PRESEDAN NOVOG AMERIČKOG INTERVENCIONIZMA

Pišu NEVENKA STOJČEVIĆ I MILA MILOSAVLJEVIĆ

Pod geslom „Da se ne zaboravi“, i naslovom „Mir i napredak umesto ratova i siromaštva“, u Beogradu je 22. i 23. marta održana Međunarodna konferencija povodom 20 godina od NATO agresije na SR Jugoslaviju

Obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja posvećeno je čuvanju trajnog sećanja i odavanju počasti pripadnicima vojske i policije koji su dali život u odbrani zemlje od agresije i civilnim žrtvama, uključujući decu, stare i iznemogle, stradale tokom 78 dana bombardovanja. U programu Konferencije učestvovalo je više od 200 eksperata međunarodnog prava, istorijskih, vojnih i političkih nauka, socijalnih i humanitarnih organizacija iz Srbije i oko 50 zemalja sveta. Svi učesnici jedinstveni su u oceni da je NATO agresija na SRJ bila velika istorijska greška Severnoatlantske alijanse i da nikada više, i nigde, ne sme da se ponovi. Što je najvažnije, zahtevaju da planeri i izvršioci agresije odgovaraju za zlodela ubijanja i ranjavanja, kao i da članice NATO-a i zemlje učesnice u agresiji Srbiji nadoknade pričinjenu ratnu štetu od 100 milijardi dolara.

NO PASARAN! Atmosferu, koja je tokom dvodnevnog skupa vladala svečanom salom Doma Vojske Srbije i bila nabijenija emocijama više nego ikad dosad na konferencijama posvećenim godišnjicama NATO agresije, obeležio je žestok govor otpravnice poslova Ambasade Bolivarske Republike Venecuele u Srbiji Dije Nader de el Andari, koji je propraćen petominutnim skandiranjem i horskim povicima učesnika skupa „no pasaran“! Posebno dirljivo je bilo poklonjenje i paljenje sveće narodnog poslanika i predsednika Društva srpskih domaćina prof. dr Miladina Ševarlića pred panoom s fotografijama postradale dece, koju zlotvorima, kako je rečeno, nikada nećemo oprostiti, a koji je u Dom Vojske Srbije doneo Simo Spasić, raseljen sa Kosova i Metohije. S druge strane, pravo oduševljenje i radost izazvao je veliki austrijski književnik i srpski prijatelj Peter Handke porukom da je srpski narod velik po svojoj kulturi, i izuzetno nadahnutim izgovaranjem teksta Tozovčeve pesme „Ide Mile lajkovačkom prugom“, čime je ukazao na njegov filozofski smisao.
Svakako treba naglasiti da je najveća i najznačajnija podrška Srbiji sa ovoga skupa došla od brojnih predstavnika iz ruskih političkih, pravnih, vojnih i bezbednosnih struktura, kao i da je s Vladimirom Kapuralinom, iz hrvatskog Pokreta za mir u osnivanju iz Zagreba, stigao stav o NATO agresiji na SRJ kakav se nikad dosad u Srbiji nije čuo. A „pečat“ celom skupu dala je poruka „Sram vas bilo, NATO ubice“, koju je vidno uzbuđena izgovorila hrabra Liz Pejn iz Britanskog saveta za mir.
Svi učesnici Konferencije osudili su NATO agresiju, naglašavajući da je to bio i ostao ilegalan osvajački i zločinački rat protiv suverene, miroljubive evropske zemlje, preduzet bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, uz najgrublje kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, Završnog dokumenta OEBS-a iz Helsinkija (1975) i osnovnih principa međunarodnog prava.
Opšti je stav skupa da su agresijom na Srbiju (SR Jugoslaviju) vodeće zapadne sile, sa SAD na čelu, izložile njen slobodarski i pravdoljubiv narod stradanju, razaranju i nanošenju trajnih patnji, radi ostvarivanja svojih imperijalističkih geopolitičkih ciljeva, za kontrolu prirodnih i energentskih resursa, puteva transporta i sfera uticaja.
Za govornike na Konferenciji agresija nije bila nikakav ,,mali rat“, niti ,,humanitarna intervencija“ već rat geopolitičkih ciljeva za dugotrajno raspoređivanje američkih trupa na Balkanu, uspostavljanje presedana za nove agresije i zbacivanje legalnih vlada, u okviru strategije širenja na Istok i uspostavljanja globalne dominacije. Takođe su konstatovali istorijsku činjenicu da je Evropa 1999. ratovala protiv same sebe, slepo sledeći tuđe geopolitičke interese, posle čega je postala još podeljenija i nestabilnija.

