Pisma čitalaca – U kandžama duboke države?

GAŠENJE MUZEJA VAZDUHOPLOVSTVA

Muzej vazduhoplovstva – Beograd već decenijama potresaju krize i afere, kojima kao da nema kraja i kojima izgleda nema ko da stane u kraj. U „Pečatu“ broj 349 najavljen je proces laganog gašenja Muzeja, a danas smo u prilici da prisustvujemo poslednjem činu ove dugogodišnje agonije

Tračak nade da bi Gordijev čvor oko sudbine Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu mogao da se preseče doneo je pre dve godine Aleksandar Vučić, tadašnji predsednik Vlade RS. On je 29. novembra 2016. godine potpisao za Muzej izuzetno značajan dokument kojim su definisani ključni koraci za rešavanje institucionalne krize Muzeja vazduhoplovstva. Nažalost, posle skoro dve godine jedino može da se konstatuje da, kada se kod nas povuku neki dobri potezi, oni često budu izvedeni kako ne treba, ili se nađe neko ko će ih potpuno obesmisliti.
Realizacija odluke Vlade RS poverena je ministarstvima odbrane i kulture i informisanja. U skladu s tim, 15. marta 2017. godine, ministar Zoran Đorđević je u ime Vlade potpisao Ugovor sa ovlašćenim predstavnicima registrovanih osnivača Muzeja o prenosu osnivačkih prava na Republiku Srbiju. Međutim, namera Vlade se onda sudarila sa srpskom „dubokom državom“.

Sukob interesa

Prema istom Zaključku Vlade zadužena dva ministarstva su morala da izrade predlog novog osnivačkog akta Muzeja vazduhoplovstva – Beograd. Umesto toga, suprotno Zakonu o kulturi, određena struktura u Ministarstvu odbrane (konkretno Sektor za ljudske resurse, MO) počela je sa opstrukcijom Zaključaka Vlade. Beskonačnim odlaganjima o pitanju donošenja novog osnivačkog akta Muzeja vazduhoplovstva obesmišljena su sva imenovanja v. d. Upravnog i Nadzornog odbora, jer ova tela nisu imala pravni legitimitet.
Ovaj pravni vakuum postao je plodno tle, koje je pomenutim vojnim strukturama omogućavalo da bez ikakvih obaveza i odgovornosti upravljaju ovom ustanovom kulture. To čine tako što, zloupotrebljavajući poverenje političara, umesto trajnog rešavanja statusa Muzeja premijerima RS sastavljaju i podnose na potpis sporna rešenja o imenovanjima direktora Muzeja vazduhoplovstva.
Na taj način smo došli u situaciju da se već godinama na čelo ove ustanove postavljaju penzionisani oficiri koji ne zadovoljavaju stručne, statutarne, ni zakonske standarde za obavljanje ovog posla. Aktuelni v. d. direktor Čedo Milivojević tri godine nikome nije podneo validan izveštaj o materijalnom i finansijskom poslovanju. Poslovne odluke donosi sam bez ičije saglasnosti (Upravnog i Nadzornog odbora). Zapošljavanje i otpuštanje ljudi vrši lično ne poštujući sistematizaciju radnih mesta. Kadrovsku politiku vodi po principu kastinskog nepotizma, koji je formulisao izjavom da su sva radna mesta u muzeju rezervisana za njihovu decu – decu vojnih lica. Sistem plata i naknada uređuje lično po samo njemu poznatim pravilnicima i kriterijumima. Muzejske aktivnosti su praktično zamrle jer za njih na godišnjem nivou izdvaja samo jedan odsto muzejskog budžeta. Dosad je sprečavao stručni nadzor i inspekciju Ministarstva kulture. U uslovima manjka i neadekvatne opremljenosti prostora za deponovanje ugroženih muzealija direktor Milivojević vrši iznajmljivanje prostornih kapaciteta trećim licima (kako u objektu, tako i oko njega). Primera radi, pred nosom uprave Aerodroma „Nikola Tesla“, parking mesta za posetioce MVB i druge površine oko muzeja na nezakonit način se iznajmljuju putnicima i posetiocima aerodroma.
Kada su zaposleni već počeli da misle da su sve ove anomalije proizvod nečije greške ili da su žrtva nečije neumesne šale, poput skrivene kamere, otkrili su u aprilu 2017. godine da je direktor zaista postavio tajne kamere i prislušne uređaje na ulazu Muzeja. Pored uviđaja inspektora iz krimi-službe, skandala, prijavi i tužbi protiv v. d. direktora Milivojevića cela stvar je, izgleda, zataškana. On je početkom godine od Ministarstva odbrane ponovo predložen i od Vlade ponovo imenovan za treći mandat na ovoj funkciji. Da kuriozum bude još veći, saznali smo da Ministarstvo odbrane već sprema novog penzionisanog oficira da uskoči na mesto v. d. direktora Muzeja vazduhoplovstva od Nove godine.

