Kako su nas žigosali? (2) – Srbija u oblaku

Koliko su bezbedni naši elektronski podaci koje prikuplja država i skladišti ih uz pomoć kompanije što tesno sarađuje s američkim obaveštajnim sektorom?

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije i kompanija Oracle potpisali su ugovor o nabavci hardvera i licenci koji će državnoj upravi omogućiti objedinjavanje, centralizaciju i konsolidaciju baza podataka i softverskih proizvoda na kojima se zasnivaju neke od najbitnijih evidencija u Srbiji.

CENTRALIZACIJA PODATAKA Reč je o bazi koja predstavlja registar građana, ličnih karti, adresnih podataka, sistem za objedinjavanje i razmenu podataka unutar državnih organa i mnogih drugih. Kako se navodi u saopštenju, centralizacija najbitnijih državnih IT sistema omogućena je zahvaljujući najsavremenijem IT sistemu – Državnom Oracle Cloud sistemu, koji predstavlja modernu i sigurnu platformu za razvoj državne uprave kao efikasnog servisa građana i privrede. Srbija je zahvaljujući tome postala prva zemlja u centralnoj i istočnoj Evropi, a druga u Evropi posle Velike Britanije, koja je uspostavila Državnu Oracle Cloud infrastrukturu.
Navodno, ovim ugovorom država će ostvariti uštedu od oko dva miliona evra kroz centralizovanu nabavku hardvera, licenci i usluga, a uvođenjem Državnog Oracle Cloud centra i njegovom eksploatacijom u narednom periodu ostvariće se dodatna korist kroz smanjenje troškova održavanja, upravljanja i migracije podataka. Primenom Državnog Oracle Cloud sistema uspostaviće se centralni informacioni sistem 145 lokalnih poreskih administracija, optimizacija, uz reformu IT sistema uprava u sastavu Ministarstva finansija – Uprave za trezor, Poreske uprave, Uprave za sprečavanje pranja novca i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja – kao i reforma upisa u katastar nepokretnosti i katastar podzemnih vodova kroz uvođenje eKatastra.
„Kreiranje Državnog Oracle Cloud-a omogućava potpunu privatnost podataka građana, jer nijedan podatak ne može izaći van Državnog data centra Kancelarije za IT i E-upravu. Država je ovom investicijom dobila sistem kojim može lakše da upravlja, a koji garantuje sigurnost. Centralizacijom su, takođe, napravljene uštede u budžetu koje iznose oko dva miliona evra za korišćenje IT infrastrukture – hardvera, licenci i usluga“, izjavio je, krajnje optimistično, direktor Kancelarije za IT i E-upravu Mihailo Jovanović.
I predstavnik firme Oracle za Srbiju i Crnu Goru Vladimir Knežević izrazio je svoje oduševljenje. A kako i ne bi, kad pred sobom ima čoveka koji verovatno misli da podaci ne mogu da napuste prostoriju u kojoj su zaključani. S takvima je odlično pregovarati!
Ali ipak… Svi naši podaci na gomili, „na izvol’te“ takoreći. Zar smo baš sada, kada u svetu kuva kao pred neku veliku nesreću, morali biti baš toliko napredni, u skladu sa onom narodnom: „Napred, pa u krečanu?“

[restrict]