PRESEDAN ZA IMPERIJALISTIČKE AGRESIJE Nasilno, protivzakonito otimanje Kosova i Metohije od Srbije nastavlja se stalnim pritiscima na Srbiju da i formalno prizna otimanje dela svoje državne teritorije. Po njihovom mišljenju, nasilno oduzimanje Kosova i Metohije od Srbije vodilo bi iscrtavanju novih granica na Balkanu i stvaranju takozvane „Velike Albanije“, a separatističke težnje u drugim evropskim i vanevropskim zemljama bile bi intenzivirane.
NATO agresija na Srbiju (SRJ) bila je istovremeno direktan napad na sistem mira i bezbednosti u Evropi i svetu, uspostavljen na rezultatima Drugog svetskog rata. Ona je, kao što su to pokazale potonje intervencije SAD i njenih saveznika (Avganistan, Irak, Libija, Mali, Sirija i dr.), poslužila kao presedan i model za globalizaciju intervencionizma, obrazac o tome kako se terorizam i separatizam koriste za ostvarivanje osvajačkih planova zapadnih centara moći, za nasilnu promenu „nepodobnih“ režima i za nametanje geopolitičkih interesa Zapada, pre svega SAD.
Takođe, NATO agresija na Srbiju (SRJ), kao akt najgrubljeg kršenja osnovnih principa međunarodnog prava, ne može se ničim pravdati, niti odgovornost agresora umanjivati licemernim pokušajima prebacivanja odgovornosti na Srbiju, ili na njeno tadašnje državno rukovodstvo. NATO agresija je ušla u istoriju kao pokazatelj moralnog i civilizacijskog pada, od kojeg se vlade vodećih agresorskih zemalja, ni dvadeset godina posle, nisu oslobodile, niti izvukle odgovarajuće pouke.
Učesnici Konferencije izrazili su snažnu podršku i solidarnost sa naporima Srbije u otklanjanju teških i dalje prisutnih posledica agresije i nastojanjima da ne dozvoli da se oružana NATO agresija nastavi drugim sredstvima. Pružena je podrška naporima Srbije za očuvanje njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i za rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije, u skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. Osuđena je politika ucena, pritisaka i svih jednostranih koraka, čiji su ciljevi nametanje neuravnoteženog, nepravednog i neodrživog rešenja.
Izlaganjem rezultata naučnih istraživanja i stručnih analiza, učesnici skupa su upoznati sa činjenicama koje potvrđuju da su upotreba municije sa osiromašenim uranijumom, grafitnih i kasetnih bombi, i drugih zapaljivih i otrovnih ubojitih sredstava doveli do visokog stepena dugotrajne zagađenosti životne sredine i masovnog ugrožavanja zdravlja građana Srbije. Pozdravljeno je formiranje posebnih tela Narodne skupštine i Vlade Srbije, za utvrđivanje posledica NATO agresije na zdravlje građana i životnu sredinu i data podrška njihovom radu.
Ocenjeno je da imperijalistički sistem, sa nezasitom pohlepom za tuđim bogatstvima, unipolarni poredak, zasnovan na strategiji izuzetnosti, dominacije i NATO intervencionizam predstavljaju ključne izvore nestabilnosti, nepoverenja i sukoba. Za mir, demokratiju i napredak neophodne su korenite promene u svetskim odnosima, poštovanje suverene ravnopravnosti, nemešanje i multilateralizam. Stabilnost, mir i inkluzivni napredak zahtevaju uvažavanje zajedničkih interesa, partnerstvo i isključivanje svakog egoizma, protekcionizma i privilegija. Politika konfrontacije, intervencionizma i mešanja u unutrašnje stvari, koju podstiču vojnoindustrijski kompleks i krupni finansijski kapital, moraju ustupiti mesto dijalogu, partnerstvu, poštovanju osnovnih normi međunarodnog prava i međunarodnog poretka, zasnovanom na zajedničkim interesima i međusobnom uvažavanju.
