Progonitelji i progonjeni

Na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kriza koja traje više od decenije prerasla je u poprište pravog obračuna. Da li iza progona nekoliko profesora stoje lični animoziteti ili pokušaji nametanja novog iščitavanja istorije – onog haškog, skorojevićkog i tuđinskog, te za šta se optužuju progonjeni, i koje motive imaju progonitelji, razgovaramo sa dr Mirom Radojević, dr Nebojšom Šuletićem, dr Majom Nikolić i dr Milošem Kovićem.

Mirjana Radojević

Poslednji čas Radoša Ljušića

Dok neki profesori, poput Dubravke Stojanović, „nezavisne intelektualke zabrinute za stanje u srpskom društvu“, u javnosti grcaju od kritike postojećeg režima i zalaganja za ljudske slobode, na matičnom fakultetu bezobzirno satiru neistomišljenike

Nekada je Odeljenje za istoriju predstavljalo ponos Filozofskog fakulteta, a njegovi studenti prihvatali su činjenicu da su i sami deo slavne tradicije. Kako je došlo do moralnog i naučnog urušavanja ove institucije?
Kada je Branko Petranović 1983. dobio NIN-ovu nagradu za delo Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji 1941–1945, Teodor Anđelić je u uvodu ondašnjeg intervjua napisao da je dobitnik redovni profesor istorije Jugoslavije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, dodajući „da je to odeljenje danas možda ’najjače’ na jednom od najjačih fakulteta u Jugoslaviji“.
Izrečeno kao stav novinara, ovo mišljenje nije bilo usamljeno. Od ovog su odeljenja, međutim, ostale samo ruine, a njegovo dostojanstvo nastoji da odbrani nekolicina nastavnika. Uzroci moralnog i naučnog urušavanja deo su kriza i stranputica u društvu, a još više pogubnog delovanja grupe profesora koji su pre desetak godina, u želji za apsolutnom moći, postajali „gazde“, od čije su volje zavisili reizbori i unapređenja svih ostalih. Kako su se tada našli zajedno oni koji su se svojevremeno zbog različitih političkih opredeljenja međusobno vređali po medijima, novonastala koalicija nije obećavala ništa dobro. S obzirom na to da su se tokom vremena udružili s istomišljenicima s drugih odeljenja, Filozofski fakultet sve više se pominje po zlu.
Ono što dopire do javnosti nije potpuno jasno. Šta zapravo hoće sukobljene strane?
Čitaoci novina uglavnom ne znaju kako funkcioniše jedna složena visokoškolska ustanova, a ni šta hoće sukobljene strane. Ne smemo im zameriti ni što nemaju volje i želje da se u to udubljuju, budući da brinu lične brige, dok one velike, državne i nacionalne, pritiskaju duše. U takvoj situaciji najteže pogađaju uopšteni zaključci da smo „svi isti“. Srećom, nismo. Postoje progonitelji i progonjeni. Ovi drugi, obeleženi „za odstrel“, postali su to zbog toga što su se bilo kada suprotstavili nasilju moćnika. Opstajali su zahvaljujući sopstvenom radu, podršci studenata i razumevanju kolega s drugih odeljenja. Jer mora se znati da na Filozofskom fakultetu većina nastavnika odgovorno radi svoj posao, štiteći čast svih nas. Pitanje je, međutim, koliko dugo će to moći.
Trenutno, onemogućavanje unapređenja i izgon s Fakulteta pripremljeni su Maji Nikolić, Nebojši Šuletiću i meni.
Šta se sve nalazi na spisku vaših ogrešenja o moćnike?
Spisak mojih ogrešenja predug je i raznovrstan, a čine ga protesti zbog urušavanja dobrih običaja na Odeljenju, odbrana ugroženih kolega i pitanje prof. Radošu Ljušiću, postavljeno dok je vapio da mu se ostanak na Fakultetu produži do 70. godine: kada je poslednji put održao čas ili ispit? Jer najmanje četiri generacije studenata istorije nije ga videlo u toj ulozi, upoznajući ga mahom po skandalima u novinama i sa onog poznatog televizijskog snimka, načinjenog posle pobede SNS, na kome se trudi da ga svi vide iza Tomislava Nikolića. Posledica? Iako sam ispunila sve uslove za unapređenje, čak ih i premašila, nemam protivkandidata, referat je pozitivan, a procedura ispoštovana, četvoro nastavnika uložilo je prigovor, bez argumenta, ali sa sumnjom u navode iz referata. Mada je rukopis knjige dostavljen na početku izbornog procesa, tvrdili su da nisu imali vremena da provere verodostojnost navoda u referatu. Pri tome, niko od njih nema nijedan istraživački rad o temi moje knjige, a sami su unapređenja dobijali na osnovu knjiga bez potpisa recenzenta, bez naučnog aparata i izvan svoje uže naučne oblasti. Važne su i druge protivrečnosti. Dok neki od njih, poput Dubravke Stojanović, „nezavisne intelektualke zabrinute za stanje u srpskom društvu“, u javnosti grcaju od kritike postojećeg režima i zalaganja za ljudske slobode, na matičnom fakultetu bezobzirno satiru neistomišljenike.
Koliko u ovom progonu ima i toga što vam ne opraštaju činjenicu da ste izabrani za člana SANU?
Odlučivši da uvaži podneti prigovor, dekan je pitanje mog unapređenja skinuo s dnevnog reda, a referat vratio Odeljenju za istoriju, koje ga je – očekivano – odbacilo. Moja „sudbina“ sada zavisi od Nastavno-naučnog veća, u čijoj je konačnoj nadležnosti da ovaj nesporni referat prihvati ili ne prihvati. Istovremeno, sistematski mi se preti lobiranjem, predočava da se može desiti da ne bude kvoruma redovnih profesora ili da ne dobijem potreban broj glasova. Zašto? Eto tako! Kao u slučaju profesorke Vesne Todorović s FON-a. A možda i zato što mi je poručeno da je dovoljno što sam postala dopisni član SANU. Ne moram, kažu, biti i redovni profesor, nezavisno od ispunjenih uslova. Jasno mi je da mi to mogu uskratiti, ali mi ne mogu oduzeti napisane knjige, preko stotinu naučnih radova, dobijene nagrade, 172 mentorstva pri izradi diplomskih radova, 64 na master radovima i 12 na doktorskim disertacijama. Najvažnije, ne mogu me sprečiti da se borim za svoja prava.

