Kako gazda kaže

Ponašanje Prištine postaje sasvim jasno tek ako pođemo od činjenice da tamošnje vlasti ne vode sopstvenu politiku

Na prvi pogled čini se da prištinsko rukovodstvo od vremena uvođenja suludih taksi na robu iz Srbije potpuno ignoriše Evropsku uniju i NATO. Ne obazirući se na njihove preporuke, formirali su „vojsku Kosova“ i odbili da ukinu takse.

JEDAN AUTORITET Iako, dakle, može da izgleda da je Priština postala moćna i neposlušna, to nije istina. Oni se zapravo ponašaju u skladu sa životinjskim instinktom – da uvažavaju samo jednog gazdu, jedan autoritet. Operisani od diplomatije i kompromisa, oni ignorišu i odbijaju sve što nije u skladu sa nalozima iz Vašingtona (i Londona).
Dok Amerikanci pokušavaju da nas zbune ponekom pozitivnom izjavom kako se ne bismo dosetili odakle vetar duva, Velika Britanija nastupa otvoreno neprijateljski prema Srbiji. Njihov ambasador u Prištini Ruri O’Konel kaže da su takse na uvoz srpske robe, kao i formiranje „vojske Kosova“ potpuno legalna stvar i da je to „odgovor na srpske provokacije“.
Nisu u pitanju samo reči nego i prljave akcije britanske službe MI6, koja pokušava da od ucenjenih i potplaćenih Srba napravi neku novu stranku na KiM kao pandan „Srpskoj listi“, a koja bi bar formalno „ozakonila“ potpuno nezakonite i opasne poteze Prištine.

[restrict]

PUKOTINE U NATO-u Razmimoilaženje stavova SAD i Velike Britanije sa stavovima većine važnih država EU (sem Nemačke) o pitanju formiranja „vojske Kosova“ u stvari ukazuje na pukotinu u strukturi NATO-a. Na nesreću alijanse, nije jedina. Tu su i nesuglasice na temu ruskog gasa („Severni tok 2“ i „Turski tok“), američki diktat evropskim članicama o finansiranju alijanse, razlaz Turske sa SAD i EU… ali to je već neka druga tema.
Za Srbiju je pak važno pitanje kako će se ta činjenica odraziti na konačno rešenje „kosovskog pitanja“. Priština je ignorisala brojna zvučna evropska imena i njihove funkcije – Federiku Mogerini, Dejvida Makalistera, Sema Fabricija, Johanesa Hana, Miroslava Lajčaka…
Sve to stvara iluziju da vlasti u Prištini imaju sopstveni stav, „petlju“ i jak autoritet, a upravo je suprotno jer se sada jasno vidi da su pod potpunom kontrolom i upravom SAD i Velike Britanije, i da im oni kreiraju sve nezakonite poteze.

UZALUDNE NADE Lepo je bilo svojevremeno čuti najave s najviših mesta u američkoj administraciji da se politika prema Srbiji menja i da je zaokret jasno definisan u novoj „Strategiji nacionalne bezbednosti SAD“ koja je ozvaničena krajem 2017. godine. Ono što je za njih bila tek korekcija strategije, za nas je bila sudbinska stvar i zato smo „novi“ američki stav prihvatili više u želji da to tako bude, nego razborito i racionalno. Sada znamo da od toga nema ništa. SAD i Velika Britanija potpuno ignorišu srpske interese, srpske nevine žrtve, etničko čišćenje Srba, miroljubivu srpsku politiku i srpske vapaje za mirom i dogovorom.
Ipak, američka politika prema KiM je u dubokoj krizi, što zbog iznenađujuće snažnog srpskog otpora, što zbog sve izraženijeg raskoraka sa važnim evropskim saveznicima koji sada njihovu agresivnu i diktatorsku politiku vide kao opasnost za sopstvene interese i sopstveni suverenitet. Protesti širom Evrope, koji iz socijalnih prerastaju u izrazito političke, udaraju direktno po alijansi i EU. Jedan od zahteva protesta „Žutih prsluka“ u Francuskoj, o kome se na Zapadu malo govori, jeste da ova zemlja odmah izađe iz NATO-a i EU da bi se Francuskoj vratio suverenitet. Znaju Amerikanci da je to prigušena volja naroda i da to nije prazna pretnja jer Francuskoj ne bi bilo prvi put da istupi iz NATO-a.
Nepovoljna dešavanja po američku politiku u Evropi podstakla su nekakvu traljavu ponudu Srbiji koju su mnogi okarakterisali kao „nepristojnu“. Iako za Beograd neprihvatljiva, ona može biti signal američkog popuštanja i korekcije politike prema Srbiji. Metju Palmer, zadužen za jugoistočnu Evropu ispred državnog sekretara SAD Majka Pompea, preneo je poruku u ime američke administracije i Donalda Trampa: „Primoraćemo Albance da ukinu takse na uvoz srpske robe ukoliko vi zaustavite države da povlače priznanje Kosova i uvedete šestomesečni embargo na takve odluke.“ Ovom porukom postaje jasno ono što svi znamo – da Amerika stoji iza poteza Prištine i da ih istog časa može ukinuti. Termin „primoraćemo“ (Albance) jeste providna maska da Albanci deluju samostalno i nezavisno.

