evroskeptika na koji su pozvani lideri francuskog Nacionalnog okupljanja s Marin le Pen, Alternative za Nemačku sa Aleksanderom Gaulandom na čelu, aktivisti Austrijske partije slobode, poljske partije Pravo i pravda i drugih pokreta sličnog usmerenja koji se zalažu za tradicionalne vrednosti.
U javni prostor, istaknuto je, uplovio je i nov termin „ekonomski patriotizam“. Konzervativizam koji je kao vrednost bio zaboravljen i javno prokažen opet se našao na dnevnom redu, pokazujući da su evrointegracije i ultraliberalizam iscrpljeni modeli.

SMENA MORALNIH PRIORITETA Da je reč o nasilnim pokušajima smene moralnih prioriteta i civilizacijske konverzije, a koja ima za cilj prestrojavanje država sveta na stranu zapadnih vrednosti, kroz primer Gruzije obrazložio je protojerej Kahaber Gogotišvili.
„Najopasnija pretnja koju predstavlja proces globalizacije ogleda se u tome što taj proces može u potpunosti da proguta i uništi male narode, zemalja poput Gruzije, i njihove kulturne tradicije. Proces je nepovratan, svet se, očigledno, na taj način razvija i mi ga ne možemo zaustaviti, ali možemo doprineti zaštiti naše vere i nacionalne kulture, kako bismo spasli naciju od iščeznuća.“
O ukrajinskom iskustvu koketiranja sa Zapadom i duhovnim korenima ove krize značajno izlaganje je imala dr Katarina Samojlik. Dimenzije tragedije u koju je ova zemlja potonula nakon uličnih nereda, po njenim rečima, nesagledive su, ali otkrivaju matricu po kojoj velike sile deluje.
„Nije ovde reč o nezadovoljstvu. Ovde je u prvom planu borba protiv ruskog sveta. Jer nisu slučajno integratori iz Brisela zaoštrili religiozno pitanje u Ukrajini. Oni ciljano rade na širenju religioznog konflikta nanoseći udarac jedinoj kanonskoj crkvi u Ukrajini – UPC Moskovskog patrijarhata.“
U kojoj meri je borba za jezik bila u funkciji otimanja ove zemlje od identitetske matrice objasnila je Ana Radzjukeevič, glavni urednik poljskog časopisa „Pravoslavni pregled“. Ona je podsetila da je crkvenoslovenski bio opšti jezik cele Kijevske Rusije, te da vlasti Ukrajine, svesne ogromnog značaja zajedničkog jezika, danas progone ruski jezik iz škola i svih institucija.
„Ispostavilo se da je to najbolji način za najbrže rušenje jedinstva istočnoslovenskih naroda pošto jezik nije samo sredstvo svakodnevnog opštenja nego i nosilac ogromnog kulturnog sloja i kolektivnog sećanja. On je ključ i duhovnosti i učenosti, a ovde imamo u vidu posebno ruski jezik na kome su zapisani ogromni resursi znanja iz različitih oblasti, kako sopstvenih, tako prevedenih s drugih jezika. Da bi se to znanje prevelo na ukrajinski, prevodiocima verovatno ne bi bilo dovoljno ni stotinu godina.“ 
Forum je kao značajnu otvorio i temu Balkana. Posle Crne Gore, konstatovano je, na redu je bila Makedonija u kojoj je ignorisana volja naroda na referendumu, a veliki pritisak Zapad vrši i na Srbiju. O dešavanjima u Crnoj Gori prisutne je upoznao Strahinja Bulajić, poslanik Skupštine Crne Gore i član Generalnog sekretarijata MAP-a. Ukazao je na to da se sa sadašnjim položajem srpskog naroda u zemljama bivše Jugoslavije u Evropi jedino može porediti status pripadnika ruskog naroda u nekim pribaltičkim zemljama.
„U Hrvatskoj je, na primer, odavno na snazi maksima – jednu trećinu Srba ubiti, jednu trećinu pokatoličiti, a jednu trećinu proterati. Moram da priznam da se u tom ludačkom kroato-germanskom naumu i uspelo. U Crnoj Gori, nekadašnjoj Srpskoj Sparti, nad Srbima se, pod patronatom Zapada, sprovodi asimilacija i intenzivna nacionalna segregacija. Iako s najviše govornika, srpski jezik i ćirilica se guše i proteruju, SPC i pravoslavlje potiskuju, dok se manjinski muslimani i katolici favorizuju. Crna Gora je praktično ugurana u NATO, bez referenduma i mimo većinske volje stanovništva.“
U diskusiji koja je usledila nakon završenih izlaganja, poslanik i profesor Cetinjske bogoslovije, dr Budimir Aleksić rekao je da se u Crnoj Gori pravi istorijski, kulturološki i civilizacijski zaokret, njeno potiskivanje iz tradicionalnog, istočnopravoslavnog, slovensko-vizantijskog civilizacijskog kruga, i uključivanje u zapadni, rimokatoličko-protestantski civilizacijski krug.
„Da bi se to realizovalo, neophodno je sprovesti plan ’duševnog prerađivanja’ naroda Crne Gore, koji podrazumeva: utemeljenje ’dukljanstva’ kao političke i nacionalne ideologije; stvaranje ’crnogorskog jezika’ i potiskivanje ćiriličnog pisma; konstituisanje ’crnogorske crkve’ i prihvatanje Unije (jedinstva) s Rimokatoličkom crkvom; postepeno pokatoličavanje Crnogoraca (o čemu otvoreno govore vodeći ideolozi crnogorskog separatističkog pokreta); podrška velikohrvatskoj i velikoalbanskoj ideji i projektu stvaranja ’Velike Hrvatske’ i ’Velike Albanije’. To se nastoji postići pomoću kontrolisanih medija, preko obrazovnog sistema, kulturnih ustanova, umetničkog stvaralaštva.“
U zaključku konferencije učesnici skupa, mitropoliti, sveštenici, naučnici, političari i istoričari, istakli su neophodnost povratka religioznim, duhovnim i kulturnim vrednostima koje se baziraju na temeljima tradicionalnih religija, na fundamentu hrišćanstva. Jer jedino hrišćanstvo, kao korenita religija evropskih naroda, može biti sposobno da ponovo ujedini Evropu i udahne joj novu snagu.

Strah od Iljina

Posebna pažnja na skupu posvećena je ulozi Rusije u savremenom trenutku, kao i ulozi RPC koja predlaže svoj put konsolidacije na tradicionalnim duhovnim i kulturnim vrednostima. O odnosu Zapada prema ruskoj ideji govorila je Natalija Kocev, direktor srpskog odeljenja MFJPN. Kao paradigmu koja se nije menjala kroz vreme ona je ukazala na odnos prema Iljinu što, po njoj, govori i o važnosti fenomena samospoznaje i o pretnji koju u njoj, bar kada je reč o Rusiji, vidi Zapad.
„U svojim govorima, posebno 2009, Putin je više puta citirao ovog pravoslavnog mislioca, poručujući da je pred Rusijom ozbiljan zaokret ka konzervatizmu. I kakav odgovor je usledio? Bučan, i očekivan. Zapadna propagandna mašina, koja kao hidra svoje pipke pruža u svim delovima sveta i Evrope, a vidljiva je i u medijskom prostoru Srbije, shvatila je veličinu opasnosti pred kojom se nalazi zapadna ideja. Jer teško da njima smeta ideologija belih i Iljinovi antikomunistički stavovi. Opasnost su oni prepoznali upravo u vraćanju ideji samobitnosti na kojoj je Iljin toliko insistirao.“