Miloš Ković

Haška interpretacija istorije

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu nastavlja se antisrpska propaganda

Da li  možemo govoriti o sukobu između struke i političke zloupotrebe?
S jedne strane imate dopisnu članicu SANU i dvoje mladih stručnjaka, dokazanih u svojim naučnim oblastima. I po svom pedagoškom radu sa studentima oni spadaju među najuspešnije kolege na Filozofskom fakultetu. To što su svih ovih godina, iako su znali da im progonitelji mogu nauditi, pružali otpor nasilju nad svojim kolegama, dovoljno svedoči o njihovom moralnom stavu. Čestitost je ključna za bavljenje naukom, jer ona ne dozvoljava istoričaru da izmišlja, ili da tvrdi nešto što se ne može dokazati. To su osnovne osobine koje se traže i za rad sa studentima. Mi ih ne učimo samo akademskim veštinama, nego i moralnom stavu, koji se, kako rekoh, uvek nalazi iza svakog naučnog metoda. Progonitelji tim mladim ljudima na ovaj način stavljaju na znanje da, ako žele da uspeju u životu, ne treba da slede struku i moral nego da se klanjaju goloj sili. Upravo među mladim ljudima oni su već pronašli protivkandidate, koji bi da dođu na mesta svojih nekadašnjih profesora. Progonitelji su, i to svi znaju, ljudi bez naučnog dela, neomiljeni među studentima. Njihov moralni stav svodi se na klečanje pred silom. Odatle dolazi njihova spremnost da učestvuju u zlostavljanju svojih kolega i tu je poreklo njihovog propovedanja natovske, haške, kolonijalne, okupatorske interpretacije istorije.
Donedavno je na Odeljenju za istoriju postojala ideja da se uspostavi alternativni program studija. O čemu je tačno reč?
Reč je o novom alternativnom programu koji je prepun politički korektnih fraza, i koji bi isključivao predmete iz nacionalne istorije, čitav stari i srednji vek, ali bi se završio sticanjem diplome ravnopravne s diplomama naših redovnih studenata. Takve studije trebalo je da se, naravno, skupo naplaćuju, i da se održavaju na engleskom jeziku, pri čemu je pisani predlog studija bio sastavljen na smešnom engleskom, ispod nivoa srednjoškolskog znanja stranog jezika. Uspeli smo da to zaustavimo samo zahvaljujući podršci kolega na Fakultetskom veću.
Fotografija „instalacije“ u vidu srpske trobojke, koja je položena ispred jedne učionice na fakultetu, obišla je društvene mreže. Kakvu poruku nosi izložba?
U okviru političke agitacije na Fakultetu, ispred jedne učionice postavljena je „instalacija“ u vidu srpske trobojke, koja je na zemlji, kao otirač, pokrivena prljavštinom i na kojoj se nalaze dva noža, sa potpisom „Igrale se delije…“. U uređenim zemljama, ka kojima tobože težimo, patriotizam je odlika svakog pristojnog čoveka i poželjan ishod svakog školskog procesa. I to se događa u zemlji koja pokušava da se sačuva od rasparčavanja, i da od uništenja sačuva svoje građane na Kosovu i Metohiji? Na Filozofskom fakultetu u Beogradu nastavlja se, dakle, antisrpska propaganda, sasvim nalik na nekadašnji antisemitizam, započeta još devedesetih godina prošlog veka, uz čiju zaglušujuću buku su izvršena etnička čišćenja Srba u Krajini, Sarajevu, na Kosovu i Metohiji. Da li je slučajno to što je dekan, koji je otvorio vrata Fakulteta za ovakvu sramotu, učestvovao i u onome što čine zlostavljači sa Odeljenja za istoriju? Dosad je uspeo da iz nastave udalji Aleksandra Fotića, odloži glasanje o unapređenju Mire Radojević, i da najavi da će, po mehanizmu kojim je i Fotić odstranjen, iznošenjem na glasanje sramotnih referata o Nebojši Šuletiću i Maji Nikolić u najskorijem roku i njih ostaviti bez zvanja i radnog mesta.
Koji su vaši zahtevi?
Zahtevamo od Ministarstva prosvete, rektorata i univerzitetskog ombudsmana da nađu sistemsko rešenje, kojim bi ovo i sva slična nasilja na Univerzitetu, koja se po pravilu kriju iza „autonomije“, bila onemogućena. Molbe koje smo im dosad slali nisu pomogle da se progoni zaustave. Mi ovo više nećemo podnositi. Otpor nasilju je naša dužnost i naša obaveza. Ovo se više ne može podnositi.      

