Crvena revolucija čeka Ameriku

„Farenhajt 11/9“

Od većine hvaljen novi film Majkla Mura predstavlja ujedno i dajdžest svih njegovih socijalnih tema kojima je obojio prethodnih deset dokumentaraca, kao i otvoreno huškački borbeni podstrek protiv ne samo aktuelnog stanovnika Bele kuće već i protiv svih inicijatora nepravdi u američkom društvu. Otuda je ovo zapravo Murov manifest, mada i njegov jeftin pamflet, zavisi iz koje se perspektive posmatra. Svakako je borbeni gest

Novi film najslavnijeg autora dokumentarnih filmova Amerikanca Majkla Mura, „Farenhajt 11/9“, u nekoliko može se reći ad hok trenutaka tokom prošle godine prisutan i u našim bioskopima, još jedan je njegov tipični osvrt na političko, socijalno, zapravo celokupno stanje u američkom društvu danas. U trampovskom američkom društvu. Mada, iako su mnogi i na neviđeno potrčali da obeleže ovaj Murov rad kao nekakvo razračunavanje s Trampom i tom „njegovom“ Amerikom, „Farenhajt 11/9“ je mnogo više od napada na aktuelnog velikog američkog vođu koji je do te mere postao persona za ismejavanje, kritikovanje i satanizovanje da je odavno prešao crtu kada bi mu negativni komentari škodili i kada su paradoksalno zapravo za njega počeli da deluju čak korisno. U svakom slučaju, Tramp je započeo treću godinu mandata, a Mur je ovim filmom i njegovim naslovom – koji se nametnuo kao zanimljiva igra brojeva, pošto 9. novembar predstavlja datum formalnog Trampovog trijumfa u borbi za predsedničku funkciju, a kao odraz u ogledalu i to na više metaforičkih ravni predstavlja sponu s najčuvenijim Murovim dokumentarcem „Farenhajt 9/11“ koji se pre deceniju i po bavio posledicama terorističkog napada na Ameriku 11. septembra – započeo svoj meč s vlašću i svima odgovornima za tekući sunovrat Amerike. Zahvaljujući onom prvom filmu Mur je postao jedan od najuticajnijih filmskih stvaralaca u Americi, pa i u svetu, a prihvaćen je i kao politički aktivista velikog značaja, šlifa i težine.
[restrict]