Učesnici Konferencije takođe su ocenili da svet prolazi kroz veoma kritičan period rastućeg nepoverenja, tenzija i pretnji novim intervencijama i sukobima. Koreni toga leže u agresivnosti NATO-a i otuđenih centara moći, čijim interesima odgovaraju kršenje osnovnih principa međunarodnog prava, eskalacija pretnji, provokacije i direktno mešanje u unutrašnje stvari suverenih zemalja, nova trka u naoružavanju, sve izraženija militarizacija međunarodnih odnosa.
Svi govornici izrazili su duboko poštovanje, solidarnost i podršku vladi, vojsci i narodu Sirije u njihovoj višegodišnjoj herojskoj borbi protiv spoljne agresije, stranih plaćenika i međunarodnih terorista. Odato je duboko priznanje za postignute uspehe u oslobađanju zemlje od islamskih i drugih fundamentalista. Izražena je podrška očuvanju teritorijalnog integriteta i jedinstva Sirije i osuđen svaki pokušaj da se ona podeli, ili rasparča.
Izražena je i puna solidarnost s narodom i vladom Venecuele, s legitimnim predsednikom Nikolasom Madurom na čelu, i pružena puna podrška njihovom odlučnom i dostojanstvenom odbijanju pokušaja SAD, Evropske unije, Organizacije američkih država (OAS) i drugih, da nasilno zbace legalnu vlast. Izraženo je uverenje da će narod Venecuele uspeti u svojoj pravednoj legitimnoj borbi da se odbrani od svih pritisaka i pretnji i da će dijalogom i mirnim putem postići najbolja rešenja za svoje trenutne teškoće.
U završnoj Beogradskoj deklaraciji stoji da Srbija ima pravo da traži naknadu štete, kao i pravnu i krivičnu odgovornost lidera NATO-a i njenih članica koje su učestvovale u agresiji. S tim u vezi ispostavljeni su i sledeći zahtevi.
Neodložno je procesuiranje svih odgovornih za zločine prema srpskom narodu. Tokom 78 dana bombardovanja stradalo je oko 4.000 ljudi, od kojih 89 maloletne dece, i teže ranjeno 6.500. Direktna materijalna šteta iznosila je 100 milijardi dolara, a dugotrajno je upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom i drugim sredstvima u visokom stepenu zagađena životna sredina i masovno ugroženo zdravlje ljudi.
NATO kao relikt Hladnog rata treba da bude raspušten, a strane vojne baze ukinute, uključujući i Bondstil na Kosovu i Metohiji. Jer agresijom 1999. na Srbiju, odnosno SR Jugoslaviju, NATO je postao osvajački savez odgovoran što su nepoverenje i konfrontacija najdublji od Hladnog rata i što je duboko uzdrman svetski poredak bezbednosti.
Nova trka u naoružanju i kršenje međunarodnih sporazuma iz te oblasti hitno treba da budu zaustavljeni, a sredstva preusmerena u ekonomski razvoj.
Na kraju, svi učesnici Međunarodne konferencije založili su se za mirno, političko rešavanje svih međunarodnih problema, uz poštovanje principa međunarodnog prava, povelje UN i odluka Saveta bezbednosti UN.