VOJNO REŠENJE? Iz ponude se vidi da uspešna i vešto odmerena politika i diplomatija Srbije na globalnom planu postaje jak razlog da SAD razmišlja o korekciji planova za Kosmet. Rano je govoriti o suštinskoj korekciji, ali da je došlo do razmišljanja u tom pravcu više nije sporno. Veliko je pitanje da li bi do ovakvih razmišljanja uopšte došlo bez sve vidljivijih pukotina u strukturi NATO-a. Ipak, ovaj američki potez ne treba prihvatiti kao nešto a priori pozitivno za Srbiju. Drska američka politička praksa nam govori da je prva ponuda uvek najbolja a svaka sledeća sve lošija. To je odavno definisano nepisano pravilo, kako bi svi prihvatili apsolutni autoritet i aksiom da se o američkim ponudama ne raspravlja. Ali to je važilo dok je Amerika bila potpuno superiorna na globalnom planu. Sada nema uslova da se ta praksa nastavi iako je pitanje da li će Amerika od nje odustati. Zabrinjava i sledeća činjenica – ako su SAD svesno i namerno poslale Srbiji ponudu za koju se unapred zna da će biti odbijena, to može značiti da su se odlučili za vojno rešenje problema na Balkanu.
Ako se najava formiranja „vojske Kosova“ mogla tumačiti kao vojni pritisak na Srbiju i srpski narod na KiM, u domenu hibridnog rata njeno formiranje znači da se prešlo na otvorene pripreme za konvencionalna dejstva. Sada sledi isforsirano opremanje teškim naoružanjem.
Usput, Srbiji se servira još jedna uspavanka – da je stvaranje „vojske Kosova“ dug proces koji će trajati najmanje deset godina i da se tek tada može pričati o nekakvoj vojsci. To je nova laž i prevara kojom se srpske protivmere pokušavaju prikazati kao bezrazložne i nepotrebne. Pripadnici KBS se godinama uvežbavaju na združenim vojnim vežbama NATO-a, ali i samostalno u američkoj vojnoj bazi Bondstil i na vojnom poligonu Krivolak u Makedoniji. Sem toga, neki pripadnici albanske paravojske imaju ratna iskustva iz Sirije, ali nisu evidentirani kao teroristi jer su bili u redovima Al Nusra fronta, saveznika združenih snaga koje predvodi SAD. I ministar odbrane lažne države Kosovo je neosuđeni ratni zločinac Rustem Beriša. Tako je priča da Priština tek treba da odškoluje vojne kadrove potpuno netačna. Oni su već obučeni da upotrebe teško naoružanje i samo im ga treba dopremiti da bi postali opšta opasnost za mir u regionu. Kako reče ministar odbrane Aleksandar Vulin, „Dajete teroristima oružje i očekujete da ga oni neće upotrebiti, ili da će ga upotrebiti u miroljubive svrhe.“
Zasad su Prištini dostavljena samo turska, nemačka i američka specijalna vojna vozila. Amerikanci su isporučili 24 blindirana vozila „hamvi“ od ugovorenih 51 koliko je predviđeno ugovorom sa „vladom Kosova“. Led je probijen onim što se čini najbezazlenije, ali što je u ovom trenutku Prištini možda najpotrebnije. Ovo su višenamenska i visokomobilna blindirana vozila podesna za intervencije prema civilima i nenaoružanom narodu. Na njih se mogu montirati bacači granata, kao i laki i teški mitraljezi. Moguće je montirati i sistem za upravljanje vatrom iz zaštićene unutrašnjosti vozila, koja je otporna na oružje koje bi se moglo zateći kod civila.
Ako se adekvatno naoružaju i opreme, vrlo su pogodna za nasilno uspostavljanje vlasti i kontrolu stanovništva na okupiranim teritorijama. Tako je ova isporuka veoma bitna za pripremu eventualnog upada na sever Kosova. Što se tiče daljeg naoružavanja, treba ozbiljno shvatiti najavu Ramuša Haradinaja: „Imaćemo sve sem podmornica.“ On, u želji da sebi prida važnost, često izleće u javnost s planovima za koje bi zapadnjaci više voleli da ostanu tajna.

