Da li gledamo najgluplji film decenije?

„Lovac ubica“ ili jedno besmisleno filmsko spasavanje

Amerikanci duboko na teritoriji Rusije, usred ruske pomorske baze, pobeđuju negativce na zemlji, u vodi i pod njom, superiorni i širokog srca, strastveni borci za ljudska prava i zaštitu planete i naše civilizacije – to u najkraćem holivudski propagandni filmski program nastoji da nas nauči svojim najnovijim ratnim „spektaklom“ adekvatno dvosmislenog i provokativnog naslova „Lovac ubica“, kojim oni konkurišu ne za hit godine ili nekog Oskara već za jedno od najglupljih ostvarenja barem tekuće decenije

U našim i svetskim bioskopima poslednjih nedelja boravio je novi američki ratni spektakl iz ogranka da tako kažemo podmorničkih filmova, onih čija se radnja uglavnom ili isključivo odigrava u podmornicama. Iako je prošlo šesnaest godina od poslednjeg takvog filma, barem kada je reč o holivudskoj produkciji, ovaj novi deluje kao da nastavlja vrlo bogati trend u ovom subžanru unutar ratnih filmova. „Lovac ubica“ je, dakle, vratio pozornicu na podijum imaginarne podmornice pošto se dobar deo njegove radnje odigrava pod vodom, u podmornici. S jednim, doduše, dodatkom u smislu da radnju prati i upotpunjava paralelni sloj ratne akcije koji se odigrava na kopnu. Kako god, „Lovac ubica“ je skrenuo pažnju javnosti i upravo zbog svog sadržaja koji se isporučuje u klasičnom maniru holivudske akcione zabave, ali i uz primese političke provokacije s kojom je zapravo „Lovac ubica“ i dobio na značaju odnosno na primamljivosti za publiku. Reklo bi se i da je s njom pobedio sopstvene brojne manjkavosti, zapravo zasluženu činjenicu da bi bez političkog zaleđa bio eliminisan iz bioskopa zbog slabog odziva publike koju bi naprosto morao da ima lišen političke intrige jer je očajno loš, naivan i prikladno grubo rečeno, bezuman. Dakle, besmislen je i beznačajan i avaj, čak i nedovoljno komercijalan s obzirom da ne beleži očekivane posebno značajne rezultate u bioskopima, ali s druge strane se ipak nameće, pa delom čak i prihvata, kao da bi trebalo da bude izuzetno značajan. A da li je tako?

[restrict]

Bajka za retardirane gledaoce

„Lovac ubica“ je osmi rediteljki rad, i to ako se računaju svi njegovi poslovi, uključujući i režiju nekih epizoda potpuno beznačajnih televizijskih serija, američkog sineaste mlađe-srednje generacije, Donovana Marša. Ni na jednom od prethodnih angažmana nije pokazivao sklonost političkim filmskim pričama i intrigama. Kamoli onima koje bi koincidirale s tekućom problematikom neopolarizovanog sveta na istok i zapad i na nastojanja da se njihovim suprotstavljanjem obnovi hladnoratovsko parcelisanje svetskih međunarodnih odnosa. Prvenstveno rusko-američkih. Filmska i svakom drugom smislu dežurna Babaroga, Rusija, nikada nije prestala da bude upečatljiv i za publiku lako prihvatljiv negativac. I dok je u svakako najuverljivijem i najkvalitetnijem američkom izdanju koje kroz periskop podmornice promatra politikom sluđeni svet ipak rešava da je spasi nuklearnog pomora, „Lovu na crveni oktobar“, delu Džona Maktirnana iz 1990. godine, ruska Babaroga sasvim jasan objekat zla i kao takav direktan protivnik svemu naprednom i dobrom, u „Lovcu ubici“, zanimljivo, nije tako. Ovde, naime, rusko prisustvo u zapletu ima dva plana. U direktnom ruska nacija, sve na čelu sa, za neverovati, dobrim ruskim predsednikom, je žrtva indirektog dijaboličnog ruskog elementa u liku odmetnutog ruskog vojnog funkcionera koji nastoji da izvrši vojni udar u svojoj zemlji, preuzme vlast, ubije predsednika, isprovocira sukob sa Amerikom i otpočne treći svetski rat. Prekombinacija zapleta iz „Lova na crveni oktobar“ u kome je ruski kapetan podmornice taj odbegli element, ali kao pozitivac, jer se suprotstavio sumanutim naredbama ratobornog ogranka rukovodstva svoje zemlje koje mu nalaže da izvrši prvi atomski napad i tako de fakto inicira nuklearni holokaust. U „Lovcu ubici“ je kapetan američke podmornice koji priskače u pomoć ruskoj, potopljenoj od strane „ludaka u njihovim redovima“, odnosno spominjanog odmetnutog funkcionera, taj koji spasava svet, Rusiju i, najvažnije, njenog predsednika! Pre toga će pride pokupiti i kapetana potopljene ruske podmornice koji će mu čak u odlučujućim momentima pomoći da zaustavi napade svoje zemlje na miroljubive Amerikance. U ovoj bajci za retardirane gledaoce, dakle, u skladu sa oduvek prisutnim pravilima pisanja kada je reč o predstavljanju vrlina američke vojne mašine i ključnih, uvek herojskih likova unutar nje, Amerikanci opet spasavaju svet. Herojskom akcijom njihovih specijalaca na rusko tle oni spasavaju ruskog predsednika od njegovih ljudi odlučnih da ga sklone sa vlasti, pa i fizički eliminišu. Onda herojski kapetan američke podmornice (koga nekako slučajno igra trenutno jedan od najzaposlenijih i najomiljenijih mačo zavodnika i alfa-mužjaka Holivuda, Džerard Batler) spasava ruskog kapetana, a oni svi zajedno ruskog predsednika i čitav svet čiji je opstanak doveden do ivice nuklearnog pogroma. Sve sami heroji i njihova samopožrtvovana neustrašiva dela s kojima se čovečanstvu omogućava opstanak, prosperitet i kapitalistički pravedni mir. Poturanje ove dirljive pravednosti i brige za svet od strane američke vojske u momentu kada je stvarni svet upravo njihovim delovanjem neprestano na ivici opstanka je i cinično i patetično. Cinizam se svakako primećuje i u provokativnom zapletu u kome se zarad mira, eto, pruža ruka spasa čak i crnom đavolu, ruskom predsedniku! Ovaj zaplet je zapravo daleko više izazivanje nego naivno filmsko umivanje stvarnog, sveprisutnog i smrtonosno opasnog političkog antagonizma između nepomirljivo za sva vremena suprotstavljenih rusko-američkih vojnih mašinerija.

