HORHE AREASA – Ako prođe nasilje u Venecueli, ko će biti sledeći?

Pečatov sagovornik, ministar spoljnih poslova Bolivarske Republike Venecuele Horhe Areasa boravio je prošle nedelje u Beogradu. U srpskoj prestonici imao je niz značajnih sastanaka s ministrima u Vladi Republike Srbije i s predstavnicima patriotske opozicije u Narodnoj skupštini

Poseta Horhea Arease, ministra spoljnih poslova Bolivarske Republike Venecuele, našoj zemlji događa se u času rastućih tenzija na južnoameričkom kontinentu. Oružana agresija Sjedinjenih Američkih Država na još jednu suverenu zemlju u nizu, ovoga puta na Bolivarsku Republiku Venecuelu, postaje sve ozbiljnija pretnja. Posle ko zna kog po redu neuspelog pokušaja državnog udara u Venecueli, i posle nedavne pretnje iz Bele kuće da će Amerika i vojnim putem osigurati bezbednost svojih diplomata u toj zemlji, zvanični Karakas je odlučio da, u skladu s Bečkom konvencijom, protera celokupno diplomatsko predstavništvo SAD. I dok se međunarodna javnost mobiliše da zaustavi ratni scenario na američkom kontinentu, ishod s potencijalnim kataklizmičkim posledicama ka kome neskriveno teži jedino američki vojnoindustrijski kompleks podržan pojedinim „izlobiranim“ političarima u samom vrhu američke administracije, miroljubivi i slobodoljubivi svet se pita da li je upravo slučaj Venecuele „orah“ na kome će se konačno slomiti klimavi zubi američkog imperijalizma iz prethodne epohe unipolarnog sveta.

Venecuela se nalazi pod žestokim političkim pritiskom i otvorenom ekonomskom agresijom SAD već godinama unazad, a situacija je dodatno pogoršana poslednjih meseci. Videli smo da je bilo nekoliko neuspelih pokušaja državnog udara u Karakasu, američke diplomate nedavno su napustile Venecuelu i sve se više priča o mogućoj američkoj agresiji. Koliko je realna mogućnost otvorenog vojnog napada SAD na vašu zemlju?
Amerika je u ovom trenutku nepredvidiva. Moguće je da se zaista krećemo ka integralnoj, opštoj agresiji na Venecuelu. Ali mi smo već sada na udaru američke agresije, pre svega u ekonomskom smislu. Venecuela je godinama pod blokadom. Neki kažu da su to ekonomske sankcije, međutim, to je prava blokada koja podrazumeva čak i konfiskovanje venecuelanskih finansijskih sredstava u različitim fondovima širom planete. Prema našoj proceni, oko 50 milijardi dolara nam je trenutno blokirano, što u novcu, što u drugim vidovima hartija od vrednosti.
Tačno je, Amerika sada ne isključuje nijednu opciju. Za njih su sve opcije na stolu i to su više puta ponovili. Ali i mi smo spremni na sve moguće scenarije. Nadamo se da će američki narod, američki Kongres, kao i međunarodna zajednica sprečiti ono najgore, tj. rat, jer bi to bio najbesmisleniji ishod ove krize. Ali ponavljam, ako do rata ipak dođe, mi ćemo se braniti, mi ćemo se boriti i pobedićemo.
Što se tiče američkih diplomata, oni nisu samo napustili našu zemlju, već su proterani u skladu s Bečkom konvencijom. Budući da je Vašington saopštio da će vojnom silom osigurati bezbednost svog diplomatskog osoblja u Venecueli, procenili smo da je u tom slučaju bolje da ih uopšte nema u našoj zemlji.

[restrict] Nedavno je u Venecueli došlo do opšteg nestanka struje na nekoliko dana. Šta je bio uzrok ovog događaja i kakva je trenutna situacija?
Venecuela je bila žrtva sajber-napada na jezgro informatičkog sistema koji kontroliše energetski sistem na jugu naše zemlje, gde se nalazi velika hidrocentrala. Ovaj sistem je već bio oslabljen u značajnoj meri usled dugogodišnje ekonomske blokade, iako smo i pored toga, koliko je bilo moguće, investirali u energetiku. Ali nesporno je da je došlo do napada na naš sistem, pa i do elektromagnetnog udara na mrežu za transport električne energije širom Venecuele. Očigledno je da je ovaj napad bio dobro planiran i, nažalost, uspešan, ali mi smo brzo prevazišli njegove posledice i stvari polako vraćamo pod kontrolu. Hoću da naglasim da smo u tome imali značajnu pomoć stručnjaka iz Rusije i Kine, čak su nam pomogle i neke evropske zemlje.
