U šutnju potonusmo

Na predstavljanju knjige o Alojziju Stepincu kome je prisustvovao državni vrh Hrvatske zadarski nadbiskup ga nazva „duhovnim knezom dvadesetog veka“. Očekivao sam reakciju onih koji su napali „Zabavnik“

rbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

ČEGA SVE TU NIJE BILO Pre desetak dana kraljica Velike Britanije i poglavar Anglikanske crkve održala je govor povodom nesuglasica u društvu i Parlamentu oko uslova za izlazak Britanije iz evrounijatske zajednice. Javno je rekla: „Dok tražimo nove odgovore u moderno doba, ja više volim isprobane i proverene recepte“! Ko je reči razumeo, a ima bar malo iskustva s kuvanjem i receptima, zna šta nas čeka. Sve zajedno.
Pre dve nedelje stvorila se u Srbiji velika halabuka, podigla se kuka i motika oko teksta, priznajem da ga nisam pročitao, o Dimitriju Ljotiću. Tekst je objavljen u „Politikinom zabavniku“. Iskreno ne znam koliki je tiraž tih novina i ko ih čita. Odrastao sam uz „Zabavnik“. Prema tom nedeljniku zadržao sam i danas simpatije. Više sentimentalne. S godinama, bilo to valjano ili ne, čovek teži nekim novim saznanjima i radoznalost, ako je još ima, napušta dečje staze i kreće se drugim putevima. Elem, uzbuniše se NUNS, UNS, Jevrejska opština u Beogradu i dežurni kritičari „revizija istorije“, „fašizam, nacizam“ i čega sve nije bilo. Nije mi ni na kraj pameti da branim Ljotića i njegove zločine. Što samostalne, što u zajednici s nemačkim okupatorom Srbije. Sve je zapisano u istorijskim čitankama. Zašto onda sve ovo pominjem?
Nekoliko dana kasnije u Zagrebu je predstavljena knjiga o kardinalu Stepincu. Predstavljanju knjige prisustvovao je državni vrh Hrvatske s predsednikom Kolindom Grabar Kitarević na čelu. Hvalospev o ličnosti Stepinca održao je zadarski nadbiskup Želimir Puljić, koji pored ostalog reče da je Stepinac „duhovni knez dvadesetog veka i da je zato mogao da usmeri hrvatski narod ka vaskrsenju“. Očekivao sam neku reakciju bar od NUNS-a, UNS-a, Jevrejske opštine i svih drugih koji su napali „Zabavnik“ zbog teksta o Ljotiću. Tišina. Ćutanje. Niko da reč prozbori, a kamoli da upotrebi izraze „revizija istorije“, „fašizam, nacizam“ i slično. Kad se nešto omakne ili nedolično desi u Srbiji, urlik na sav glas. Kad se to desi u susedstvu, a u pitanju je zločinac koji je zločine nad Srbima, srpskim domaćinima, ženama i nejači činio samo zato što su Srbi i pravoslavne vere, onda ni reči. Svi koji su bili hrabri u napadu na „Zabavnik“ napraviše se da nisu ni čuli ni videli šta se u Zagrebu desilo. Niko da pomene zločine Alojzija Stepinca, koji je uostalom umro prirodnom smrću 10. februara 1960. godine u samostanu u Krašiću. Ne, njega ćemo zbog zločina i svetiteljem proglasiti (kakva crkva takvi i sveci), na misama veličati. Možda, u nov pokolj nad Srbima krenuti.

ČIN KOLINDE GRABAR Valjda su se uplašili od čina koji Kolinda Grabar ima u NATO zločinačkoj regimenti ili možda zato što zločin nad Srbima i nije zločin. U svakom slučaju ne valja kad za zločin postoje dva aršina. Zato se zločini ne smeju zaboraviti, ne zbog osvete već da se ne bi ponovili. Ovo moraju da znaju svi Srbi, bilo koju veru ispovedali. Začeprkajte malo po svojim rodoslovima i vrlo brzo, već kod četvrte, pete generacije ili kolena, pradede, prababa ili čukundede naći ćete da su bili Srbi. Manje od dve stotine godina. Vodite računa o svom poreklu i vratite se tamo gde po krvnom srodstvu pripadate.
Kao što sam obećao u prošlom broju, navodiću za čitaoce „Pečata“ po jedno pravilo iz Zakonopravila Svetog Save (Miodrag M. Petrović, „Zakonopravilo“, Žiča, 2004).
Pravilo 50 na strani 449 glasi: „Mirjani ne treba da se kockaju.“ Uz ovo pravilo nema nikakvog tumačenja. Valjda je i onda bilo jasno da je kocka porok, i da se tog poroka valja čuvati.
Valjalo bi i da neko od filmskih umetnika, a država da pomogne, snimi film o tragičnoj sudbini malog Slobodana Stojanovića koga krvnički zakla Eljfeta Veselji. Sve se zna. Postoje sudske presude i živi svedoci. Da su na vreme snimljeni i svetu prikazani filmovi o hrvatskim zločinima u Jasenovcu, Jadovnu, Jastrebarskom, budite sigurni da ne bi bilo Srpskog Broda, Donjeg Malovana, Kostreša,Čardaka, Dervente, „Oluje“ ni drugih zločina u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine.
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića, kapetana Dragana. Ko može nek pomogne Milanu Martiću, Miloševiću, Pavkoviću. Molimo se za zdravlje Asanža. Pomozimo našoj braći i sestrama koji žive na Kosovu i Metohiji. Čuvajmo Republiku Srpsku. Dogodine u Prizrenu.