Aleksandar Vulin, ministar odbrane

Srbija se uspravila

Dvadeset godina kasnije Srbija se oporavila i Srbija se uspravila, ali međunarodno pravo nije. Zamenjeno je neporecivim pravom sile. Srbija je vojno neutralna i tako će i ostati i nećemo biti članica NATO-a makar bili poslednja zemlja u Evropi koja to neće postati. I zato što su nas bombardovali, ali i zato što želimo sami da donosimo svoje odluke i zato što nećemo da radimo drugim narodima ono što su radili nama. Ja u ime srpskog naroda ne mogu da zaboravim ni da oprostim.

Liz Pejn, Velika Britanija

NATO – vi ste ubice!

Sećamo se svega i kažemo: Sram vas bilo, NATO – vi ste ubice! Američki imperijalizam stvorio je nove planove kako bi ostvario hegemoniju širom sveta, za šta je javno mnjenje pridobijeno sofisticiranim lažima u vidu sprečavanja humanitarne katastrofe. A u dokumentima britanskog parlamenta kasnije se pokazalo da je sve to bilo dugo planirano i šta god Beograd uradio, ništa se ne bi promenilo.

Mitropolit Amfilohije

Današnja Evropa nije prava hrišćanska

Krstaški ratovi su vođeni u ime oslobađanja Groba Hristovog, a u isto vreme su oskrnavili Svetu Sofiju u Carigradu, prognali istočnoromejskog cara i patrijarha iz Carigrada i postavili svog vladara i patrijarha, i vršili nasilje u čitavoj Maloj Aziji do Jerusalima… Evropu koja je sad trijumfovala, nažalost, podržava i priznaje jedna grupa naših Crnogoraca – Evropa koja je hiljadu godina utemeljena na Jerusalimu, Atini, Konstantinopolju, i koja je rađala sve što je istinsko i pravo, danas se s tom Evropom poistovećuje samo u jednom delu. Današnja Evropa nije istinska i prava hrišćanska Evropa već njena negacija. Istinska Evropa, Evropa svetih Petra i Pavla, Evropa Franje Asiškog, Dantea, Šekspira i drugih velikih ljudi, sve do najvećeg Evropljanina našeg vremena De Gola, umrla je u Prištini.

Nil Klark, Velika Britanija

Da je postojao SSSR, Amerikanci se ne bi usudili

Nisam u srodstvu s Veslijem Klarkom ili se bar nadam da je tako. Čak je i Hitler za vreme Božića prekinuo bombardovanje Londona, dok je NATO nastavio bombardovanje tokom hrišćanskog Vaskrsa. NATO ne čuva mir već je on najveća opasnost po svetski mir. Da je postojao SSSR, da li bi se Britanci i Amerikanci usudili da bombarduju Irak, Siriju, Jugoslaviju?

Enriko Vinja, Italija

Srbe u enklavama ne smemo da ostavimo same

I posle 20 godina od NATO agresije potrebno je podržati srpski narod u južnoj pokrajini i pomoći mu, jer Srbi tamo i u 21. veku žive u enklavama. Znam to iz prve ruke, jer često posećujem Srbe u enklavama južno od Ibra, a poznati su mi i problemi sa UČK jer ni danas na KiM ne mogu da odem bez pratnje Kfora. Srbe u enklavama ne smemo da ostavimo same.

Irinej Bulović, vladika bački

Važno je suzbijanje laži

Uloga SPC je da uvek neguje kulturu sećanja, pre svega molitveno sećanje, sa uverenjem da žrtve nisu mrtve, već oni koji su ih otrgli od života. Crkva neguje i kontinuitet naraštaja od prošlosti, sadašnjosti ka budućnosti i zato je sećanje važno. Značaj ove Konferencije je u tome što služi rasvetljavanju istine i suzbijanju laži, što je vrlo bitno u postorvelovskom periodu.