Videli smo pre nekoliko dana tvitove američkog senatora iz Floride Marka Rubija o Muameru Gadafiju, koga su zverski mučili i ubili američki plaćenici u Libiji, čime je nedvosmisleno poslao poruku vašem predsedniku Nikolasu Maduru. Kako komentarišete njegovo ponašanje, kao i činjenicu da je on, takođe putem tvitera, obavestio javnost da je u Venecueli došlo do opšteg nestanka struje, i to samo minut ili dva nakon događaja?
Marko Rubio je deo lanca komandovanja u ovom pokušaju državnog udara i agresije na Venecuelu. U tom lancu komandovanja su Donald Tramp, potpredsednik Pens, savetnik Bolton, Pompeo, Marko Rubio, predsednik Duke iz Kolumbije i Gvaido iz Venecuele. Ali Marko Rubio je posebno opsednut Venecuelom, jer republikanci moraju da pobede na Floridi na predsedničkim izborima naredne godine, i to je uslov za Trampov reizbor na mestu predsednika. A jedini način da pobede na Floridi je tako što će napadati Venecuelu, Kubu i Nikaragvu, ne bi li zadobili glasove kubansko-američke emigracije, venecuelanske emigracije i uopšte emigracije iz drugih latinoameričkih zemalja.
U svakom slučaju, Marko Rubio je opasan čovek. Njegovi napadi na Venecuelu jednostavno su u službi političke promocije. Ta agresija je suluda, a može se reći i zla, jer je njen konačni cilj patnja i konstantno zastrašivanje našeg naroda. Ali upravo zbog toga što se ovde radi o zlu, siguran sam da ono neće uspeti i da ćemo se odupreti.
Ko je Huan Gvaido i šta je njegova politička pozadina? Da li ste pronašli vezu između njega i srpske opozicione grupe Kanvas, koja je odigrala ključnu ulogu u svrgavanju Slobodana Miloševića, predsednika Srbije i Jugoslavije, pre dve decenije, samo godinu dana nakon NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine? Nedavno su izašle u javnost određene informacije o vezi opozicije u Venecueli i Kanvasa na ruskoj globalnoj TV mreži RT, gde se govorilo o „mejlovima“ iz 2010. koje je objavio Vikiliks.
Postoje mnoge veze ove mlade generacije izrazito desno orijentisanih političara u Venecueli s ljudima iz Srbije koje ste spomenuli. Znamo čak i da su obučavani u Meksiku, i da su „učitelji“ došli iz Srbije. Prema informacijama kojima raspolažemo, organizacija Kanvas, iza koje finansijski stoji američki NED, objavila je dokument u kome se navode određene preporuke za aktivnosti koje venecuelanska opozicija treba da preduzme kako bi se domogla vlasti. I jedna od tih preporuka podrazumeva i nestanak električne energije na nacionalnom nivou, kako bi se krivica svalila na Madura, a to se i desilo, o čemu smo već pričali. Tako da veza sigurno postoji i mi još istražujemo sve aspekte ove povezanosti.
Ovde se, ponavljam, ne radi samo o Huanu Gvaidu već o čitavom nizu političara koji dolaze iz partije krajnje desnice koja se zove Volja naroda, partije koja svoje delovanje temelji upravo na nasilju.
Šta se desilo s „humanitarnom pomoći“ koju su Amerikanci pokušali na silu da pošalju u Venecuelu iz Brazila i Kolumbije? I kako je moguće da jedna zemlja doslovno izgladnjuje narod susedne države nametnutom blokadom, a da u isto vreme u tu državu šalje humanitarnu pomoć?
Reč je krajnjem cinizmu. S jedne strane imamo ekonomsku blokadu koja nam onemogućava da učestvujemo u finansijskim poslovima, da trgujemo, kupujemo i da uvozimo proizvode iz čitavog sveta, čak i da plaćamo svoje finansijske obaveze, dok nam, s druge strane, navodno šalju humanitarnu pomoć. Ali to zapravo i nije bila humanitarna pomoć. U pitanju je bila jedna strategija da se naruši suverenitet Venecuele. Postojao je i plan između određenih grupa iz Venecuele i Kolumbije, a koje su imale uniforme naše vojske i vatreno oružje, i bile spremne da pucaju na našu vojsku kako bi izazvale haos.
Mi, međutim, imamo nepodeljenu podršku svog naroda, i naravno vojske i policije, i uspeli smo da zadržimo kontrolu nad čitavom situacijom i srećom niko nije stradao u ovom činu agresije s teritorije Kolumbije, čime je prekršeno i međunarodno pravo. Pokazali smo tako da ovaj plan, koji je pre svega bio usmeren ka našoj vojsci, neće uspeti.
