Samopoštovanje je odgovor

Da se ne zaboravi: 20 godina NATO agresije na SRJ

Evropski i svetski mediji iskazuju ogromno interesovanje za to kako će se u Srbiji i u svetu obeležiti 20. godišnjica NATO agresije, pored ostalog, i zato što prethodi obeležavanju 70. godišnjice osnivačkog akta Alijanse, u aprilu u Vašingtonu. Koje će ocene i poruke poći svetu iz Beograda, simbola stradanja, ali i herojske odbrane, tačke preokreta NATO-a iz odbrambenog u ofanzivni savez u konceptu globalne dominacije? Evo programa…

Navršava se 20 godina od početka oružane agresije NATO-a na našu zemlju. Agresija je izvršena kršenjem osnovnih principa međunarodnog prava, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN kao najvišeg organa u svetu za pitanja mira i bezbednosti. Zato taj čin predstavlja zločin protiv mira i čovečnosti. To nije bio nikakav „mali rat“ protiv jedne miroljubive evropske zemlje već direktni napad na Povelju UN i Završni dokument OEBS-a iz Helsinkija. Time je zadat najozbiljniji udarac celom sistemu međunarodnih odnosa uspostavljenom na tekovinama II svetskog rata. Zato je osnovana ocena da je to bila tačka preokreta u globalnim odnosima od perioda relativnog poštovanja osnovnih principa, kao što su principi suverene ravnopravnosti svih država i nemešanja u unutrašnje poslove koji su zapisani u Povelji UN, ka globalizaciji vojnog intervencionizma i militarizaciji međunarodnih odnosa.

ŽRTVE NATO POHODA Mnogo je nedužnih zemalja i naroda, milioni ljudi, žena i dece stradalo od vojnog intervencionizma NATO-a, od njegovih „voljnih“ ili „nevoljnih“ članica. Mnogo je legitimnih državnika i vlada zbačeno silom i lažima a njihove zemlje, sa svojim prirodnim bogatstvima, kulturnim, socijalnim i drugim dostignućima, prepuštene otimačini, haosu građanskih ratova i uništavanju.
Setimo se, samo, šta su za sobom ostavile intervencije u Avganistanu (2001), Iraku (2003), Libiji (2006), Maliju, Somaliji, Siriji… Gde god je intervenisao, pod bilo kojim lažnim izgovorom da je to činio, NATO je za sobom ostavljao ljudske žrtve, razorene gradove, razbijene narode, fragmentirane državne teritorije, bedu, bujanje separatizma, ilegalnu proizvodnju i šverc droge…

GRAD HEROJ Evocirajući ove godine sećanja na sve žrtve NATO agresije pre 20 godina na SRJ, tj. Srbiju i Crnu Goru, pamteći da je NATO koristio oružje sa osiromašenim uranijumom čije je korišćenje i izričito zabranjeno u njihovim zemljama čak i na vojnim vežbama, na razaranje celokupne naše infrastrukture, privrednih, energetskih i drugih postrojenja, pozovimo na razum i odgovornost, na poštovanje i dalji razvoj Ujedinjenih nacija, na poštovanje osnovnih principa međunarodnog prava, na jačanje ravnopravnosti i istinskog partnerstva. Niko razuman na svetu ne može biti ravnodušan i ćutke posmatrati trend stalnog produbljivanja nepoverenja i rast napetosti u odnosima među najodgovornijim činiocima globalnih odnosa, novu trku u naoružavanju ili ratnohuškačku propagandu.
Beograd, grad heroj iz Drugog svetskog rata, Srbija koja je toliko ljudskih života izgubila boreći se za svoju i slobodu Evrope, pogotovo ne može biti spokojna kada i u Evropi i u njenom neposrednom susedstvu rastu ideologije neofašizma, revanšizma i novih prekrajanja međunarodno priznatih granica.
NATO agresija 1999. kao čin protiv međunarodnih zakona, mira i čovečnosti ne može se ničim opravdati, a odgovornost NATO-a i vlada zemalja članica ne može se umanjiti. Zato su uzaludni pokušaji koji se 20 godina posle toga čine kako bi se odgovornost prebacila na Srbiju, srpski narod ili njeno rukovodstvo. To sve više razumeju i izmanipulisani delovi svetske javnosti, kao i sve više svetskih lidera i političara, uključujući i političare iz pojedinih zemalja članica NATO-a. Potpuno razobličavanje svih laži i manipulacija, korišćenih od vremena priprema za NATO agresiju na SR Jugoslaviju do današnjih dana, bitan je preduslov da se spreče manipulacije javnošću, planovi i pripreme novih ratnih požara i katastrofa danas i u budućnosti.