Potcenjivanje zdravog razuma

U „Lovcu ubici“ nema nijednog glupog stereotipa koji nije aktiviran u njegovoj nazovi priči, a zapravo podrivačkoj, mada infantilnoj i neverovatno naivnoj političkoj bajci. Ipak, najdalje se u apsurdnu provokaciju otišlo kada su prikazani američki specijalci na ruskom tlu, pa čak je i cela podmornica u moru, bez problema zašla duboko na rusku teritoriju i unutar nje je hrabro, odlučno i vojno savršeno sposobno izvojevala odlučujuće bitke za spasenje svih i svakoga dobroga na svetu. Ništa naravno od svega toga nikada ne bi moglo da se dogodi i toliko je infantilno i nezamislivo da se upravo iz tih razloga niko do sada nije bavio sličnom pričom. Součeni sa ovako maštovitim piscima jednostavno niste u stanju da poverujete u bilo šta drugo do da tu naciju i njenu savršenu, isključivo herojima ispunjenu, armiju vode najveštiji i najhumaniji, gotovo božanski, sposobni i moćni čovekoljupci i altruisti. Milosrdni anđeli, kako su sami sebe zvali kada su nas bombardovali, u holivudskom maštanju su akcioni heroji koji kao mašine odstranjaju za svetski mir nepoželjne elemente ma gde oni bili. Pa, eto, čak nisu gadljivi da od smrti i ludaka u njegovim redovima spasavaju i personu koju Amerika decenijama strastveno prezire – ruskog predsednika. Kada su Putina upitali kako je moguće da ga u filmu spasavaju Amerikanci, on nije reagovao na šaljivu provokaciju odbivši i svaku pomisao da u stvarnom svetu Amerikanci to ikada učine, a još manje da tako nešto urade uz pomoć komandosa koji bi ušli na rusku teritoriju i na njoj vršljali po želji. Amerikanci duboko na teritoriji Rusije, usred ruske pomorske baze, pobeđuju negativce na zemlji, vodi i pod njom, superiorni i širokog srca, strastveni borci za ljudska prava i zaštitu planete i naše civilizacije, to je u najkraćem ono što nas holivudski propagandni filmski program nastoji da nauči. Niti je, naravno, prvi, a još manje je poslednji put da se na taj način odnose prema publici otvoreno joj potcenjujući zdrav razum. Ovoga puta, mađutim, deluje da je to za razliku od svih prethodnih urađeno do te mere planski da je uopšte film nastao samo iz tog razloga. Jedno od objašanjenja iz ogranka teorija zavere je da je „Lovac ubica“ zapravo propagandno delo posebne vrste, kao primerak iz specijalnog rata, koji je uperen protiv omraženog aktuelnog stanovnika Bele kuće. Po toj ideji na ovaj se način Holivud razračunava sa Trampom namećući mu ponovo, baš kao i u vreme neposredno posle njegovog izbora za američkog predsednika, kada je dobar deo nacije izašao na ulice da se usprotivi trampizaciji Bele kuće i američke nacije. Spasavajući ruskog predsednika u filmu, Trampu, kome, doduše, nije navođeno ime u filmu, kao uostalom ni ruskom predsedniku, se opet otvoreno, mada sada ipak prilično posredno, imputira rusofilija, a u javnosti i na društvenim mrežama se čak i objašnjava razlog – Tramp odavno ima finansijske interese u Rusiji po kojoj je gradio i ima i dalje namere da to čini, svoje kule i zamašne poslovne nekretnine i to uz pomoć blago rečeno najkontroverznijih ruskih „biznismena“ uključujući navodno i ljude direktno povezane sa Putinom! Kako god svet je dobio još jedan „uzbudljivi“ akcioni film sa američkim herojima rođenim da spasavaju čovečanstvo u prvom planu i za sada originalnom političkom intrigom u njegovoj pozadini zahvaljujući kojoj iako stupidan, bleskasto maštovit i iritantno lokalpatriotski ipak uspeva da privuče pažnju publike širom sveta. Nažalost.

[/restrict]