Да ли гледамо најглупљи филм деценије?

„Ловац убица“ или једно бесмислено филмско спасавање

Американци дубоко на територији Русије, усред руске поморске базе, побеђују негативце на земљи, у води и под њом, супериорни и широког срца, страствени борци за људска права и заштиту планете и наше цивилизације – то у најкраћем холивудски пропагандни филмски програм настоји да нас научи својим најновијим ратним „спектаклом“ адекватно двосмисленог и провокативног наслова „Ловац убица“, којим они конкуришу не за хит године или неког Оскара већ за једно од најглупљих остварења барем текуће деценије

У нашим и светским биоскопима последњих недеља боравио је нови амерички ратни спектакл из огранка да тако кажемо подморничких филмова, оних чија се радња углавном или искључиво одиграва у подморницама. Иако је прошло шеснаест година од последњег таквог филма, барем када је реч о холивудској продукцији, овај нови делује као да наставља врло богати тренд у овом субжанру унутар ратних филмова. „Ловац убица“ је, дакле, вратио позорницу на подијум имагинарне подморнице пошто се добар део његове радње одиграва под водом, у подморници. С једним, додуше, додатком у смислу да радњу прати и употпуњава паралелни слој ратне акције који се одиграва на копну. Како год, „Ловац убица“ је скренуо пажњу јавности и управо због свог садржаја који се испоручује у класичном маниру холивудске акционе забаве, али и уз примесе политичке провокације с којом је заправо „Ловац убица“ и добио на значају односно на примамљивости за публику. Рекло би се и да је с њом победио сопствене бројне мањкавости, заправо заслужену чињеницу да би без политичког залеђа био елиминисан из биоскопа због слабог одзива публике коју би напросто морао да има лишен политичке интриге јер је очајно лош, наиван и прикладно грубо речено, безуман. Дакле, бесмислен је и безначајан и авај, чак и недовољно комерцијалан с обзиром да не бележи очекиване посебно значајне резултате у биоскопима, али с друге стране се ипак намеће, па делом чак и прихвата, као да би требало да буде изузетно значајан. А да ли је тако?

[restrict]

Бајка за ретардиране гледаоце

„Ловац убица“ је осми редитељки рад, и то ако се рачунају сви његови послови, укључујући и режију неких епизода потпуно безначајних телевизијских серија, америчког синеасте млађе-средње генерације, Донована Марша. Ни на једном од претходних ангажмана није показивао склоност политичким филмским причама и интригама. Камоли онима које би коинцидирале с текућом проблематиком неополаризованог света на исток и запад и на настојања да се њиховим супротстављањем обнови хладноратовско парцелисање светских међународних односа. Првенствено руско-америчких. Филмска и сваком другом смислу дежурна Бабарога, Русија, никада није престала да буде упечатљив и за публику лако прихватљив негативац. И док је у свакако најуверљивијем и најквалитетнијем америчком издању које кроз перископ подморнице проматра политиком слуђени свет ипак решава да је спаси нуклеарног помора, „Лову на црвени октобар“, делу Џона Мактирнана из 1990. године, руска Бабарога сасвим јасан објекат зла и као такав директан противник свему напредном и добром, у „Ловцу убици“, занимљиво, није тако. Овде, наиме, руско присуство у заплету има два плана. У директном руска нација, све на челу са, за неверовати, добрим руским председником, је жртва индиректог дијаболичног руског елемента у лику одметнутог руског војног функционера који настоји да изврши војни удар у својој земљи, преузме власт, убије председника, испровоцира сукоб са Америком и отпочне трећи светски рат. Прекомбинација заплета из „Лова на црвени октобар“ у коме је руски капетан подморнице тај одбегли елемент, али као позитивац, јер се супротставио суманутим наредбама ратоборног огранка руководства своје земље које му налаже да изврши први атомски напад и тако де факто иницира нуклеарни холокауст. У „Ловцу убици“ је капетан америчке подморнице који прискаче у помоћ руској, потопљеној од стране „лудака у њиховим редовима“, односно спомињаног одметнутог функционера, тај који спасава свет, Русију и, најважније, њеног председника! Пре тога ће приде покупити и капетана потопљене руске подморнице који ће му чак у одлучујућим моментима помоћи да заустави нападе своје земље на мирољубиве Американце. У овој бајци за ретардиране гледаоце, дакле, у складу са одувек присутним правилима писања када је реч о представљању врлина америчке војне машине и кључних, увек херојских ликова унутар ње, Американци опет спасавају свет. Херојском акцијом њихових специјалаца на руско тле они спасавају руског председника од његових људи одлучних да га склоне са власти, па и физички елиминишу. Онда херојски капетан америчке подморнице (кога некако случајно игра тренутно један од најзапосленијих и најомиљенијих мачо заводника и алфа-мужјака Холивуда, Џерард Батлер) спасава руског капетана, а они сви заједно руског председника и читав свет чији је опстанак доведен до ивице нуклеарног погрома. Све сами хероји и њихова самопожртвована неустрашива дела с којима се човечанству омогућава опстанак, просперитет и капиталистички праведни мир. Потурање ове дирљиве праведности и бриге за свет од стране америчке војске у моменту када је стварни свет управо њиховим деловањем непрестано на ивици опстанка је и цинично и патетично. Цинизам се свакако примећује и у провокативном заплету у коме се зарад мира, ето, пружа рука спаса чак и црном ђаволу, руском председнику! Овај заплет је заправо далеко више изазивање него наивно филмско умивање стварног, свеприсутног и смртоносно опасног политичког антагонизма између непомирљиво за сва времена супротстављених руско-америчких војних машинерија.