ZLOČINI BUDUĆNOSTI Da li su „male Perice“ iz „E-uprave“ čitale knjigu, dostupnu na srpskom jeziku u „Laguninom“ izdanju, pod naslovom „Zločini budućnosti“? Autor knjige je Mark Gudman, stručnjak za sajber-bezbedost. On, recimo, ne veruje da je podatke moguće zaključati u jednoj prostoriji. Stoga preporučuje oprez: „Danas kriminalci kradu identitete, prazne bankovne račune i servere. Uznemiravajuće je lako špijunirati porodicu pomoću bebi-monitora, pejsmejskeri se mogu hakovati tako da izvrše smrtonosni strujni udar, a lopovi analiziraju vaše aktivnosti na društvenim mrežama kako bi ustanovili kada je najbolje da vam provale u kuću. U međuvremenu, 3D štampači proizvode kalašnjikove, bioteroristi mogu da daunlouduju recept za virus ebole, dok karteli za krijumčarenje droge koriste jata dronova.“
Da, da, to je doba u kome, po najznamenitijem uzbunjivaču epohe Edvardu Snoudenu, američka NSA, Služba za nacionalnu bezbednost (najjača UDBA na svetu), svakog dana presreće i skladišti 1,7 milijardi mejlova i pristupa i „daunlouduje“ veze korisnika društvenih mreža, praveći grafikone ponašanja američkih građana. Koristeći hakerske metode NSA je, veli Mark Gudman, zarazila 50 hiljada kompjuterskih mreža širom sveta, maskirajući se u Fejsbuk. S britanskim obaveštajnim službama uskladištili su u monstruozne baze podataka na milione „golišavih“ slika ljudi mahom obaveštajno nevažnih – ali neka se nađe. Igrica Angry Birds firme Rovio služila je svojevremeno za „bezazleno“ sakupljanje podataka o navikama potrošača, koje je NSA takođe preuzela. A znano je, i obznanjivano, da su trudbenici i trudbenice najveće špijunske kuće na svetu koristili mogućnosti koje su im date da upadaju u živote svojih bivših momaka i devojaka, i da ih, suptilno, terorišu.
A šta znači kad u velike sisteme koji sakupljaju podatke o nama elektronski „kroči“ neko sa strane, neko ko nije NSA? Mark Gudmen, između ostalih, pominje slučaj iz 2013. godine, kada su hakeri kriminalci u Filadelfiji upali u bazu podataka o zaštićenim svedocima, objavili njihove slike i imena na instagramu i pozvali „zainteresovane“ da ih pobiju. Gudman kaže: „Većina ljudi ne shvata da će svaki prikupljeni podatak neizostavno procuriti. Naši današnji kompjuterski sistemi previše su nesigurni za skladištenje velike količine informacija koje generišemo.“
Dakle, uprkos tehnooptimizmu „naših“ iz „E-uprave“, podaci mogu da napuste prostoriju u kojoj su pod ključem.

UPOZNAJTE ORACLE Pošto su srbijanski „E-upravitelji“ uskliknuli s ljubavlju firmi koja im je napravila cloud (elektronsko skladište podataka), da vidimo nešto o začetniku te firme, tako benevolentne i tako sklone Srbiji i Srbima da su nam „učinili uslugu“ da budemo drugi u Evropi pod njihovim „oblakom“.
Firma je, naravno, uspešna. Godine 2013, u avgustu, osnivač kompanije Oracle Lari Elison bio je treći najbogatiji čovek u SAD. Tada je za Si-Bi-Es dao intervju u kome je jasno stavio do znanja na čijoj je strani i za koga radi. Kada ga je voditelj, a sve povodom Snoudena, upitao šta misli o NSA, simpatični Lari je, sasvim opušteno, rekao da su SAD demokratska zemlja i da Amerikanci, ako im se ne sviđa što ih špijuniraju, mogu da biraju drugu vladu (naravno!). Zatim je na pitanje šta misli o masovnom nadzoru građana, protiv koga je Snouden digao glas, rekao: „To je sjajno. To je nasušno potrebno (essential). Uzgred, predsednik Obama smatra to neophodnim. To je neophodno ako želimo da na minimum svedemo terorističke udare kakav je bio onaj u Bostonu.“
Filip Bamp, novinar koji se bavio Elisonovom špijunskom komercijalom, otkrio je da je NSA redovna mušterija Oracle-a, koju je svojevremeno i reklamirala. Takođe, ova firma je, baš u to vreme, potpisala ugovor sa Agencijom za odbrambene informacione sisteme vojske SAD, vredan „tričavih“ 680 miliona dolara. Čak i vrapci na grani znaju da je jedna od prvih mušterija firme koja je tako zdušno „pomogla“ Srbiju bila CIA.
Pa ipak, možda to i nije tako loše. Naši podaci će iz sobe u koju su zaključani ići pravo u najmoćniju državu sveta, gde će se osećati nekako povlašćeno.