KOMEMORATIVNE AKTIVNOSTI Beogradski forum za svet ravnopravnih, Klub generala i admirala Srbije, SUBNOR Srbije i Društvo srpskih domaćina predvideli su niz komemorativnih aktivnosti povodom 20. godišnjice oružane agresije NATO-a. Centralni događaj je Međunarodna konferencija koja će se održati 22. i 23. marta 2019. godine s temom „Mir i napredak umesto ratova i siromaštva“ u Domu Vojske Srbije. Učešće na konferenciji prijavilo je preko 200 uglednih stranih gostiju iz više od 40 zemalja sa svih kontinenata, izuzev Australije. Mnogi učesnici su nosioci visokih odlikovanja Srbije i Srpske pravoslavne crkve. Među gostima će biti poznata imena iz nauke, politike, diplomatije, umetnosti, publicistike, vojnih nauka. Očekuje se da će konferenciji prisustvovati austrijski književnik svetskog renomea Peter Handke, predsednica Svetskog saveta za mir Brazilka Sokoro Gomes, potpredsednik ruske Državne dume Petar Olegovič Tolstoj, još poznat kao „Srpski Tolstoj“, češki političar Jaroslav Foldina i bivši ministar spoljnih poslova Češke Jan Kavan, bivši šef diplomatije Belorusije Ivan Antonovič, ruska naučnica, inostrana članica SANU Jelena Guskova, italijanska spisateljica Džin Toši Marazani i humanitarac Enriko Vinja, francuski general i pisac Žak Ogar, izraelski naučnik i autor knjige o Jasenovcu Gideon Grajf, poslanik grčkog parlamenta i generalni sekretar Svetskog saveta za mir Tanasis Pafilis i mnogi drugi. Na konferenciji će govoriti i predstavnici Srba iz regiona i srpske dijaspore.
U večernjim časovima 22. i 23. marta 2019. u Jugoslovenskoj kinoteci održaće se Međunarodna smotra dokumentarnog filma o agresiji NATO-a. U izboru profesionalnog žirija prikazaće se 15 filmova iz Nemačke („Sve je počelo jednom laži“), Rusije, Italije, Češke („Ukradeno Kosovo“).
U organizaciji Kluba generala i admirala Srbije 20. marta održaće se promocija zbornika stručnih radova pod naslovom „Vojska Jugoslavije u odbrani od agresije NATO“, dok će 21. marta biti otvorena izložba fotografija i dokumenata u Domu Vojske Srbije.
Na dan početka oružane agresije NATO-a, 24. marta, s platoa ispred Hrama Svetog Save startovaće Međunarodni maraton Beograd–Hilandar (9:30 časova). Istog dana u 11 časova delegacija organizatora, omladinskih i drugih društvenih organizacija, stranih gostiju, kao i diplomatski predstavnici prijateljskih zemalja položiće vence i cveće deci žrtvama NATO agresije, a zatim kod spomenika „Večna vatra“ u Parku prijateljstva, Ušće, Novi Beograd (12 časova).
Komemorativne aktivnosti odvijaće se neprekidno u mnogim gradovima i mestima širom Srbije od marta kada je agresija počela, do juna kada je agresija okončana usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Svim gostima domaćini će iskazati pažnju i zahvalnost za sve vidove solidarnosti, podrške i značajne pomoći koje su decenijama iskazivali prema Srbiji i srpskom narodu, a posebno tokom zločinačke NATO agresije 1999. godine. Njihov doprinos suzbijanju laži koje su agresori širili, i očuvanju istine, nemerljiv je i nezamenljiv.

NASTAVAK AGRESIJE Njima je poznato da se 20 godina posle oružane faze agresija nastavlja političkim, propagandnim i drugim sredstvima. Ciljevi su isti – oteti od Srbije Kosovo i Metohiju, lišiti je državnog, nacionalnog, kulturnog identiteta, okrenuti je protiv tradicionalnih prijatelja i saveznika, uništiti njen slobodarski i civilizacijski duh, istorijske korene i pamćenje. Zato prijatelji iz svih delova sveta ne stižu u Beograd da bi primili priznanja i zahvalnost za sve dobro što su u proteklim decenijama učinili, već da ponovo, ko zna po koji put, izraze solidarnost sa Srbijom pod pritiscima i ucenama.
Sa svih strana stižu nam prijatelji velika srca, uma i istinoljublja. Da izraze poštovanje i najbolje želja domaćinima, Srbiji, Evropi i svetu. Svesni da su mir i humanost nedeljivi. Da svi zajedno pošaljemo poruke mira, solidarnosti i razumevanja, da pokažemo odlučnost protiv dominacije, imperijalizma, bespravlja, bezumlja ratova i bede.