Momir Bulatović, bivši premijer SRJ

Problem su NATO aspiracije

Bombardovanjem i ubijanjem se ne može rešiti nijedan politički problem, stoga ni nakon dve decenije problem Kosova i Metohije nije rešen, jer Srbi i Albanci nisu postigli obostrano pravedno rešenje, koje bi se zasnivalo na pravu, a ne na sili. Uzrok toga leži u ambicijama i aspiracijama NATO-a.

Petar Olegovič Tolstoj, Rusija

Zahvaljujući Srbiji, Rusija dobila istorijsku lekciju

Rusija je dobila veoma jednostavnu istorijsku lekciju zahvaljujući Srbiji. Tada smo shvatili pravu vrednost reči naših zapadnih partnera. Bez sankcija UN, kršeći međunarodno pravo, izvršen je napad na suverenu zemlju. Usledili su Avganistan, Irak, Libija, Sirija, isključivo zbog geopolitičkih ciljeva. Neki moji prijatelji u Rusiji kažu da mi ne možemo biti veći Srbi od samih Srba, a ja ih pitam kako Amerikanci mogu da budu veći Albanci od samih Albanaca!

Jevgenij Primakov, Rusija

Severnoatlantski pakt da isplati reparacije

Glavna pretnja svetskoj bezbednosti je NATO. To je agresivna međunarodna organizacija koja je više puta kršila međunarodno pravo, započinjala ratove a prva žrtva je bila SRJ. Severnoatlantski pakt je zločinačka organizacija koja pre ili kasnije treba da bude kažnjena za sve zločine koje je počinila. I da isplati reparacije za zločine. Otvorena je Pandorina kutija da se rat pokreće bez odobrenja SB UN. Ne sme se zaboraviti, niti oprostiti.

Sergej Baburin, Rusija

Srbija mora da postavi pitanje materijalne štete

Agresori iz 1999. ostali su nekažnjeni. Današnja Srbija mora da postavi pitanje materijalne štete koja je pričinjena zemlji u celini i postavi pitanje krivične odgovornosti konkretnih lica, kao što je tadašnji generalni sekretar UN Havijer Solana, koji je dao nalog za agresiju. Ruska duma je već 17. juna 1999. usvojila izjavu i odluku broj 4137 o neophodnosti pozivanja na odgovornost Havijera Solane koja je i danas na snazi. Ali inicijativa mora da krene iz Srbije i Rusija će je podržati. Srbi moraju da načine jednostavan izbor, da se vrate savezu s Rusijom jer kompromis između dobra i zla nije moguć.

Dija Nader de el Andari, Venecuela

Smrt u ime demokratije

Svaki put kada zemlja pokuša da sačuva suverenitet suočava se s pretnjom SAD. A SAD donose smrt i rušenje u ime demokratije. Svi mi smo za njih samo varvari, a oni su civilizovani. Ne možemo da biramo između pobede i smrti. Nužno moramo pobediti. U ime Venecuele. No pasaran!

Miladin Ševarlić, narodni poslanik

Agresija je eko-genocid

NATO agresija počela je mnogo pre 1999, secesijom Slovenije, zatim Hrvatske i raspadom jugoslovenske države, ako ne i pre toga. Agresija je eko-genocid koji ima posledice ne samo po SRJ već i po celu međunarodnu zajednicu. Pomirenje je važno jer moramo da živimo jedni pored drugih, ali ima dva važna preduslova – kažnjavanje zločinaca i dobijanje odštete i reparacija za Srbiju i Crnu Goru od strane NATO agresora.