Oni su se nadali da će osiromašeni narod na granici s Kolumbijom biti prevaren ovom igrom oko lažne humanitarne pomoći, što se naravno nije desilo, a s druge strane su želeli da izazovu masovno dezertiranje naših vojnika koji bi, navodno, okrenuli leđa Maduru i pretrčali most prema Kolumbiji, izjavljujući lojalnost Gvaidu, što je potpuno nezamislivo. Naravno da se ovo nije desilo i njihovi planovi su u potpunosti propali.
Kakva je situacija u Ujedinjenim nacijama? Da li Venecuela ima dovoljnu podršku međunarodne zajednice da se spreči katastrofa ka kojoj se kreće ova kriza i da se stvari pokrenu ka miru i dijalogu?
SAD trenutno imaju podršku samo 54 zemlje, od kojih su mnoge suočene s ozbiljnim pritiskom iz Vašingtona. Dakle, samo 54 države, a Organizacija ujedinjenih nacija ima 193 članice.
Svesni smo da Amerikanci naporno rade na povećanju broja zemalja koje bi priznale Gvaida. Međutim, solidarnost s legitimnim organima vlasti Venecuele i poštovanje međunarodnog prava je mnogo jače od američkih pritisaka. U UN je čak organizovana grupa predstavnika mnogih država sveta koje se zalažu za poštovanje međunarodnog poretka i odbranu Povelje UN, kako bi se sprečile ove nelegitimne i nasilne promene u Venecueli. Zato što, ako se ovo dozvoli u Venecueli, ko će biti sledeći?
Poslednji put kada smo se sastali u okviru ove grupe za zaštitu Povelje UN, bilo je više od 60 delegacija. Uprkos tome, SAD rade naporno na promeni situacije i ne skrivaju da je njihov cilj da, zapravo, u jednom trenutku glasanjem u Generalnoj skupštini dovedu u pitanje naše članstvo u UN, kako bi nas doslovno izbacili iz ove svetske organizacije. Ali to se neće dogoditi.
Kako ocenjujete poziciju Srbije?
Srbija je dosad pokazala ne samo da je iskren prijatelj nego i da se beskompromisno zalaže za poštovanje međunarodnog prava. Srbija je svesna svega što se događa u Venecueli i demonstrirala je poštovanje za međunarodno pravo, poštovanje za volju venecuelanskog naroda, kao i za ustav i legitimne organe vlasti u Venecueli.
Nismo ni očekivali ništa manje od Srbije, jer znamo da je vaša zemlja bila na iskušenjima s kojima se i mi danas suočavamo.
Venecuela u Srbiji ima svoje diplomatsko predstavništvo već duži niz godina, a Beograd je skoro odlučio da otvori svoju ambasadu u Karakasu. Takođe, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić nedvosmisleno je saopštio stav zvaničnog Beograda da će Srbija poštovati isključivo legitimno izabranog predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Američki ambasador u Srbiji Kajl Skot je tim povodom izjavio da je „Srbija na pogrešnoj strani istorije“. Da li mislite da bi ovo mogao biti povoljan trenutak za podizanje naših međudržavnih odnosa na viši nivo?
Iskustvo Srbije je izuzetno značajno za nas i mi nastojimo da proučimo, analiziramo i razumemo sve što se ovde dogodilo. Naša želja jeste, kao što ste rekli, da podignemo naše odnose na kvalitativno viši nivo. Upravo zato sam u Beogradu.
Imali smo vrlo konstruktivne razgovore s nekoliko vaših ministara, između ostalih s ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom i s ministarkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoranom Mihajlović. Smatramo da postoje mnoge stvari na kojima možemo zajednički da radimo. Tu pre svega mislim na konkretne mere za unapređenje naše trgovine, kako bismo iskoristili naše uzajamne potencijale, ali svakako je važna i naša koordinacija u različitim međunarodnim forumima.
Uveren sam da ćemo pronaći mnoga polja naše saradnje koju možemo unaprediti i ja ću za nekoliko meseci, nadam se, ponovo boraviti u Beogradu, a i vaš ministar spoljnih poslova je dobrodošao da poseti našu prestonicu. U bliskoj budućnosti potpisaćemo sporazume iz različitih oblasti života i poslovanja. Ali to, siguran sam, neće biti tek nekakvi sporazumi bez mnogo odraza u realnosti, već ćemo pronaći realne aspekte naše kooperacije u budućnosti. To je naša želja i cilj naše misije u Beogradu. [/restrict]