Dokumentaristički portpuri

Nije malo onih koji su zato dosta očekivali od njegovog nezvaničnog nastavka, „Farenhajta 11/9“. Iako, kako rekosmo, naslov sugeriše da je ovo daleko više antitrampovski politički pamflet nego što je nastavak slavne dokumentarne priče od pre decenije i po, ovaj je film murovski proračunat, lukav i subverzivan, a ipak i najpre po autora profitabilni atak na politički sistem moderne Amerike. Da, to je prepoznatljivi Mur s onim njegovim sarkazmom i oprečnim komentarima pasivno-agresivne intonacije, često uvredljivo ciničnim, u „Farenhajtu 11/9“ za nekoliko nijansi čak agresivnije provokativnim nego inače. Ipak, hvalospevi na račun ovog filma koji su ga pratili širom planete, podjednako od publike njemu naklonjene i od kritike, kao da su ignorisali, možda čak zaista propustili da primete da je „Farenhajt 11/9“ više kolaž recikliranih poenti iz njegovih prethodnih filmova i to u bizarnoj formaciji dokumentarističkog potpurija, nego što je bilo šta originalno. Čudno, taj detalj su propustili da primete i njegovi najveći kritičari. Dobar deo „Farenhajta 11/9“ jeste otvoren politički boks-meč s Trampom i trampovštinom čak i za vreme koje sledi i dalje s njim u Beloj kući, i to ne samo u drugom mandatu već, uzurpirajući ustav, a što Mur prognozira da će se desiti, i za niz drugih mandata (iz ko zna kog konteksta je izvukao detalj tipičnog Trampovg trabunjanja kada je ushićeno obećao da će doživotno vladati Amerikom)! „Farenhajt 11/9“ je prepun, da se moderno izrazimo, „kopiraj i umetni“ kolažiranja sastojaka već korišćenih u njegovim prethodnim radovima. Sumorna slika uništenog grada Flinta koji su moćni lokalni političari i tajkuni pretvorili u američku Etiopiju, u mizeriju crnoputih stanovnika koji u tom gradu preovlađuju i koji su uskraćivanjem čiste vode dovedeni na rub opstanka. O Flintu je Mur i ranije govorio, kao i o ubistvima u školama, koje je ovde pomenuo osvrćući se na najsvežiji, prošlogodišnji školski masakr. Bez ikakvog obzira iskoristio ga je u ime „viših ciljeva“, odnosno zarad agitpropa u čijem je centru njegova vera u snagu mladosti i njene čiste motive, čak i tinejdžerske čije je, sasvim neadekvatno, navodne političke akcije protiv vlasti smestio u svoj film učinivši mlade buntovnike najvećim i jedino kompetentnim i srčanim otporašima u Americi danas. Poseban film u svom bogatom opusu je potrošio i na svoj politički stav pobornika protiv oružja, a što je ponovio i ovde, baš povodom novog školskog masakra. Ponavljao je uostalom i antitrampovske argumente koje je daleko snažnije i brutalnije iznosio u svoja dva prethodna dokumentarna dela kada je i najavio da će Tramp pobediti u „demokratskim državama“ Amerike. U „Farenhajtu 11/9“ je, doduše, pokušao da objasni i zašto se to dogodilo. Za Trampa u Beloj kući je okrivio „svoje“ demokrate, a povodom istinski bezočnog tretmana stanovništava Flinta bez presedana čak i u konkurenciji najvećih diktatura u svetu, pored direktnih lokalnih krivaca osudio je i ciničnu demagogiju prethodnog predsednika Obame.

Murov manifest

Može se, dakle, reći da je „Farenhajt 11/9“ neoriginalni napad na sve nosioce svega lošeg u američkom društvu. Ali i da u tom novom-starom ataku ima nečeg što Majkl Mur nije dosad, svakako ne ovako direktno i otvoreno, praktikovao. Posmatrajući izuzetno njemu korisni sistem primene izvitoperenog dokumentarističkog manira prisutnog u čitavom njegovom minulom radu, zapravo prave holivudizacije ovog žanra, Murovi hitovi su odstupili od dokumentarnog žanra upravo u pravcu holivudske banalizacije bilo koje teme zarad jeftine i brzo prolazne zabave i, dakako njihove i njegove profitabilnosti. U „Farenhajtu 11/9“, međutim, on se prvi put usuđuje da dokumentarističku nepristrasnost i navodnu objektivnost potisne ne u stranu komercijalizacije i zarad zabavnog efekta već u smeru konstrukcije političkog stava u vidu manifesta. „Farenhajt 11/9“ je baš to, Murov manifest, mada i jeftin pamflet. A dotiče i mogućnost da jednom bude prepoznat kao inicijator svenarodne bune, pa i da upotrebimo najtežu reč – revolucije. Jer u završnim kadrovima filma Mur sasvim otvoreno poziva na revoluciju smatrajući je jedino mogućom alatkom neophodnih promena u američkom društvu. Promena u smislu uklanjanja „idiota iz Bele kuće“, kako je u jednom trenutku neko nazvao Trampa, ali i šire, demontiranjem nasmrt obolelog sistema nepravičnog društva. Još je zanimljivije da je Mur rekao kako je danas američki narod mahom bliži socijalističkim nego kapitalističkim idejama! Dakle, crvena revolucija čeka Ameriku!? Sudeći po veoma brojnim pozitivnim reakcijama na ovaj njegov film upravo od takozvanih običnih ljudi, od „baze“, ta za Ameriku nezamisliva revolucija i nije više tako nezamisliva. Bauk izgleda počinje da kruži i Amerikom. Bar tako indirektno poručuje veliki zaštitnik siromašnih koji, doduše, nije imao ništa protiv da se kapitalistički obogati štiteći upravo njih.

[/restrict]