HRONIKA NAJAVLJENOG SLOBODOUBISTVA U tekstu „Digitalna agenda E-uprave: čipovanje marve i popis ljudskih telesnih organa“, „Anonimni Srbije“ svojevremeno su upozorili na činjenicu da je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, još dok je bila revnosni „elektronski“ ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na konferenciji „Rezultati i pravac reformi 2017“ najavila da više neće biti papira, šaltera i pečata. To je značilo – sve će postati cloud. S odgovornog mesta, ona, svojevremeno „saborkinja“ evroatlantističke NVO NALED, članica Trilaterale i izlagačica referata pred grupom Bilderberg, najavila je izradu adresnog i centralnog registra građana, koji će znatno olakšati elektronsko upravljanje stanovništvom, kao i servis „E-inspektor“, koji će biti prekretnica u borbi protiv sive ekonomije.
U NALED-ovom biltenu „Slavimo reforme“ se, pored nagrade „trilateralki“ Zorani Mihajlović i pohvala američkog ambasadora Kajla Skota i EUšvic kapoa Majkla Devenporta upućenih našim „E-upraviteljima“, našao i intervju ministarke Brnabić, san o Srbiji pod jednim „oblakom“ najavljen kao „ušteda pet miliona papira godišnje“. Vlast elektronske uprave podrazumevala je i podrazumeva jedinstvenu bazu vitalnih državnih institucija: centralnog registra socijalnog osiguranja, penzionog fonda, poreske uprave, policije, službe za zapošljavanje i ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Za sve to je bila neophodna modernizacija računarske opreme i odgovarajućeg softvera, koje je trebalo kupiti od novca poreskih obveznika (ne od novca genijalaca koji su sve ovo smislili).
„Anonimni Srbije“ podsetili su čitalaštvo da se na čelu Asseco SEE, kompanije sa najvećim prihodom od prodaje kompjuterske opreme i programa u jugoistočnoj Evropi, igrom slučaja nalazio rođeni brat sadašnje premijerke Igor Brnabić.
Što, naravno, ne mora ništa da znači.

DRŽAVNI KANIBALIZAM Već u to vreme, sva naša novorođenčad popisivana su i ulazila u biometrijsku bazu podataka (tzv.„E-beba“). Uvedeni su, odavno, elektronski zdravstveni kartoni, čime su se naši najosetljiviji (zdravstveni!) podaci našli u centralnoj bazi podataka, na „izvol’te“. Upravo u zemlji iz koje je negdašnji „finansijski genije“ Lazar Krstić izneo sve informacije o našim preduzećima, i odneo ih u zemlju svojih gospodara SAD. I nikom ništa!
Zatim je, posle sna Ana Brnabić o „pet miliona papira manje“, u Srbiji donet novi zakon o transplantaciji organa, po kome je svako od nas potencijalni donator, ako se ne izjasni drugačije. Sumnjičavi „Anonimni Srbije“ rekli su da to, pored želje naših vlasti da budemo zdravi i lepo operisani, može imati veze i sa trgovinom ljudskim organima: „Da bi trgovina ljudskim organima bila potpuno legalan proces, predviđena je mogućnost da se telesni organ ponudi odgovarajućem stranom licu ili organizaciji. Zbog efikasnosti i većeg profita od ključnog je značaja da svi ljudski resursi porobljenih naroda budu ne samo biometrijski identifikovani već pomoću RFID mikročipa i centralnog registra građana uvek raspoloživi.“
Neki su se bunili protiv takozvane „pretpostavljene saglasnosti“ svakog Srbina koji, navodno, gori od želje da organe ustupi državi, ako zatreba. Poslanik (naravno, narodni, čiji bi drugi?) Aleksandar Martinović je, u skupštinskoj raspravi o novom zakonu o transplantaciji, protiv argumenata bundžija izneo stav da mrtav čovek nije vlasnik ničega, pa ni svojih organa.
O toj, gotovo bezobalno kanibalskoj izjavi, naš antropolog Bojan Jovanović je pisao: „Donošenjem zakona umirena je javnost, ali ostao je neprijatan odjek neprimerenih reči o mrtvima, koje su upozorile na distopijski svet u kojem bi, poput onog u Flajšerovom ’Zelenom sojlentu’ u kojem se reciklirana ljudska tela koriste za ishranu, u potpunosti došle do izražaja negativne karakteristike današnje civilizacije.“
Zapamtimo ideju jednog narodnog poslanika – mrtav čovek više nije vlasnik ničega, pa ni svojih organa! Možda će nam biti jasnija „elektronska oblačnost“ nad Srbijom, sa firmom Oracle u pozadini.

