Izlog knjige

Venko Andonovski
PUPAK SVETA
„Laguna“, Beograd

Slojevit filozofski roman „Pupak sveta“ nagrađivanog pisca Venka Andonovskog savremeni je klasik makedonske književnosti, očaravajuća priča o ljubavi, o božjem poretku i strasti prema otkrivanju misterija, o ubistvenoj zavisti i o sukobu pojedinca i mase opijene ideologijom. Samo u Makedoniji imao je četrnaest izdanja, ovenčan je velikim brojem priznanja, između ostalih i nagradama „Balkanika“ za najbolji balkanski roman, „Stale Popov“ za najbolje prozno delo po izboru Udruženja pisaca Makedonije, i nagradom „Jugra“ u Rusiji za najbolji roman slovenske književnosti preveden na ruski jezik.
Roman se sastoji iz dva dela. Prvi je napisan pseudoarhaičnim jezikom, odigrava se u IX veku i predstavlja filozofski kriminalistički roman u jednom manastiru. U narednom delu pratimo ljubavnu priču koja se zbiva u Jugoslaviji u drugoj polovini XX veka, koja preslikava strukturu događaja iz prvog dela i koja preispituje naša saznanja o duhu vremena i njegovoj reinkarnaciji.
„’Pupak sveta’ pokušava da pokaže da nismo ni za korak običnog mrava postali bolji ljudi od vremena prve pismenosti do danas, uprkos tome što se uporno kitimo floskulama ’demokratija’ i ’tehnološki progres’. Naprotiv: postali smo još i gori, jer smo ušli u doba masovnih totalitarnih ideologija, pre svega odurnog nacionalizma i ispraznog totalitarnog mondijalizma (’globalizacije’): a obe te stvari su, jednostavno rečeno, oblici mržnje“, smatra Andonovski.
Prema rečima autora, „roman je namenjen svima onima koji žive punim plućima, ali osećaju da su nešto važno zaboravili, kojima se čini da su ugroženi, jer ne znaju koje su im boje ili začini omiljeni, jer ne znaju rođendane dragih osoba, jer se ne sećaju da su već nekada postojali i da se budućnost već mnogo puta dogodila, niti primećuju, obuzeti velikim ideologijama i karijerama kako vreme ubrzava a oni stare (bez Boga), sve dok jednoga dana ne osete želju da pobegnu i da se uklone od sveta. Tada im preostaje da zatraže azil ili u manastiru, ili u cirkusu (kao i glavnim junacima ovog romana, Konstantinu Filozofu i Janu Ludviku), jer su to jedina mesta gde danas ne vladaju zavist i zloba, već proslava Boga, života i individualnosti. Gde postoji orijentacija: centar i periferija, pupak sveta i ostatak sveta“.

Dejvid Van
LEGENDA O SAMOUBISTVU
„Laguna“, Beograd

Inspirisana stvarnim događajima, knjiga Dejvida Vana „Legenda o samoubistvu“ ne smatra se bez razloga remek-delom američke književnosti. Tražila je 12 godina izdavača u Americi, a onda pokupila 11 međunarodnih književnih nagrada.
„Legenda o samoubistvu“ je delom autobiografska proza, u čijem je središtu mladić koji se suočava sa bolom i krivicom zbog očevog samoubistva. Neukrotiva priroda zavičajne Aljaske savršena je pozadina za kolaž od šest pripovednih celina, koje predstavljaju krhotine ogledala za mladićev portret i njegovu unutarnju, psihološku divljinu. Roman Dejvida Vana, proglašenog „bitnim novim glasom američke književnosti“, zapanjujuće je ispitivanje tragičnog ambisa, koji stoji između mladića i njegovog oca.
„Romanom ’Legenda o samoubistvu’ Van ponire direktno u tamnu i samotnu srž američke duše. Ovo razarajuće putovanje nije lako štivo, ali nećete moći da ga prekinete, kao što je nemoguće da ga zaboravite“, piše „San Francisko hronikl“.
Dejvid Van (1966, ostrvo Adak, Aljaska) pisac je i profesor kreativnog pisanja na Univerzitetu Vorvik u Engleskoj. Objavio je dvanaest knjiga, prevedenih na više od dvadeset jezika, za koje je nagrađen brojnim nagradama.

Ranko Krstajić
UZALUDNA LEPOTA
„Srpska književna zadruga”, Beograd

Roman slikara i pisca romana „Slučaj gospodina Asimova“ i pripovedačke zbirke „Noći crnog meseca“ Ranka Krstajića, objavljen u luksuzno opremljenoj ediciji Srpske književne zadruge „Atlas“, u znaku je tri univerzalne teme – lepota, ljubav i umetnost. 
Višestrukim tokovima i značenjima, roman raspravlja pitanja umetnosti – izražena kroz estetička, moralna i lična opredeljenja aktera ove zgusnute i neobičnim dijalogom intonirane proze.
Rašomonsko višeglasje o smislu života, primećuje filozof Ilija Marić, roman u znaku Dučićeve misli koja stoji na njegovom početku: „Ko smisao života nije tražio, taj nije živeo. Ali ko ga je tražio, nikada nije bio dovoljno srećan.“
Pravo zadovoljstvo za književne sladokusce.