Nebojša Šuletić

O fenomenu nekompetentnosti

Iz udžbenika za treći razred gimnazije učenici godinama uče da su zbog postova Srbi bili „troma nacija“, a da je verski misticizam „tajanstvenost“

U kojoj meri sadržaji časopisa Odeljenja za istoriju, Beogradski istorijski glasnik, koji se finansira novcem iz državnog budžeta, može biti ogledalo kvaliteta naučnog rada na Univerzitetu?
Redakcija časopisa, čije jezgro čine profesori S. Mišić, S. Rajić, V. Stanković, N. Samardžić i D. Stefanović, iz godine u godinu objavljuje bizarne članke kojima kompromituje naučnu delatnost Filozofskog fakulteta. Najsporniji su tekstovi saradnika na istraživačkim projektima Ministarstva za nauku kojima rukovode S. Mišić i N. Samardžić. Sadržaj ovih članaka i njihovi prevodi na engleski jezik su skandalozni. Jedan autor, na primer, u svome tekstu analizira građu starije „provincijence“ i piše o tome kako „majka“ ovca „svetim činom rođenja“ donosi jagnje na svet. Drugi se osvrće na „prozetelističku“ (!) propagandu Rimokatoličke crkve. Treći izučava „lirske izražaje inspirisane vojnim dostignućima habzburške vojske“ i zaključuje da se Beograd u 18. veku „titulirao“ kao glavni grad Srbije. Četvrti govori o „praznovanju Ramazana“, aktivnostima ugarskog velikaša „Đerđa Ragotckog“ i vojnom okršaju u „Finlandskom zalivu“. Peti analizira kako su britanske putnice konstruisale sliku srpske žene „imajući u vidu teškoće koje su morale da navigiraju (!), a koje su prozilazile (!) iz činjenice njihovog roda“. Ovo istraživanje, kaže autorka, „ima za cilj da doprinese rastućoj debati o britanskom ’balkanizmu’ uzimajući u diskusiju ženstvene elemente diskursa“. Za njima po neukosti ne zaostaje ni glavni urednik S. Mišić, koji piše o konjima koji se gaje „za vojnu službu“, koristi izraze „podčinjenost“ i „predpostaviti“, govori o „podmladku“ životinja ili o darivanju „ždrebca“. Svaki od ovih bizarnih tekstova je preporučen za objavljivanje dvema stručnim recenzijama, a u odgovarajućem izveštaju Ministarstvu predstavljen kao vrhunsko naučno ostvarenje. I to je samo vrh ledenog brega. Mišićevo nestručno uređivanje časopisa Natpisi i zapisi nedavno je opisao prof. dr Đorđe Bubalo u tekstu „Sunovrat naučne istoriografske periodike“, koji je dostupan na veb-portalu Matice srpske. O plagijatima kojima Mišić ugrožava nacionalno značajan projekat kakav je Srpska enciklopedija, tek treba da se govori.
U ovom trenutku je pažnja javnosti s pravom usmerena na progon članova Odeljenja za istoriju. No nameće se utisak da iza tog problema stoji veći – urušavanje obrazovnog sistema?
Još tragičniji primer etičke krize koja rastače Filozofski fakultet su poslovne aktivnosti prof. dr Radoša Ljušića. Ovaj nastavnik skoro 20 godina ne drži nastavu studentima, a jednako dugo zarađuje novac od pisanja i prodaje nekvalitetnih školskih udžbenika. Iz njegovog udžbenika za treći razred gimnazije učenici godinama uče da su zbog postova Srbi bili „troma nacija“, da je tekija verska ustanova „derviških fanatika“, da je osnovna razlika između sunita i šiita u tome ko ima pravo da tumači Kuran, da je kalvinizam „naprednija“ religija od luteranstva, da je verski misticizam „tajanstvenost“, da je u Rimokatoličkoj crkvi Uskrs nepokretan praznik od 1583, da je Vaseljenska patrijaršija najstarija pravoslavna crkva, da su Mali Radojica i Stari Vujadin bili istaknuti hajduci, da je Servantes u romanu „Don Kihot“ realno prikazao špansko društvo, da je Pučini stvarao u vreme Betovena i još mnogo drugih neprimerenih i netačnih stvari. Učenike sedmog razreda osnovne škole uči da su „veliki vladari lišeni emocija“ i da je mnogima od njih „svirepost bila urođena“. Iako se na prvi pogled vidi da ovi udžbenici ne ispunjavaju propisane standarde kvaliteta, Ministarstvo je na osnovu pozitivnih recenzija prof. dr S. Rajić i prof. dr M. Jagodića odobrilo njihovu upotrebu u nastavi.