IZVOZ DECE „Anonimni“ su, još vo vremja ono, podsetili: „Reforma zdravstva u režiji američke privredne komore AMCHAM radi što tačnijeg popisa ljudskih resursa predviđa i uvođenje obaveznih skrining testova. Biometrijska identifikacija materinstva zadužena je za popisivanje ’E-beba’, a elektronsko zdravstvo i skrining testovi za inventarisanje rezervnih ljudskih delova Globalistana. Nakon trgovine oružjem i narkoticima, trafficking ljudskim organima je jedan od najunosnijih poslova globalne mafije. Prema podacima UNOS (United Network for Organ Sharing) cene ljudskih organa su više nego primamljive za domaće ’organsko tržište’: srce košta 80.400 dolara; jedno plućno krilo 73.100 dolara; oba plućna krila (na sniženju: dva za jedan) 90.300 dolara; jetra košta 71.000 dolara, a cena bubrega je ’samo’ 67.200 dolara.“
Anonimni Srbije su ukazali i na činjenicu da je izraelska nevladina organizacija Atid Haieladim prilikom radne posete Vladi Srbije dogovorila „izvoz“ srpske dece u Izrael, na usvajanje: „Da bi ’kombinacija’ bila što unosnija, doneti su i odgovarajući zakoni kojima je olakšano oduzimanje dece od roditelja“, tvrdili su ovi momci, očito bez vere u „oblačne“ ideale „E-uprave“, i dodavali: „Centralni registri građana i elektronsko upravljanje stanovništvom ključni su deo globalnog projekta jedinstvene svetske vlade. Nevladina organizacija NALED kao jedan od pipaka hobotnice novog svetskog poretka zadužena je za biometrijsko popisivanje ljudskih resursa okupirane Srbije i elektronsko upravljanje porobljenim narodom. Američka nevladina organizacija Euronet već godinama obaveštava svoju centralu u SAD o stanju računa svih građana Srbije. Zahvaljujući angažovanju ružnih njuški NALED-a, globalni sistem ’velikog brata’ će pomoću RFID čipova imati real-time uvid u sve aktivnosti naših građana i zdravstveno stanje njihovih telesnih organa.“
Informativan tekst „Anonimnih Srbije“ završavao se upozorenjem: „Svi treba da budemo čipovani kao stoka i psi, po principu holdable-wearables-implantable. U prvoj (holdable) fazi čip se nosi u uređajima kao što su tablet i pametni telefoni. U drugoj fazi čip postaje ’noseći’ (wearables), što su elektronska dokumenta ili uređaji sa biometrijskom identifikacijom (bankovna, zdravstvena knjižica, lična karta). Konačna faza je ubacivanje elektronskog čipa u telo (implantable), a sudeći po trudu koji ulaže NALED – Srbiji je namenjena uloga ’lidera’. Od cele bajke o demokratiji i ljudskim pravima, jedina preostala sloboda izbora je RFID čip u desnu ili levu ruku.“