RUSKI UTICAJ I SRPSKA ZARAZA Prištinsko rukovodstvo će i dalje pokušavati da podstakne nekakav regionalni front protiv Srbije iako zasad u tome nemaju uspeha. Nisu uspeli da iskoriste već postojeće antisrpsko raspoloženje u vrhu nekih zemalja koje nas okružuju, da bi i one pokrenule konkretne administrativne poteze slične Prištini. To im je nesumnjivo bio plan – neka vrsta izolacije i ucene Srbije, kako bi preko drugih iznudili priznanje „države Kosovo“. Drugi nisu spremni da na svoju štetu pomažu Albancima, a sem toga postaju svesni da evropska ekonomska i politička pamet sve teže prihvata sulude i davno prevaziđene metode pritiska.
Kao uvek dosad, Priština vrši zamenu teza i za sve zlo koje čine tvrde da to u stvari radi Srbija prema njima. Tako i sada lažu pred očima celog sveta da Srbija krši međunarodne zakone i sporazume, pa i CEFTA sporazum, a da oni samo uzvraćaju istom merom. Međutim, sada i kod tog proverenog nastupa Prištine nešto ne štima. Drske laži, koje su ranije redovno uspevale, više ne prolaze ni kod nekih njihovih pouzdanih saveznika. Drskost u vezi s taksama otvoreno i radosno je prihvatio samo kontroverzni Edi Rama. Drugi, ako i prihvataju, vidi se da to čine nevoljno, više prećutno ili suzdržano, samo da ne naljute SAD. Priština naravno to oseća i zato insistira na nečemu što na Zapadu sigurno prolazi – provocira izolaciju Srbije prozapadnom izmišljotinom o „malignom ruskom uticaju“. Tvrde da je Srbija „zaražena“ i da tu „zarazu“ širi Balkanom.

ZLOUPOTREBA KFOR-a Srbiji je u najtežem trenutku stigla preporuka i podrška Rusije, da ne dozvoli ulazak albanske paravojske na sever Kosova. Podrška Rusije je izuzetno važna iako je Srbija i pre toga zauzela čvrst stav i saopštila ga svetskoj javnosti – nećemo dozvoliti ulazak albanske paravojske na sever Kosova jer su to okupacione snage u Srbiji. Oružani sukob je sasvim moguć jer Ramuš Haradinaj ponovo provocira i otvoreno najavljuje ulazak „vojske Kosova“ na sever srpske pokrajine. Njegove pretnje treba shvatiti ozbiljno. Sledeći korak iz američko-britanskog plana je, po svemu sudeći, potpuna zloupotreba međunarodnih misija, posebno KFOR-a.
Prilikom formiranja „vojske Kosova“ podrška KFOR-a bila je evidentna. Naravno da vojne vežbe na severu Kosova upravo u trenutku formiranja prištinske „vojske“ nisu slučajnost nego plan u okviru koga je KFOR stavljen u službu američkih interesa. Po opremi (bodljikava žica i teške mašine za uklanjanje prepreka) i izboru termina za vežbu prepoznata je njihova uloga da u tako opasnom trenutku kontrolišu proteste Srba i eventualne poteze Srbije.
Zbog toga više nema dileme da li će u budućnosti biti u funkciji zaštite i podrške „vojske Kosova“ u akciji okupacije severa Kosova. Nema tu ništa čudno ako znamo da SAD i Velika Britanija praktično komanduju NATO-om, koji pak upravlja KFOR-om. A „vojsku Kosova“ forsiraju upravo SAD i Velika Britanija. Razvoj budućih događaja po američkom scenariju može se naslutiti iz izjave generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltemberga. On jeste dao jasnu preporuku Prištini da nije vreme za stvaranje „vojske Kosova“, ali je u istoj izjavi najavio poteze ako to Albanci ipak učine: „U tom slučaju bi Savet NATO-a morao da preispita nivo prisustva KFOR-a na Kosovu.“
Ovde se perfidno najavljuje mogućnost ukidanja međunarodnih misija na KiM i postepena predaja njihovog jasno definisanog mandata Prištini, pa i kontrole u vojnom pogledu. Sada znamo da Srbija to neće dozvoliti, jer je „vojska Kosova“ za nas okupaciona vojna sila.
Stratezi na Zapadu bi trebalo ozbiljno da shvate da je definitivna odluka Srbije da ne dozvoli novi pogrom Srba, novu „Oluju“, niti ulazak albanskih paravojnih formacija na sever Kosova. Ovakva odluka je obradovala srpski narod i učvrstila njegov stav da ostane na svojim ognjištima. Pored jake volje i želje da opstanu, potrebna im je snažna podrška Srbije u svakom pogledu jer sramne takse i druge nezakonitosti ostaju da i dalje zagorčavaju život običnim građanima. Nema dileme da li će izdržati. Tamo su ostali najčvršći i najuporniji. Kolebljivci i paničari davno su se odselili. Onaj ko pretnjama i silom pokušava da baci Srbe i Srbiju na kolena, ne poznaje naš mentalitet. Treba samo ovlaš da prelista srpsku istoriju i videće da to dosad niko nije uspeo.

[/restrict]