Žak Ogar, pukovnik, bivši šef specijalnih francuskih jedinica

Kosovo – sramota EU

Iza NATO intervencije stoji jedna velika gomila laži. Svemu je vinovala velika laž i ponavljanje reči „genocid“ od strane Klintona i njemu bliskih. Na osnovu te kampanje dobili smo pogrešnu sliku o dvesta hiljada mrtvih, što bi za NATO trebalo da bude dovoljan razlog za bombardovanje i napad na SRJ. Pošto su saveznice dale neke neprihvatljive ponude Srbiji posle Rambujea, i pošto to nije bilo prihvaćeno, došlo je do agresije. Međutim, broj mrtvih, bez obzira kojoj etničkoj grupi da je pripadao, iznosio je oko dve hiljade, što je naravno mnogo, ali nema veze s genocidom. Zapazio sam disproporciju između potrebnih vojnih resursa i onoga što je angažovano. Sve to je dovelo do velikih gubitaka u ljudstvu i psiholoških rana. A onda se prešlo na ono konačno – odvajanje Kosova i Metohije od Srbije. Neko bi to mogao čak da nazove i amputacijom teritorijalnog entiteta. I to ne bilo kog. Kosovo je danas naseljeno uglavnom Albancima iako nije uvek bilo tako. Kosovo je za Srbe Jerusalim, srce kulturnog identiteta i duhovnosti. Rezolucija 1244 UN dozvolila je to odvajanje i stvaranje privremene administracije na određeni period, ali Kosovo je i dalje bilo deo Srbije. Posle pogroma 2004. nastavilo se i ubrzavalo etničko čišćenje Srba s Kosova. Godine 2008. uz podršku Amerike i NATO-a proglašava se država Kosovo. Bila je to kazna za Srbiju koja se borila protiv oružanih pobunjenika na Kosovu i Metohiji. Rezolucija 1244, po kojoj su Kosovo i Metohija deo Srbije, odnosno SR Jugoslavije, zahteva demilitarizaciju i dva puta je prekršena. Prvo, tako što su oni proglasili nezavisnost, a drugo, tako što su pretvorili svoje bezbednosne snage u pravu vojsku. Ostale manjine, kao što su Romi, Goranci i druge verske zajednice, žrtve su albanskog terora. Pokazalo se da je na Kosovu danas veoma teško biti Srbin, Rom ili Goranac. Naravno, Republika Kosovo je sve samo ne država demokratije zasnovana na pravu i u kojoj se poštuju ljudska prava. To je marionetska tvorevina koju podržavaju neke evropske zemlje i to treba da bude na sramotu EU.

Peter Handke

Prestao sam da verujem u Evropu

Sećam se žene koja je ležala u bolnici u Novom Sadu, na jednom odeljenju za rak. Posetili smo je dva puta. Rekla mi je da zbog bombi ne može više da se leči. Još uvek se sećam njenih plačnih očiju, kada se zapitala zašto ona i ostali pacijenti ne mogu da se leče, i šta je to njen narod uradio da je zaslužio ovakvu kaznu. To su bile suze koje su se mogle videti i kod Homera. A to sam video u Srbiji tokom 1999. Suze i smeh zajedno! Ili možda još bolje rečeno – smeh kroz suze! Ovde vidim i fotografije ubijene dece. Sećam se posle bombardovanja mosta u Varvarinu, za vreme Uskrsa 1999. Čitam ime Sanje Milenković, devojčice koja je bila jedan od najvećih matematičkih talenata u Srbiji, a koja je u svojoj petnaestoj godini izgubila ovako tragično svoj život, pod NATO bombama. Spomenuću ovom prilikom pored nje i decu Sirije, Iraka i drugih ratišta na kojima stradaju nevina deca. Srbija je po svom morfološkom položaju – tragična zemlja. Velika nepravda je vašoj zemlji učinjena zbog Evrope, ali i zbog Sjedinjenih Američkih Država. A Srbija ima veliku kulturu, koju sam imao sreće da upoznam. Nisu to samo manastiri, spomenici kulture, već i slikarstvo, umetnost uopšte. Spomenuću Nadeždu Petrović, vašu slikarku koja je za mene bila otkriće. Ivu Andrića sa pročitao od prvog do poslednjeg slova, zatim Miloša Crnjanskog, Aleksandra Tišmu. Zahvalan sam vam što sam mogao da upoznam vaše velike pisce, kao i mnoge vaše velike ljude.
Ovde želim da predstavim ideologiju Evrope. U Evropu sam verovao, ali u nju sam prestao da verujem. Bilo je to nakon moje posete Sloveniji, kada sam čuo kako govore da treba da podignu zid od tri metra prema Bosni, prema Srbiji, prema Makedoniji. To je strašna propaganda koja me je razočarala. Zamislite, da se Srednja i Južna Evropa tretiraju sa ideološkog aspekta, a ne kao zemlje. S druge strane, moram da pokušam da budem kritičan. Suviše sam kasno shvatio šta je bio Goli otok. Sećam se posete manastiru Manasija, kada sam upoznao monahinju koja je tamo prodavala suvenire. Govorio sam srpski sa akcentom, a monahinja mi je tada rekla da je ona iz Irske i da se tu zamonašila. Bio sam zadivljen njenom predanošću i posvećenošću s kojom je radila svoj posao. To je moja današnja Evropa!