Maja Nikolić

Autonomija kao izgovor za tiraniju

Kako funkcioniše sistem nasilja na Filozofskom fakultetu?

Ukazali ste nedavno na to da kršenje procedura, pravilnika i statuta na Odeljenju za istoriju ima za cilj stvaranje „raja poslušnih mediokriteta“. Kada je počeo progon nepodobnih kadrova?
Juna 2015. godine većinska grupa nastavnika sa Odeljenja za istoriju, uz pomoć istraživača, zaposlenih na Filozofskom fakultetu preko naučnih projekata koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, izabrala je, suprotno dotadašnjim procedurama, svog kandidata za upravnika Odeljenja. Od istraživača su to zahtevali šefovi tih projekta, profesori Radoš Ljušić, Siniša Mišić, Nikola Samardžić i Vlada Stanković. Učešće istraživača u pomenutom glasanju bilo je presedan. Protest na ovaj način preglasane grupe nastavnika označio je početak zlostavljanja koje se nad njima sprovodi u kontinuitetu poslednje četiri godine. Osim što su povremeno, u skladu sa interesima većinske grupe nastavnika, prisiljeni da učestvuju u glasanjima, istraživači, čije nadležnosti nisu precizno definisane nijednim pravnim aktom, zloupotrebljavaju se, između ostalog, i tako što, protivno propisima, a voljom šefova projekata, učestvuju u nastavi i tako obavljaju poslove koje neki redovni profesori izbegavaju, a za koje primaju platu iz budžeta Republike Srbije.
Kako funkcioniše mehanizam zlostavljanja i nasilja, te mogu li se lični sukobi povezati sa ozbiljnim načelnim društvenim problemima?
Manjinsku grupu nastavnika većina na Odeljenju ometa u obavljanju nastavnih dužnosti, osporavajući im učešće u komisijama za odbranu svih nivoa studentskih radova, onemogućava njihovo učešće u fakultetskim telima u koje postavlja isključivo svoje ljude, nastoji da ih izbaci iz njihovih kabineta. Većinska grupa nastavnika, na osnovu proste brojčane nadmoći, donosi sve odluke majorizacijom, bez obzira da li su pravno utemeljene ili ne. Primera radi, na poslednjoj sednici Odeljenja, održanoj 14. marta 2019. godine, većinska grupa nastavnika je, uprkos činjenici da je na to upozorena, usvojila referat koji predlaže mog protivkandidata za izbor u vanrednog profesora iako ne ispunjava minimalne uslove za pomenuto zvanje.
Kada nekoga iz manjinske grupe nastavnika treba izabrati u više ili isto zvanje, budući da se svi nastavnici, osim redovnih profesora, biraju u odgovarajuće zvanje i potpisuju ugovor o radu na svakih pet godina, onda šef katedre, naučno-nastavne organizacione jedinice na Odeljenju, na kojoj ima neposlušnih nastavnika, zatraži od istraživača da se javi na konkurs koji se raspisuje kako bi se aktuelni nastavnik (re)izabrao u odgovarajuće zvanje. Istraživači se, bez obzira da li ispunjavaju formalne uslove i zadovoljavaju odgovarajuće nastavno-naučne kriterijume, biraju u nastavna zvanja umesto nepodobnih članova katedre. To se čini pod geslom autonomije koja je izgovor za tiraniju šefova katedri, inače gorepomenutih šefova projekata, koji katedrom upravljaju kao svojim privatnim vlasništvom. Tako su najpre pokušali da izbace sa fakulteta Ž. Petkovića, Đ. Bubala, M. Kovića, N. Porčića, Ž. Vujoševića. Međutim, većinskoj grupi nastavnika na Odeljenju pošlo je za rukom da odstrani iz nastave Aleksandra Fotića, iako je Izborno veće Filozofskog fakulteta, jedina zaštita progonjenih nastavnika sa Odeljenja za istoriju, dva puta odbilo referat koji je za vanrednog profesora predlagao Fotićevog protivkandidata iz redova istraživača.
