Zvuci Kavkaza

Kako je proteklo muzikološko preispitivanje dva jermenska kompozitora Komitasa i Babadžanjana na Kolarčevom podijumu kamerne muzike

Na Kolarčevom podijumu kamerne muzike u nedelju pre podne, pred prepunom salom, predstavljena je muzika klasičnih kompozitora Jermenije u izvođenju pijanistkinje Nataše Šarčević, violiniste Jurija Žislina i violončeliste Džozefa Spunera. O jermenskoj muzici malo znamo, osim Hačaturjana i Šarla Aznavur(ijana), pa je ovaj koncert odlično poslužio i za upoznavanje i za muzikološko preispitivanje dva jermenska kompozitora, Komitasa i Babadžanjana.

MUZIČKA ILUSTRACIJA BLISKOG NARODA Sogomon Sogomonian Komitas, koga često ispisuju kao Vardapet Komitas, s tim što je vardapet oznaka njegovog klerikalnog statusa, znači monah u celibatu, rođen je pre 150 godina. Školovao se i zamonašio u svetom mestu Jermena, Ećmiadzinu pored Jerevana, ali je kompoziciju studirao i u Evropi, gde su ga kao kompozitora cenili i Debisi i savremenici, da bi se vratio u Konstantinopolj, što će ga koštati zdravlja i života. Kada je Turska početkom 20. veka sprovela na svojoj teritoriji jedan od svoja tri genocida (Jermeni, Kurdi, Grci), Komitas je hapšen, a progoni i masakri Jermena su ga toliko pogodili da je poslednje godine života proveo u psihijatrijskoj instituciji. Tragična sudbina jermenskog naroda čuje se u melanholičnoj muzici oba autora. Komitas je, osim komponovanja, bio i prvi etnomuzikolog koji je sakupljao jermensku i kurdsku narodnu muziku. Iz ovih zbirki na koncertu smo čuli tri kompozicije za solo klavir, koje je Nataša Šarčević donela suptilno, meko i toplo, posebno u komadu Garun A koji je zvučao kao kavkaski Šopen nokturno. Melanholija provejava iz ove muzike, što je pijanistkinja umela da iskoristi da bi stvorila muzičku ilustraciju dalekog, a bliskog naroda.

PRAVO I NADAHNUTO TUMAČENJE Tri komada za klavir Arno Babadžanjana napajaju se iz istih muzičkih izvora, ali kompozitor koji je živeo u vreme sovjetskog umetničkog uspona teme obrađuje na drugi, savremeniji način. Iako i sam odličan pijanista, u ovim komadima kompozitor se potčinjava melodici i romantici nostalgičnih tema. U Ariji za violončelo i klavir upoznali smo čelistu Spunera koji nije uspeo da nas uvuče u svoj muzički svet.
Klavirski trio fis-mol istog autora predstavio je i violinistu Žislina, sina čuvenog sovjetskog violiniste Grigorija Žislina. Monumentalna kompozicija trija imala je u pijanistkinji pravo i nadahnuto tumačenje, sa svim gradacijama zvuka klavira, od najtišeg pijanisima, do punog i moćnog fortea, ali nije dobila pravu saradnju u gudačima. U laganom stavu ni violina ni violončelo nisu nas ubedili svojim kantilenama, a trebalo je. Poslednji, efektni stav u 5/8 taktu zazvučao je živo i uzburkano, ritmički i muzički, ali to više treba pripisati majstorstvu kompozitora nego violinisti i violončelisti. Nataša Šarčević kao stub i okosnica koncerta, kao najjači adut i jedini muzičar koji nas je muzički oduševio, zaslužila je kvalitetnije saradnike, pa očekujemo njene buduće nastupe kod nas s nestrpljenjem. Istovremeno, smatramo da je u programu koncerta moralo biti nešto o kompozitorima koji su Beogradu nepoznati, a prvi put se predstavljaju. To bi do kraja zaokružilo i edukativnu stranu ovih prepodnevnih koncerata na Kolarcu koji godinama imaju svoju vernu publiku.