NACIONALNI INTERES: NI MONDIJALISTI, NI NACIONALISTI

Globalizacija je propala i nastavlja da propada. Stvara sve neravnomerniji svet, kao što su to pokazali ekonomisti poput Štiglica i Piketija. Zahvaljujući procesima globalizacije koji čupaju korene i delokalizuju narode, vrlo jasna linija razdvajanja sve više se očitava na planetarnoj skali. Ona ocrtava nepremostivi jaz između gospodara finansija, berze i konkurentnosti bez granica, s jedne strane, i onih koje je globalizam porazio, s druge strane

Kako pomiriti posebnosti naroda, jezičku i kulturnu pluralnost s univerzalnim osobinama ljudskog roda? Kako uskladiti, ako je to moguće, nacionalne osobenosti s realnošću globalizacije? I kako ponovo krenuti od nacionalne demokratske zajednice držeći se na sigurnoj udaljenosti od nacionalizma i globalizma koji su tajno komplementarni?
 

Poći od nacionalnog interesa

Kao što se u posleratnoj Italiji počelo s materijalnom rekonstrukcijom, tako je danas vitalno važno izvršiti pravu simboličku i duhovnu obnovu. Prvo, potrebno je ponovo kategorisati realnost, a da bismo drugačije mislili od onoga kako su nas navikle nimalo neutralne dominantne teorije, čiji je jedini cilj glorifikacija postojećeg u njegovoj stvarnoj konfiguraciji i njegovim vrlo konkretnim odnosima snaga. Stare mape tog koncepta ne vode više nikuda. Sve šeme su popucale. Neophodno je ažurirati kategorije misli, u svetlu realnosti koja se promenila. Perspektivni fokus oko kojeg simbolička i duhovna rekonstrukcija mora da kruži treba da bude kritičko i problematičko preispitivanje kategorije globalizacije. Samo na taj način može se uspostaviti nova kritička misao i iščupati iz kandži smrtonosnog zahvata jedine dominantne misli koja utvrđuje odnose snaga. Globalizacija je propala i nastavlja da propada. Stvara sve neravnomerniji svet, kao što su to pokazali ekonomisti poput Štiglica i Piketija. Zahvaljujući procesima globalizacije koji čupaju korene i delokalizuju narode, vrlo jasna linija razdvajanja sve više se očitava na planetarnoj skali. Ona ocrtava nepremostivi jaz između gospodara finansija, berze i konkurentnosti bez granica, s jedne strane, i onih koje je globalizam porazio, s druge strane. Među potonjim imamo na istoj strani, prvi put, radničku klasu i srednju klasu: proletarijat fizičke radne snage, privremenu radnu snagu nestabilnog zapošljavanja, srednju građansku klasu, mali lokalni biznis koji je bukvalno uništen globalnom konkurentnošću i delovanjem neodgovornih finansijskih krugova.