Потцењивање здравог разума

У „Ловцу убици“ нема ниједног глупог стереотипа који није активиран у његовој назови причи, а заправо подривачкој, мада инфантилној и невероватно наивној политичкој бајци. Ипак, најдаље се у апсурдну провокацију отишло када су приказани амерички специјалци на руском тлу, па чак је и цела подморница у мору, без проблема зашла дубоко на руску територију и унутар ње је храбро, одлучно и војно савршено способно извојевала одлучујуће битке за спасење свих и свакога доброга на свету. Ништа наравно од свега тога никада не би могло да се догоди и толико је инфантилно и незамисливо да се управо из тих разлога нико до сада није бавио сличном причом. Соучени са овако маштовитим писцима једноставно нисте у стању да поверујете у било шта друго до да ту нацију и њену савршену, искључиво херојима испуњену, армију воде највештији и најхуманији, готово божански, способни и моћни човекољупци и алтруисти. Милосрдни анђели, како су сами себе звали када су нас бомбардовали, у холивудском маштању су акциони хероји који као машине одстрањају за светски мир непожељне елементе ма где они били. Па, ето, чак нису гадљиви да од смрти и лудака у његовим редовима спасавају и персону коју Америка деценијама страствено презире – руског председника. Када су Путина упитали како је могуће да га у филму спасавају Американци, он није реаговао на шаљиву провокацију одбивши и сваку помисао да у стварном свету Американци то икада учине, а још мање да тако нешто ураде уз помоћ командоса који би ушли на руску територију и на њој вршљали по жељи. Американци дубоко на територији Русије, усред руске поморске базе, побеђују негативце на земљи, води и под њом, супериорни и широког срца, страствени борци за људска права и заштиту планете и наше цивилизације, то је у најкраћем оно што нас холивудски пропагандни филмски програм настоји да научи. Нити је, наравно, први, а још мање је последњи пут да се на тај начин односе према публици отворено јој потцењујући здрав разум. Овога пута, мађутим, делује да је то за разлику од свих претходних урађено до те мере плански да је уопште филм настао само из тог разлога. Једно од објашањења из огранка теорија завере је да је „Ловац убица“ заправо пропагандно дело посебне врсте, као примерак из специјалног рата, који је уперен против омраженог актуелног становника Беле куће. По тој идеји на овај се начин Холивуд разрачунава са Трампом намећући му поново, баш као и у време непосредно после његовог избора за америчког председника, када је добар део нације изашао на улице да се успротиви трампизацији Беле куће и америчке нације. Спасавајући руског председника у филму, Трампу, коме, додуше, није навођено име у филму, као уосталом ни руском председнику, се опет отворено, мада сада ипак прилично посредно, импутира русофилија, а у јавности и на друштвеним мрежама се чак и објашњава разлог – Трамп одавно има финансијске интересе у Русији по којој је градио и има и даље намере да то чини, своје куле и замашне пословне некретнине и то уз помоћ благо речено најконтроверзнијих руских „бизнисмена“ укључујући наводно и људе директно повезане са Путином! Како год свет је добио још један „узбудљиви“ акциони филм са америчким херојима рођеним да спасавају човечанство у првом плану и за сада оригиналном политичком интригом у његовој позадини захваљујући којој иако ступидан, блескасто маштовит и иритантно локалпатриотски ипак успева да привуче пажњу публике широм света. Нажалост.

[/restrict]