Manipulacije sistemom

U zloupotrebi poverenja Vlade Republike Srbije prošle godine Ministarstvo odbrane je otišlo korak dalje. Sektor za ljudske resurse, odnosno pukovnik Slađan Ristić, načelnik Uprave za tradiciju, standard i veterane, podneo je 31. avgusta 2017. tek postavljenom ministru odbrane Aleksandaru Vulinu na potpis Naredbu sa naznakom „hitno“, po kojoj je trebalo da se izvrši Organizaciono i funkcionalno vezivanje Muzeja vazduhoplovstva za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije. Naredbu je trebalo da sprovede uprava koja je taj akt i sastavila. Ona je sadržala ukidanje Muzeja vazduhoplovstva u skladu sa Zakonom o javnim službama i njegovo pretvaranje u vojnu jedinicu. Vrhunac paradoksa leži u pokušaju Ministarstva odbrane da jednu ovakvu jedinicu definiše kao „vojnu ustanovu kulture“, za šta ne postoji pravni osnov u Zakonu o kulturi, ali ni u Zakonu o odbrani. Za ovu nameru Ministarstva odbrane u Muzeju su saznali tek 2. oktobra, kada je v. d. direktora Čedo Milivojević, umesto da sprovodi odluku Vlade koja ga je postavila, pod pretnjom otkaza primorao većinu zaposlenih da popune saglasnost za izvršenje potpune vojno-bezbednosne provere.
Posle bure u medijima i brojnih pritisaka javnosti (apeli i predstavke na adresu predsednika i premijerke RS) ova nakaradna odluka je stopirana, nakon čega su svi pomislili da su se procesi vratili u pravne okvire, a sve u skladu sa Zaključkom Vlade RS od 29. novembra 2016. godine. Al’ ne lezi vraže. U septembru ove godine saznalo se da je ministar odbrane, iza leđa UO i NO MVB (imenovanih od Vlade RS), obnovio Naredbu od prošle godine.
Bez ikakvog zvaničnog akta Muzeja vazduhoplovstva, zaposlenima je „ispod žita“ u oktobru ove godine ponovo podeljen upitnik za potpunu bezbednosnu proveru, i ako po zakonu Vojno-bezbednosna agencija nema nikakve nadležnosti u civilnim ustanovama. Svi pokušaji da se od Ministarstva dobiju validni odgovori o čemu se tu radi nisu urodili plodom, jer su odgovorni iz Sektora za ljudske resurse Ministarstva pozvali na Zakon o tajnosti podataka i činjenicu da je Naredba ministra odbrane ovog puta zaštićena najnižim stepenom tajnosti – „interno“. U međuvremenu deo zaposlenih u Muzeju primoran je čak i na „obaveznu“ psihološku procenu za prijem u Ministarstvo odbrane. Ostaje nejasno kako je moguće, u odsustvu bilo kakve vanredne situacije, da neko dva puta za godinu dana sprovodi nezakonite radnje nad građanima Srbije koji nisu pripadnici Vojske RS?
Zbog uskraćenih informacija i ugroženih prava bili smo primorani da se obratimo povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Čekajući na odgovore o prirodi nove Naredbe ministra Vulina nešto se ipak saznalo. Ukidanje i likvidacija Muzeja vazduhoplovstva ostaje na snazi, s tom razlikom što je sada sve zamaskirano novim terminom – „formiranje jedinstvene ustanove zaštite“. Ističemo da ovaj pojam ne postoji ni u jednom dosadašnjem aktu Vlade RS vezanom za Muzej vazduhoplovstva. Ako se obistini namera ministra Vulina, biće to prvi slučaj ukidanja jedne ustanove zaštite u istoriji srpske muzeologije od oslobođenja 1945. godine.