Rehabilitacija koncepta nacije

Vreme je za oporavak i rehabilitaciju koncepta nacije nakon dugog zaborava koji ga je karakterisao poslednjih godina. Rehabilitacija nacije očigledno ne znači želju da se vratimo na nacionalizam, koji je opasno odstupanje od koncepta nacije. Naime, nacionalizam je poricanje prava da se bude nacija za druge nacije. Oporavak ideje nacije koju ovde predlažemo je na jednakoj udaljenosti od nacionalizma i od globalizma, koji su suprotstavljeni, a u dubljoj analizi su u suštinskoj korelaciji: na suprotne načine zagovaraju isto, a to je uništenje prava na postojanje pluralizma i, samim tim, slobodnih i autonomnih posebnosti. Globalizam je takav jer žrtvuje mnogostrukost nacionalnih država na oltaru lažnog univerzalnog jedinstva planetarnog tržišta. Nacionalizam se pak ostvaruje, po svojoj logici, u globalizmu kao imperijalizam jedne jedine nacije koji, obuhvatajući sve ostale, neutrališe sve njih. Zar nije današnji globalizam oblik sveobuhvatnog nacionalizma „mejd in“ SAD, uz delegitimisanje svih nesvrstanih nacionalnih država (koje se klevetaju, a zatim bombarduju kao „odmetničke države“, totalitarizmi itd.) Moramo – ponavljamo – nadilaziti i nacionalizam i globalizam: tertium non datur (nema drugog rešenja – prim. prev.)! Treba poći od nacije kao slobodnog prostora kulturnih identiteta i mogućnosti komunitarno demokratske politike zaštićene od neutralizujućih poticaja deregulisanog tržišta, odnosno globalnog tržišta koje, u ime konkurentnosti i rasta, neutrališe nacionalne države i s njima – to je poenta – demokratiju. I to čini kroz teoremu „ustupanja suvereniteta“. To je teorema kojom suverene države predaju svoj suverenitet – poslednji bastion demokratije – nekim privatnim telima koja niko nije video, niti izabrao. Da li vas istorija Evropske unije podseća na nešto tako? Dakle, krenimo od nacije. Za odbranu korena i perspektiva. Da preuzmemo u svoje ruke prošlost i budućnost, a da ne budemo osuđeni da živimo, kao novi robovi, u sadašnjosti bez perspektive, oboleloj od akutnog cinizma. Izdresirani hor politički korektnog će urlati, neprestano, kao i uvek, kad god se predlože konkretne mogućnosti za zbacivanje divljeg poretka globalizma. U tom slučaju setimo se Don Kihota: „Sančo laju na nas; to je znak da jašemo!“

Ne zovite to globalizacijom: to je planetarno nivelisanje

Globalizacija je, po svojoj suštini, ideologija istog, izraz špekulativnog i samoreflektujućeg kapitalizma koji želi da se ogleda i reprodukuje svuda, i to samo on. Imajući u vidu ovu teleološku orijentaciju, globalizacija ima za cilj potiskivanje razlika i, s njima, alternativa, tako da svuda trijumfuje ono što možemo kvalifikovati, poslužimo se Markuzeom i Hajdegerom, kao „jednodimenzionalnost“ i „uniformnost“ (Einförmigkeit). Globalitarizam teži da se ogleda u svakoj ćeliji stvarnosti, poništavajući svaki način postojanja, mišljenja, govora i razmene koji nije modelisan prema liberalno-tržišnoj aksiomatici do ut des (dam da bi ti dao – prim. prev.). Iza prividne proliferacije šara, boja i množine krije se ono što bismo, s Hegelom, mogli nazvati „apsolutnim monohromatizmom“ (einfarbige absolute Malerei) tržišnog društva. Apsolutni monohromatizam je ujedno i šifra globalizacije kao univerzalizacije tržišnog društva s posledičnom neutralizacijom svih oblika proizvodnje, postojanja i mišljenja koji se ne poklapaju s njom. Kao što je Marks podsetio, novac, taj „radikalni nivelator, poništava sve razlike“ i nameće ujednačavanje realnog i imaginarnog koje teži da postane planetarno i sveobuhvatno. U tome leži suština globalizacije kao glamuroznog kolonijalizma u današnjem vremenu, a koji obuhvata neutrališući i ujednačava nivelišući. Globalizam je novi lik imperijalizma za koji će se jednom moći reći ono što je Marks, u „Kapitalu“, tvrdio u odnosu na kolonijalizam u njegovo vreme: „On je bio ’strani bog’ koji se postavio na oltar pored starih idola Evrope i koji ih je jednog lepog dana, iznenadnim udarcem, sve odgurnuo i proglasio da je višak vrednosti krajnji i jedini cilj čovečanstva.“ U ovoj perspektivi, planetarna akumulacija prepliće nivelisanje i nejednakost. Ona uniformiše planetu i dovodi do sve neujednačenijeg razvoja, jer se sve više i snažnije zasniva na razlici između klase Sluge i klase Gospodara, uz jednostrano izazvan sukob u obliku klasnog masakra koji vrši Gospodar nad Slugom.

Prevod s italijanskog Dragan Mraović