NA REDU JE POVEĆANJE SRPSKOG IZVOZA

SRBIJA NA PUTU SVILE

Kinesko prijateljstvo prema nama definisano je interesima Pekinga u Evropi i svetu, ali i pristupom neuslovljavanja u bilateralnim odnosima, što je kvalitet koji nam nedostaje u odnosima sa zapadnim zemljama

U vreme kada započinje izgradnju mosta na Pelješcu kojim treba da premosti neumski jezičak Bosne i Hercegovine na Jadranu, dakle početkom ove godine, Hrvatska se, što se tiče saradnje sa Narodnom Republikom Kinom, nalazi otprilike tamo gde je Srbija bila 2011. kada je otpočinjala gradnju mosta Zemun–Borča.
Beograd je u vreme vlade Vojislava Koštunice, tačnije ambasadorskog mandata Miomira Udovičkog, hrabro preuzeo ulogu poligona kineskih infrastrukturnih projekata u Evropi. To je strategijska orijentacija koju su, do danas, dosledno poštovale, pa čak i unapređivale, sve političke konfiguracije u Nemanjinoj 11 i na Andrićevom vencu.
Činjenica da Srbija nije deo Evropske unije olakšavala je donekle bilateralnu saradnju s Pekingom, ali je istovremeno, u kontekstu te saradnje, od Beograda pravila potencijalnu metu za nove pritiske iz Brisela i prestonica vodećih evropskih zemalja, ali i Sjedinjenih Američkih Država.

INFRASTRUKTURNI PROJEKTI TEMELJ ULAGANJA Infrastrukturni format bilateralne saradnje ubrzan je osnivanjem Sekretarijata za saradnju Kine sa 16 država centralne i istočne Evrope u Pekingu 2012. i predstavljanjem inicijative za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž puteva svile 2013. godine.
Kineske kompanije su u Srbiji gradile, grade ili će graditi velike mostove, termoenergetske objekte, auto-puteve i moderne železničke pruge. Vrednost kineskih infrastrukturnih ulaganja u Srbiju, pretežno kroz kreditne linije, dostigla je deset milijardi dolara. Pri tome Beograd i Peking razmatraju nove infrastrukturne projekte, poput novog mosta na Dunavu, tehnološko-industrijskih parkova, novih deonica auto-puteva ili obnove zastarelih pružnih pravaca južno od Beograda.
Talas razvoja infrastrukturne saradnje Beograd je tokom protekle dve do tri godine iskoristio kao zamajac za privlačenje direktnih kineskih investicija u Smederevsku železaru („Hestil“, 46 miliona evra), RTB Bor („Ciđing“, 1,4 milijarde dolara), Zrenjanin („Šandung Linglung“ oko milijardu dolara, plus ulaganje od sto miliona dolara u pogon za preradu cinka) i Loznicu („Mint“, sto miliona dolara). Ovome treba pridodati i ugovore sa kompanijom „Huavej“, ali niz manjih ulaganja, poput onog najavljenog u „Ikarbus“.

DOBRE ODNOSE ISKORISTITI ZA RAST SRPSKOG IZVOZA Sledeći logičan korak u razvoju srpsko-kineske saradnje je povećanje srpskog izvoza koji je u ovom trenutku statistički zanemarljiv u globalnim, pa i regionalnim okvirima.
Pretprošle godine vrednost srpskog izvoza u Kinu nije prešla 62 miliona dolara. S druge strane, uvoz iz Kine lane je činio 8,37 odsto ukupnog srpskog uvoza vrednog 25,9 milijardi dolara.
Ne postoji dobro obrazložen razlog da dve zemlje dobre odnose, za koje i Beograd i Peking ne bez ponosa kažu da nikada nisu bili bolji u istoriji, ne unaprede na planu (dakako, delimičnog) uravnoteženja spoljnotrgovinskog bilansa. Beograd treba da privoli Peking da ublaži carine, ili omogući povoljnije uslove, za dobar deo robe iz Srbije, ali i na mnogo bolje načine iskoristi postojeće mogućnosti. Zemlje koje s Kinom ne sarađuju na infrastrukturnom planu tako efikasno kao Srbija beleže s njom efikasniju i mnogo vredniju spoljnotrgovinsku razmenu. Ta činjenica upravo govori o potrebi da država podstakne i pomogne srpski izvoz.
Ovakav stav podupiru i sadašnji trendovi spoljnotrgovinske razmene Kine sa 16 zemalja centralne i istočne Evrope. Prema podacima koje je izneo kineski premijer Li Kećijang ovog meseca u Dubrovniku, razmena Kine sa pomenutim zemljama zabeležila je lane rast od 21 odsto i dostigla vrednost od 82,2 milijarde dolara. Uz to je stopa rasta kineskog uvoza iz pomenutih zemalja prošle godine nadmašila stopu rasta izvoza u zemlje centralne i istočne Evrope za pet odsto.
Kineske strane direktne investicije u ove zemlje porasle su za 67 odsto, uzdrmavši, kako je li Kećijang rekao, trend njihovog pada širom sveta.

