Zoran LJ. Nikolić – BEOGRAD ZNA GDE SE EVROPA RODILA (1.deo)

Autor bestselera Beograd ispod Beograda, Masonski simboli u Beogradu, Tajna Novog Beograda, Grad tajni za Pečat govori o otkrivanju tajni srpske prestonice i njenim manje poznatim i nepoznatim mestima

Danas se „Stara dama“ – Evropa – diči najlepšim metropolama, doživljava vrhunac raskoši koju je hiljadama godina prikupljala, ali svi njeni gradovi nemaju sačuvane „prve otiske stopala“ u pesku kada je ona prohodala na obalama Dunava. To ima samo Beograd. Kao najstariji, on je imao vremena da prikupi i najburnije detalje za biografiju. Ona je prepuna silovitih događaja, pa Beograd, s dobrim razlogom, smatraju gradom oko kojeg je vođeno najviše bitaka u Evropi, najviše puta je bio rušen ili spaljivan do temelja, čak su ga se najviše puta odricali i tukli ga, kako bi nemirnim gostima bio dobar dok nevolja ne napusti kućni prag. Takav Beograd pamti Kelte koji su otišli daleko ka srcu Starog kontinenta, a koji i danas koriste brojne reči što su ostale zapamćene na ovom podneblju i njihovoj prapostojbini. Pamti Rimljane, čiji potpisi su ovde nadahnuto snažni, ali najviše pamti susrete civilizacija u nastajanju, prestajanju ili sukobima. Dobro se seća Atile, Vizantije i Slovena, Bugara i Ugara, a onda Austrije, Otomanske imperije, a dva svetska rata su ga tako snažno udarila da bi mnoge druge prestonice posle takvih razaranja verovatno i prestale da postoje. Samo jedan grad u Evropi ima nešto što ne možete da pronađete ni u jednoj drugoj prestonici Starog kontinenta: očuvano sećanje na početak. Beograd zna gde se Evropa rodila i pamti joj porođajne muke – ističe osvedočeni životopisac Beograda Zoran LJ. Nikolić. Svoje poznavanje, razumevanje srpske prestonice, a nadasve ljubav i privrženost rodnom gradu pretočio je u niz tekstova koje, godinama unazad, objavljuje u dnevnom listu Večernje novosti, a objavio je i deset knjiga, koje je potpisao samostalno ili kao koautor, izdavač je „Laguna“. Reč je o sve samim bestselerima: Beograd ispod Beograda, Grad tajni, Beogradske priče1–3. Tu je i delo o Novom Beogradu. Tragom svojih knjiga, naš sagovornik već šest godina bez prestanka svakog vikenda vodi turiste, goste Beograda, i naravno sve radoznale i znanja željne Beograđane u obilazak „Beograda ispod Beograda“, kao i mnogih manje znanih a neobičnih destinacija koje plene pažnju posetilaca svih generacija…
Kako je teklo ovo vaše neobično interesovanje za Grad? Kada ste otpočeli istraživanja, i šta je potaklo vaše zanimanje za manje poznat ili gotovo nepoznat Beograd?
Sve je počelo u jednoj staroj beogradskoj kafani, koja se nalazila nadomak redakcije Večernjih novosti, a u kojoj su se okupljali bardovi srpskog novinarstva, čekajući zasluženu penziju. Mi, mladi novinari, tražili smo od njih savete, slušali njihove priče. Dogodilo se jednom prilikom da mi je jedan od mojih kolega-bardova izgovorio čudesnu rečenicu: „Ovo što sada radiš neće biti potrebno nama, nego onima koji će doći posle vas.“ Tako je i bilo. Shvatio sam to tek nakon obavljenih knjiga o Beogradu, kada su počeli da mi se javljaju studenti različitih fakulteta i zanimanja s pitanjem da li mogu da na temu iz mojih knjiga urade diplomske radove. Tada sam shvatio da moj istraživački rad ima višestruki smisao. Sa istraživanjima sam otpočeo devedesetih, kada se u javnosti pojavila priča o najstarijoj kući u Beogradu. Bila je to kuća u Ulici cara Dušana. Okupio sam tim speleologa i krenuo da istražujem. Potom su usledile i ostale priče, istraživanja na brojnim i različitim mestima. Možda najvažnije bilo je što sam sve u vezi s ovim projektom radio duboko posvećen svom zadatku, duboko, iz srca i duše, kako se kaže. Uz to, nijedna od tih knjiga u potpunosti nije moja, uvek su uz mene bili eksperti u svojim oblastima. Oni su i danas na svom poslu, u nekim institucijama i institutima, a ja, po svom izboru, negde između nauke i publike. Suština mog posla, i toga se oduvek držim, jeste da čitalačkoj publici, pa i turistima koje vodim u obilaske Beograda, pokažem, da kažem nešto lepo, značajno i zanimljivo. I srećan sam zbog toga.
Vaše knjige pobuđuju pažnju čitalaca, međutim, Beograd ispod Beograda, reklo bi se – najviše. Kao je ona nastala?
U pisanju ove knjige vrlo mi je značila podrška speleologa. Za njen uspeh umnogome je zaslužna i asocijacija ASPAK, koja deluje na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Ni profesor Dejan Jeremić sa PMF-a nije bio doktor kada smo krenuli, niti sam ja bio član UKS, ali ispostavilo se da smo došli na kraju do izvanrednog dela. Tako smo silazili u Rimski bunar, na Kalemegdanu, ali i u drugi o kojem se malo zna a koji se nalazi kod Vukovog spomenika. Potom smo se zavlačili u podzemlje Zemuna, u objekte koji postoje takođe dugi niz godina. Na Novom Beogradu „otkrivali“ smo neobične destinacije, poput laguma i tunela na Bežanijskoj kosi, nadomak stare aerodromske piste.

Tekst se objavljuje kao deo Projekta sufinansiranog iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave, Sekretarijata za informisanje