Pogrešni uzori

Licemerno je kada pukovnik Slađan Ristić ispred Ministarstva odbrane u svojim odgovorima navodi Vojni muzej na Kalemegdanu kao pozitivan primer vojne ustanove kulture koja nesmetano radi, a pri tome svesno zaboravlja da Vojni muzej od početka primene novog Zakona o kulturi, donetog 2009. godine, nije uskladio svoju organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama Zakona, čime su dovedeni u pitanje legitimnost i zakonitost njegovog rada. U skladu sa odredbom člana 81 Zakona, Vojni muzej je to bio dužan da učini u roku od godinu dana od dana početka primene Zakona. Nad ovom ustanovom decenijama nije izvršen nikakav stručni nadzor ili kontrola rada, zbog čega se postavlja veliko pitanje da li ona još zadovoljava status ustanove zaštite kulturnih dobara. Valjda se zbog toga Vojni muzej više ne nalazi na listi ustanova kulture od nacionalnog značaja koju je još 2012. godine objavilo Ministarstvo kulture i informisanja.
Ipak, jedna sličnost između Vojnog muzeja i Muzeja vazduhoplovstva već sada postoji. Oba se urušavaju iznutra i spolja. Svako ko zna šta je muzeologija upoznat je sa činjenicom da muzeje posle kulturnih dobara na prvom mestu čine ljudi, čije stručno znanje nema cenu i sa čijim se odlaskom (u ovakvim uslovima) praktično gasi i ustanova. Za protekle tri godine iz Muzeja vazduhoplovstva je oterano, ispraćeno ili pobeglo više kustosa i stručnih radnika. Umesto popune stručnog kadra, raste broj zaposlenih penzionera. Ujedno se iza leđa Vlade RS, Upravnog i Nadzornog odbora MVB priprema nova formacija (?!) muzeja. Po istom modelu kako se to radi u Vojnom muzeju na Kalemegdanu. Kao da Vojska Srbije nema preča posla, na upražnjena mesta kustosa i konzervatora trebalo bi da dođe pet oficira (potpukovnika i majora) i još nepoznat broj podoficira. Kustosi će dobiti status rukovaoca, a muzejski predmeti i eksponati će se od statusa kulturnog dobra srozati na nivo vojnog sredstva, koje je mnogo lakše razdužiti (i otpisati).
Pre pune tri godine tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić obišao je Muzej. On je pred prisutnim zaposlenima i gostima iz medijskih kuća tada izjavio da će pod državnom upravom Muzej vazduhoplovstva – Beograd ponovo procvetati. Tri godine posle Muzej i dalje pokušava da opstane na režimu samofinansiranja, što je jedinstven slučaj u državi i svetu. Sam pogled na ulaz Muzeja govori o stanju ove ustanove. Preko urušenih stepenica i zatravljenog prilaznog platoa gostima će uskoro biti potrebna planinarska oprema. Zato se mora odati priznanje našim vernim gostima, koji nas i pored svih prepreka redovno obilaze. Posebno je primetan porast stranih gostiju iz Kine i Rusije koji, i pored očigledne zapuštenosti objekta i glavne postavke, znaju kakav se kulturni i turistički dragulj krije ispod decenijske patine koja pokriva Muzej vazduhoplovstva – Beograd.
O svemu ovome obavešteni su svi državni organi. A pre svih predsednik i Vlada RS. Na njima je da započeti proces otmu od „duboke države“ i da ga vrate na pravi put. A sve u skladu sa važećim zakonima i željama svih vazduhoplovaca Srbije, kao i zaposlenih u Muzeju vazduhoplovstva – Beograd.
Autor je Izabrani član UO MVB