Robovski zakon i zviždaljke za Orbana

Da li su izmene mađarskog Zakona o radu pisane zbog potreba multinacionalnih kompanija?

Scene haosa kakve se u vrlo retkim prilikama mogu videti, 12. decembra prvi put su se odigrale i u parlamentu Mađarske na Košutovom trgu, nakon što je usvojen Zakon o radu koji kritičari nazivaju „robovlasničkim zakonom“, a s njim i kontroverzna reforma pravosuđa.

PRESEDAN U SKUPŠTINI Premijer Mađarske Viktor Orban prisustvovao je sednici na kojoj su svi opozicioni poslanici više od 60 minuta pištaljkama zviždali njemu i vladajućoj koaliciji Fides–KDNP. Osim toga, aktivirali su sirene i blokirali pristup govornici u pokušaju da spreče glasanje, te je predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kever sednicu morao da otvori s galerije umesto s govornice, dok su poslanici (prvi put jedinstvene) opozicije optužili kolege iz koalicije Fides–KDNP za „nezakonito glasanje i kršenje čitavog niza tehničkih pravila“.
„Pokušaj opozicije da spreči glasanje je nezabeležen presedan u ovih 28 godina mađarske demokratije“, rekao je kasnije Kever.

EVROPSKI REKORD Kontroverzne su, međutim, i sve mere u oblasti radnog zakonodavstva koje je tog dana usvojio parlament Mađarske. Povećanjem dozvoljenog vremena za prekovremeni rad sa 250 na 400 časova godišnje Mađarska je stala uz rame Slovačkoj (evropski rekord).
Vlada Mađarske usvajanjem ovog akta želi da ublaži zakone u oblasti rada kako bi nadoknadila sve veći nedostatak radne snage. Fleksibilnost rada je potrebna da bi se zadovoljile potrebe investitora (među kojima su i nemačke automobilske kompanije, čije su fabrike doprinele značajnom ekonomskom rastu Mađarske) i da bi se dužim radnim vremenom omogućila šansa radnicima koji žele veću zaradu da to i ostvare – navela je u svom saopštenju vlada premijera Viktora Orbana.
S druge strane, kompletna mađarska opozicija ističe da usvojeni „robovski zakon“ jasno pokazuje nameru Orbanove vlade da poveća profite kompanija na štetu radnika. Osim usvojenog povećanja dozvoljenog vremena za prekovremeni rad, lideri opozicije ukazuju i na povećanje s jedne na tri godine perioda koji poslodavci imaju da isplate zarade od prekovremenog rada…

VLADA, POSLODAVCI I RADNICI Posebno kontroverzan predlog u usvojenom zakonu bio je taj da se poslodavcima dozvoljava da dogovore o prekovremenom radu postižu direktno s pojedinačnim radnicima, zaobilazeći sindikate i kolektivne ugovore.
Na kraju, poslanici kolacije Fides-KDNP prosledili su predlog pomenutog Zakona o radu direktno u – parlament. Time su omogućili vladi da izbegne pregovore sa sindikatima i drugim zainteresovanim stranama. Vlada bi na to bila obavezna da je sama poslala zakon u skupštinu.
Orbanovoj vladi je u ovom slučaju, to je vrlo značajno istaći, u prilog išlo to što poslodavci i sindikati zaposlenih nisu uspeli da se dogovore o minimalnoj ceni rada u 2019. godini – pa je kabinet premijera Viktora Orbana dobio kolosalnu mogućnost da to samostalno reši. Poslodavci su, inače, predlagali povećanje minimalca u narednoj godini između 5,3 i 6,8 odsto u odnosu na ovu, dok su sindikati bili uporni da ono iznosi između 13 i 15 odsto…
A haos iz parlamenta preneo se na žestoke proteste demonstranata ispred njega…

NISMO TRAŽILI ROBOVE

Na mnogobrojne kritičke primedbe – da je zakonom koji omogućava čak 400 časova prekovremenog rada u jednoj godini mađarska vlada želela da ugodi nemačkim automobilskim kompanijama („Audi“, „Mercedes“, „Folksvagen“) – javno se oglasio Dirk Volfer, direktor Nemačko-mađarske industrijske i trgovinske komore. On je rekao da nemačke firme koje posluju u Mađarskoj sigurno u ovakvoj formi nisu tražile izmenu pravila za prekovremeni (prekomerni?) rad, dodavši „da im nije ni interes da svoje radnike drže kao robove“.
„Vrlo bitna činjenica je i da je prekovremeni rad mnogo skuplji od redovnog, i nije interes firmi da naglasak stave upravo na njega“, ustvrdio je Volfer, prećutkujući, međutim, da (multi)nacionalne kompanije prekovremeni rad vrlo neredovno plaćaju i u državama u kojima imaju svoja sedišta, a kamoli u zemljama gde im rade samo filijale.
Konkretno, u Nemačkoj je u 2017. godini ostvareno više od 2,1 milijardi prekovremenih sati (to je objavila nemačka vlada na upit stranke Levica u Bundestagu). Time je broj prekovremenih časova u poređenju sa 2016. porastao za čak 11 odsto. U proseku, svaki zaposleni Nemac je u 2017. odradio 54 prekovremenih sati – od čega 27 besplatno. Trend se nastavio i u prvoj polovini ove, 2018. godine – nemački zaposleni već su odradili 1,1 milijardi sati prekovremeno.
Ušteda poslodavaca je ogromna. Prošle godine zaposleni su u Nemačkoj poslodavcima „poklonili“ rada u vrednosti od 36 milijardi evra.