Koje proceduralne odredbe važećih propisa su prekršene?
Ohrabrena činjenicom da je jednog uglednog naučnika uklonila iz nastave, većinska grupa nastavnika na Odeljenju sada nastoji da izbaci s posla još troje svojih kolega koji su na fakultetu zaposleni više od 16 godina. U slučaju Mire Radojević, koja ima pozitivan referat komisije i podršku svoje katedre, nisu podržali referat, iznoseći neistinu da joj nije objavljena monografija. U slučaju Nebojše Šuletića referat nije potpisao jedan član komisije, niti je izdvojio mišljenje, iako ga na to obavezuje univerzitetski Pravilnik o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika. Komisija ga, štaviše, ne predlaže za ponovni izbor u docenta „jer to ne zaslužuje“, izbacujući tako sa Odeljenja za istoriju poslednjeg osmanistu. Referat, koji umesto mene predlaže mog protivkandidata za izbor u vanrednog profesora, nisu potpisala dva strana člana komisije. Tek nakon isteka zakonskog roka, oni su dostavili izjave da „apstiniraju od glasanja“, ne obrazlažući svoje odluke, čime su jasno stavili do znanja da ne stoje iza njegovog sadržaja. Treći član komisije, dr Nada Zečević nema odgovarajuće naučno zvanje da bi bila njen deo, uprkos činjenici da „ima kompetencije“, što prema važećim propisima Republike Srbije nije isto. Ona nije svojeručno ni potpisala referat, iako se to izričito traži prema Uputstvu o sprovođenju postupka izbora u zvanje kada su neki članovi komisije stranci. Dr Zečević tvrdi da je to učinila putem „elektronskog potpisa“, iako je u pitanju njen kopirani potpis koji je naknadno „nalepljen“ na referat. Kako bi se diskreditovao moj nastavno-naučni rad, a lažno uvećao isti mog protivkandidata, Komisija je u referatu iznela čitav niz neistina, potpuno ignorišući visoke ocene studentskih evaluacija mog nastavnog rada, učešće u komisijama za preko 100 diplomskih i master radova i činjenicu da već pet godina predajem na jednom od master programa pri Univerzitetu u Beogradu.

PROTEST, ALI STUDENTSKI

Ukazujući na greške i neistine iznete u referatima pisanim da bi se odstranili Nebojša Šuletić i Maja Nikolić, studenti, njih 170, imenom i prezimenom su potpisali prigovor upućen dekanu Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Miomiru Despotoviću i Izbornom veću Filozofskog fakulteta.
Čak ni ovako masovna podrška studenata svojim profesorima nije, međutim, dovoljna da se progoni zaustave. Na Odeljenju za istoriju studenti su i ranije kažnjavani čak i zbog stručne saradnje s proskribovanim profesorima. Sve ukazuje na to da se na Odeljenju za istoriju tek mogu očekivati novi zapleti.