PEKING BI NAS PODRŽAVAO I BEZ INFRASTRUKTURNE SARADNJE Kada žele da dovedu u pitanje srpsko-kinesku saradnju, zapadni analitičari ističu strukturu kineskih ulaganja, i dalje većim delom zasnovanu na kreditnim aranžmanima, i podršku teritorijalnoj celovitosti naše zemlje, implicirajući da Srbija infrastrukturnim aranžmanima, u stvari, Kini plaća podršku u savetu bezbednosti UN.
Lepo je u Pekingu ili na bilo kom skupu koji se organizuje u okviru delovanja kineskog Sekretarijata za saradnju sa zemljama centralne i istočne Evrope ili inicijative „Pojas i put“ videti i osetiti duh poštovanja međunarodnog prava.
Tom prilikom se često zaboravlja da bi Peking poštovao teritorijalnu celovitost Srbije i bez pomenutih aranžmana, a da je srpska podrška politici jedne Kine neupitna. Štaviše, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti usvojena je uz kinesku podršku u trenutku kada Kina u Srbiji nije imala nijednu krupnu investiciju, niti je bila spremna za infrastrukturne projekte koji će uslediti deset do petnaest godina kasnije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Pekingu učestvuje na Drugom forumu „Pojas i put“ koji je okupio 40 državnika. Srpskom predsedniku pripala je čast da bude među trojicom koja će dati završnu reč na ovom važnom skupu.
Prema rečima ambasadorke Kine u Beogradu Čen Bo, Vučić uživa značajan ugled u Kini i lično poštovanje predsednika Si Đinpinga. Tu laskavu činjenicu, dosad potvrđivanu više puta, ne treba posmatrati izvan šireg konteksta bilateralnih odnosa. Srbiji je i ranije ukazivana posebna čast u Pekingu, kao na primer prilikom osnivanja ovde pomenutog Sekretarijata za saradnju sa zemljama centralne i istočne Evrope, kada se naš ambasador obratio domaćinima u ime svih predstavnika pomenutih zemalja. Kako su međusobni odnosi napredovali do sadašnjeg nivoa sveobuhvatnog strategijskog partnerstva, rastao je i nivo na kom se iskazuje prijateljstvo i nivo odnosa dve zemlje.
Kinesko prijateljstvo prema nama definisano je interesima Pekinga u Evropi i svetu, ali i pristupom neuslovljavanja u bilateralnim odnosima, što je kvalitet koji nam nedostaje u odnosima sa zapadnim zemljama.
Vučić sasvim sigurno nije bez razloga rekao da je učešće na ovom forumu velika čast za Srbiju i potvrdu da Kina u našoj zemlji vidi pouzdanog partnera, izrazivši u izjavi RTS-u čvrstu podršku Srbije vizionarskoj ideji predsednika Si Đinpinga o uspostavljanju ekonomskog pojasa duž puteva svile, zato što će, kao jedna od najznačajnijih inicijativa u modernoj istoriji, doprineti napretku celog čovečanstva.
„Inicijativa Pojas i put je potvrda da je za Kinu i predsednika Sija svaka zemlja, bez obzira na društveno i ekonomsko uređenje, istorijsko nasleđe ili stepen razvoja, ravnopravna i da samo zajedničkim naporima možemo sačuvati tekovine sadašnjosti i izgraditi budućnost kakvu želimo“, rekao je Vučić.
Imati poseban tretman u okviru takve vizije i moći koja želi da je ostvari prilika je koju ne treba propustiti.