GENETSKI RAT Potpisnik ovih redova je u „Pečatu“ već pisao o nameri vlasti da u Srbiji sakuplja DNK podatke od građana i smešta ih u bazu podataka koja lako može postati dostupna i onima koji nemaju dobre namere prema našem narodu. Zakon o DNK registru je, uprkos protivljenju zdravog razuma i stručne javnosti, usvojen u martu 2018. A kuda to može da vodi? Dovoljno je reći da je u leto prošle godine, na zasedanju ruskog Saveta za ljudska prava, Vladimir Putin istakao da izvesni stranci sakupljaju genetski materijal širom najveće države na svetu: „Biološki materijal se sakuplja širom Rusije. I uzimaju ga od raznih etnosa i ljudi koji žive na raznim geografskim tačkama Ruske Federacije. To se radi s određenim ciljem i profesionalno. Eto kakav predmet interesovanja postadosmo.“
Ruski vojni stručnjak Anatolije Ciganko tim povodom je istakao da američka vojska sabira ruski DNK materijal radi stvaranja biološkog oružja nove generacije, takozvanog „genetskog oružja selektivnog dejstva“, čija bi razornost mogla biti veća od razornosti atomske bombe. On je podsetio javnost da se ovakvi ogledi sprovode decenijama, i da je, krajem osamdesetih, neka vrsta ovog oružja primenjena na Kubi, kada su, iznenada, na nepokornom ostrvu uginule sve svinje. Informacija o sakupljanju DNK materijala Rusa pojavila se u trenutku kada je vojska SAD objavila oglas u kome obećava novac za donošenje DNK „evropoida iz Rusije“, pri čemu je naglašeno da uzorci koje prodavci nude ne mogu biti sa teritorije Ukrajine.
Jedan ruski stručnjak u oblasti bioloških istraživanja ustvrdio je, u novinama „Moskovski komosomolac“, da se ovo oružje već primenjuje, i da je 2002. došlo do epidemije tzv. atipične pneumonije u Kini, od koje su umirali samo Kinezi i drugi Azijci, a nije se razboleo nijedan belac. S obzirom na to da bi atomski udar na Rusiju, zbog snage uzvraćanja, mogao biti koban po SAD, stvaranje nekog virusa koji bi se „kačio“ samo na Ruse, i od koga ne bi bilo leka, izgleda kao sjajan način za obračun.

SRPSKI VIRUS TREBA IZBRISATI Još 1997. godine na skupu Medicinskog društva Velike Britanije stručnjak u oblasti biomedicinske etike Vejn Natanson je upozorio da se ogledi u oblasti „genetske terapije“ lako mogu pretvoriti u svojevrsno oružje za borbu protiv ljudi i etničkih grupa; to oružje će se praviti na osnovu određene DNK strukture onih koje treba ukloniti. Natanson je isticao da će takva vrsta oružja moći da se širi ne samo pomoću gasova i aerosola nego i putem vode, izazivajući smrt, neplodonost i genetske deformacije. O tome je, u američkom časopisu Military review, kao o „etničkom oružju“ još 1970. godine pisao doktor Karl Larsen.
U tekstovima koji se bave ovom temom pominje se ime doktora Vautera Basona, koji je bio povezan sa obaveštajnim službama SAD i Velike Britanije. Bason je radio za južnoafrički režim aparthejda, razrađujući genetsko oružje protiv crnaca, povezano sa melaninom koji se u većoj meri nalazi u tamnijoj koži.
Sad zamislimo ako neko dođe do naših DNK podataka, smeštenih u centralnom registru, a pripadamo narodu čiju je sudbinu opisao trilateralac Dejvid Gompert još 1994, u Rokfelerovom časopisu Foreign Affairs, kada je rekao da „srpski virus treba uništiti“.
Da, da, moguće je, više nego moguće. Rekosmo da je „finansijski genije“ Lazar Krstić svojevremeno sve naše privredne podatke stavio na uvid Vašingtonu, sa čijim zadatkom je ovde, po svemu sudeći, i došao. Tamo gde je Krstić stao, nastavila je Ana Brnabić.
Ipak, s time se ne smemo miriti. Ne želimo da budemo stoka koju žigošu.

[/restrict]

Kraj