PRIJATELJSKA PODRŠKA Srbija, zaista, ima mnogo prijatelja. Da bi ih ubuduće imala i više, treba da ih uvek poštuje i da ih nikada ne brka sa onima koji to nisu bili. Ili su bili pa zaboravili, pogazili. U životu, u istorijskim iskustvima.
Komemorativne aktivnosti u spomen i slavu žrtvama NATO agresije održavaće se širom sveta. Samo u najbližem okruženju naši prijatelji i narednih dana i nedelja održaće oko 20 komemorativnih skupova, konferencija, okruglih stolova. U Beču naši organizuju konferenciju na koju su pozvali i kolege iz Srbije. Slične konferencije održavaće se u Pragu, Rimu, Firenci i Bolonji. Tokom aprila u Solunu će se održati miting grčkih prijatelja Srbije na mestu gde je bila američka vojna baza iz koje su 1999. godine kretali američki vojnici i vojna tehnika ka jugoslovenskim granicama. Pripremana je kopnena invazija od koje su kasnije odustali. Na ogradi američke baze, koja je kasnije iseljena, i danas stoji bronzana ploča iz Beograda sa porukom zahvalnosti prijateljskom grčkom narodu a koja je postavljena 24. marta 2009. povodom 10. godišnjice agresije. U Crnoj Gori, u Murinama, gde je NATO svojim bombama usmrtio četvoro dece, održaće se komemoracija a potom i naučni skup u Podgorici. Prijatelji iz Međunarodnog centra Remzija Klarka, bivšeg ministra pravde SAD, i Američkog saveta za mir najavili su održavanje mitinga pred zgradom Ujedinjenih nacija. I tako redom, od zemlje do zemlje širom Evrope i sveta. To nije samo odnos prema Srbiji i srpskim žrtvama. To je iskazivanje odnosa prema miru i čovečnosti.
Evropski i svetski mediji iskazuju ogromno interesovanje za to kako će se u Srbiji i u svetu obeležiti 20. godišnjica NATO agresije, pored ostalog, i zato što prethodi obeležavanju 70. godišnjice osnivačkog akta Alijanse, u aprilu u Vašingtonu. Koje će ocene i poruke poći svetu iz Beograda, simbola stradanja, ali i herojske odbrane, tačke preokreta NATO-a iz odbrambenog u ofanzivni savez u konceptu globalne dominacije? Kojim će se uspesima NATO pohvaliti – Avganistanom, Irakom, Libijom, Malijem, Sirijom… Kojim „demokratskim vlastima“ čijem ustoličenju je kumovao (preko Havijera Solane ili inače)? Nemački časopis „Kompakt“, čiji je urednik Jirgen Elzaser, najavio je specijalni broj posvećen 20. godišnjici NATO agresije. Ekipe stranih globalnih medija – televizija, radija, novina neprekidno su „na terenu“ s pitanjem u mnogo varijanti: kako će Srbija obeležiti sećanje na žrtve napada NATO-a i šta to znači? Samopoštovanje je odgovor.

SANJA

Poruka uglednog nemačkog političara, državnog sekretara za odbranu u vladi Helmuta Kola i potpredsednika Skupštine OEBS-a, upućena učesnicima međunarodne konferencije povodom obeležavanja 20. godišnjice od NATO agresije na SRJ

Piše Vili Vimer

Besprimerna ratna agresija NATO-a protiv Savezne Republike Jugoslavije ima svoje lice. To je lice Sanje, koja je u svojoj petnaestoj godini otrgnuta iz života punog nade. Bila je učenik elitne Matematičke gimnazije u Beogradu svega pola godine. Osvojila je drugo mesto na takmičenju za najboljeg matematičara prve godine. Bila je velika nada za svoju zemlju, možda novi Tesla. Ubili su je, zajedno sa drugim žrtvama, borbeni avioni NATO-a na mostu u njenom rodnom Varvarinu, u klasičnom terorističkom napadu NATO snaga. Kažem klasičnom, zato što je taj napad izvršen na isti način koji je svet video prilikom napada na ambasadu Narodne Republike Kine u Beogradu, jer su Sjedinjene Države htele da se nastavi međunarodno protivpravni i čisto agresivni rat protiv Savezne Republike Jugoslavije.
Taj rat ima još jedno lice. Ovog puta to je lice portparola NATO-a Džejmija Šija. Redak je slučaj da je tako malo ljudi lagalo toliko mnogo ljudi toliko efikasno kao što su to radili NATO i zapadni političari – Toni Bler, Jozef Fišer ili Madlen Olbrajt koji su odgovorni za taj rat protiv Savezne Republike Jugoslavije, protivan međunarodnom pravu.
Isti duh kojim je napadnuta jedna zemlja koja nije bila u ratu, živi i danas. Ništa drugo ne može da se kaže kad je Kristof Hojzgen, savetnik za spoljnu politiku nemačke kancelarke, ne tako davno u Berlinu odao izvanrednu počast Džejmiju Šiju.
Moramo da budemo svesni značaja tog rata i danas, ne samo u to vreme. To se jasno ogleda u odbijanju jednog britanskog generala da se povinuje naredbi vrhovnog komandanta NATO-a Veslija Klarka da započne Treći svetski rat time što bi naredio napad na ruske trupe. O tome je reč i to čini sadašnju agresivnu dimenziju NATO-a. Ta otvorena ratna agresija protiv Savezne Republike Jugoslavije bila je polazna tačka za „rat u kojem je trebalo da se zauzme startna pozicija“. Oni kojima Hag zapravo treba da sudi do danas nisu došli na optuženičku klupu.