Vladislav Jovanović

Da insistiramo na katarzi Amerike

Mi nismo crkvena organizacija da bismo praštali. Mi smo država kojoj je naneto ogromno zlo, i to svesno, s predumišljajem i nimalo slučajno, u kontinuitetu i više formi, u više navrata. Učiniti tako veliko zlo znači pozivati na njegovo ponavljanje koje je relativno predvidljivo u budućnosti. Od NATO-a očekujem da priznaju da su delovali protiv nas, protiv međunarodnog mira, protiv UN i protiv perspektive uređenih međunarodnih odnosa. Oni su dali namerno primer svima da će svi tako loše proći ako ne poštuju njihovu reč. To nije doprinos miru i bezbednosti i miroljubivoj saradnji. Amerika je bila u situaciji, pošto je pobedila u Hladnom ratu, da povede svet dobrim primerima. I čitav svet bi pošao za njom. Umesto toga, ona je opijena svojom moći počela da ispoljava zlovolju i da uređuje svet prema svom nahođenju ne birajući sredstva. Zbog toga moramo da insistiramo na njihovoj katarzi.

Jelena Guskova, Ruska Federacija, inostrani član SANU

Srbija je 1999. branila Rusiju!

Amerikanci su dugo planirali rat u bivšoj Jugoslaviji, tako da ništa nije moglo to da izmeni ili spreči. Sve ostalo bilo je dobro izrežiran scenario. I Račak, i Rambuje i Pariz i ultimatum Ričarda Holbruka. S kojim osećanjima su se Amerikanci spremali za napad na Jugoslaviju? Telbot je u svojoj knjizi napisao da je u vladi SAD vladalo mišljenje „da operacija neće drugo trajati“ i „da je Milošević plašljivi kavgadžija i da ako ga malo jače lupiš, zgrčiće se“. Komandant NATO snaga u Evropi Velsi Klark priznaje da je slamanje kičme Srbije bio jedan od prioritetnih ciljeva Amerike. Madlen Olbrajt u svojim memoarima ne skriva da je to „bio rat SAD a da je Evropa pružila samo političku podršku i nije bila sposobna da ratuje“. NATO je Americi bio potreban kao instrument i preteća sila sastavljena od devetnaest država. Jedinice NATO snaga bile su razmeštene u 59 vojnih baza na teritoriji 12 država, većinom u Italiji. Na zahtev NATO-a i SAD, sve zemlje su dale saglasnost za korišćenje svog vazdušnog prostora, aerodroma i luka za potrebe NATO snaga, što je omogućilo izvođenje NATO napada na Jugoslaviju sa svih strana. Od početka NATO bombardovanja Jugoslavije, Rusija je pokušavala da se uključi u proces razrešavanja krize. Moskva je pre svega podržavala Jugoslaviju diplomatskim sredstvima. Marti Ahtisari potvrđuje da Rusija nije mogla ići daleko u podršci Jugoslaviji i kritici NATO-a, jer je trebalo da dobije finansijsku pomoć od Zapada i MMF-a. Ali čitavo rusko društvo bilo je uz srpski narod, izražavajući osećanje ozlojeđenosti izazvano ponašanjem agresora i solidarnosti sa srpskim narodom. U Moskvi su i danju i noću demonstranti protestovali ispred svih ambasada članica NATO-a. Posledice agresije po politički razvoj Jugoslavije i Srbije pokazale su se u poprilično lakoj smeni vlasti 2000. godine, a koja je usledila kao rezultat operacije stranih specijalnih službi. I šta je s Rusijom? Godina 1999. pokazala je da umesto toga da Rusija brani Srbiju, Srbija je branila Rusiju! Zadržala je agresora na svojim granicama, branila granice pravoslavlja i slovenstva. Srbi su ratovali da bi Rusija postala svesna svoje uloge u savremenom svetu. Tek posle dvadeset godina izgleda da je Rusija nešto shvatila!

Despina Markou, Komitet solidarnosti Grčke

Varvarski imperijalizam

Prošlo je dvadeset godina od kada se NATO mašinerija obrušila na SRJ, a rezultati tih napada su vidljivi i imaju posledice i dan-danas i to ne samo po Srbiju već i po čitav region, pa i po nas Grke. Javna je tajna da je doktrina koja se usvaja na svakom novom NATO samitu ta da se radi na nastanku novih ratova, ekspanzionizma, obojenih revolucija, postavljanju lidera koji će sprovoditi politiku NATO odluka uprkos volji i interesima svog naroda. Kada govorimo o NATO-u, ne smemo ni da zaboravimo na Evropsku uniju u tom kontekstu, niti da ih oslobodimo odgovornosti za političku praksu koju sprovode. Većina zemalja EU su članice NATO-a, i one zajedno dogovaraju i sprovode politiku te alijanse. Nema između njih neslaganja kod podele plena i širenja na planeti. U Grčkoj ne smemo da prenebregnemo prljavu ulogu tadašnjeg Ministarstva inostranih poslova. Danas imamo netrpeljivost između NATO-a i Rusije i Kine. Mislim da svet mora da se ujedini u borbi za mir. Moramo nastojati i da izrazimo solidarnost, moramo zajedno da se borimo protiv varvarskog imperijalizma.

Ribindra Adhikari, Nacionalni savet za mir, Nepal

NATO deluje protiv bezbednosti

NATO je pre dvadeset godina i ovde vodio rat u cilju rušenja suvereniteta SRJ. Napad na vašu zemlju je dokaz koliko je NATO bez milosti i kako postupa na jedan zao način. U NATO industriju je uloženo sto milijardi dolara! Njihov gest je bio sa ciljem uspostavljanja hegemonije, te izbegličke krize. Uticaj napada 1999. na izbegličku krizu se ne može prenebreći. Prekršeno je ljudsko pravo i humanitarno pravo na globalnom nivou! NATO je politička organizacija. Oni vrše represiju nad siromašnim i slabijim nacijama, što dovodi do terorizma i nestabilnosti. Očit je rasizam u postupcima Alijanse. Trpeli smo NATO sedamdeset godina i mislim da je to dovoljno! NATO se mora rasformirati u cilju bezbednosti (…) Nadamo se budućnosti bez straha i novih NATO zločina. Potrebno je rasformirati sve NATO baze. Narodi sveta treba da se u tome ujedine!

Vladimir Kapuralin, Zagreb

NATO ruganje

„Napadnuta je suverena država SRJ, koja ničim nije ugrožavala NATO, a nastavak je usledio devet godina kasnije otimanjem njenog dela teritorije da bi na KiM bila instalirana jedna od najvećih NATO baza u tom delu Evrope. Bombardovanje je prestalo posle 78 dana, ali agresija još traje drugim sredstvima“, ocenio je Kapuralin. On je najnoviji stav da osiromašeni uranijum nije opasan po zdravlje ljudi ocenio kao ruganje nauci, zdravoj pameti, ali i žrtvama NATO-a, i podsetio na to da su upravo američki vojnici posebno bili zaštićeni u kontaktu s tom municijom i kontaminiranim zemljištem.